Кина и САД: Крај стратешког примирја?

У међународној заједници су међу најважнијима билатерални односи између Народне Републике Кине и Сједињених Америчких Држава, највећих економија, сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација и нуклеарних сила. Отуда важност њиховог одржавања и развоја, и забринутост због неусаглашених ставова и једностраних акција Вашингтона.

Ово је време повратка Доналда Трампа на власт, што може да наруши "стратешко примирје" у односима двеју сила. Оно је владало последњих годину и по дана између администрације председника Џоа Бајдена и власти НР Кине. Подразумевало је обнављање комуникационих канала ради дијалога и сарадње усред конкуренције две државе. Упркос озбиљним контроверзама, покушано је одржавање одређеног степена стабилности у економској сарадњи, безбедности и обуздавању климатских промена.

Значајна пажња је усмерена на Трампове предизборне политичке изјаве и предлоге у вези са НР Кином. Оне укључују могућност увођења 60-постотних царина на сву кинеску робу, или 100 до 200 процената на стандардне и електричне аутомобиле. Такође, промовисање економског "раздвајања" и ограничавање зависности САД од кинеских технологија и ресурса.

Трампов циљ је "Америка пре свега", а свиме што је у најбољем интересу САД може се "трговати". Стога ће после његовог ступања на дужност 20. јануара 2025. "стратешко примирје" бити тешко одржати. Трамп ће завести нову стратешку политику према НР Кини и изазвати промене у билатералним односима.

Повратак републиканца Трампа у Белу кућу није био изненађење, као 2016. када је освојио први председнички мандат. Тада је Пекинг, као и остатак света, био затечен јер је пажња била усмерена на кандидаткињу Демократске странке Хилари Клинтон.

Овог пута Кина је боље припремљена захваљујући знању и искуству стеченом током Трамповог првог мандата. Трамп је 2017. означио Кину, заједно са Русијом, као главне претње по САД. Тензије између Вашингтона и Пекинга су прешле са трговине на технологију, а са геополитике на идеологију.

Сада су у Пекингу политичка стратегија и (не)могуће ситуације у вези с изборима у САД планиране унапред. Дискусије су почеле пролетос, а потоњих месеци је од свих водећих националних истраживачких центара за међународне односе затражено да поднесу извештаје руководству Комунистичке партије. У њима су садржане најутемељеније претпоставке о могућим члановима администрације САД под Трампом или ривалком Камалом Харис, као и њихови ставови према НР Кини.

Верује се да је разматрана и истакнута улога у изборима најбогатијег човека на свету Илона Маска. Маск има опсежне везе са кинеским руководством због пословања у тој земљи, а у новој администрацији је задужен за веома важну реформу федералне бирократије.

Генерално, политика званичног Пекинга према САД је одређена и непромењена. Упркос притисцима из Вашингтона, Пекинг наставља да наглашава како две земље и даље морају да раде заједно. Такође, Трампова победа неће утицати на укупно економско одређење НР Кине.

Но, са Трамповим повратком ће се човечанство суочити са новом Америком, више него икада усредсређеном на стављање властитих интереса изнад свега. Кина мора да размишља како ће то утицати на глобалну политичку и економску динамику.

САД би могле наставити стратегију одвраћања НР Кине и подстицања повратка домаћој производњи. То би водило јачању трговинског рата, можда препрекама за извоз кинеских производа и утицају на привреду те државе. Републиканци доминирају Белом кућом, вероватно и у оба дома Конгреса, па би Трампови планови могли бити далекосежнији него што су били Бајденови. Рецимо, укидање статуса најповлашћеније нације у трговини НР Кини, чак и дипломатско признање побуњене и отцепљене кинеске провинције Тајван.

Сада постоје значајне суштинске промене у Трамповој ери 2.0, сматрају у академским круговима у Пекингу.

Прво, у кинеском глобалном стратешком пејзажу драматично опада значај САД. САД су и даље најважнији партнер у кинеској спољној стратегији, али много мање него раније. Пре осам година, трговина са САД чинила је око 15 одсто кинеске спољне размене. Сада је бројка пала на 11 одсто.

За то време су кинеске глобалне везе и стратешки положај постали свеобухватнији и разноврснији. Заједничка изградња Иницијативе Појаса и пута је увелико напредовала, чланице БРИКС су увелико умножене, међународни имиџ НР Кине је побољшан, њена мека моћ порасла.

Још важније, успон земаља Глобалног југа приметно је ојачао глобалну подршку НР Кини. САД у Трамповој ери 2.0 и даље могу "стварати проблеме" и наставити да подстичу "олује". Но све већа кинеска глобална "шаховска табла" на крају ће ослабити притиске Трампове политике, сматрају у Пекингу.

Друго, настојање САД да обуздају успон НР Кине, драматично слаби. Трамп 1.0 покренуо је политику свеобухватног сузбијања НР Кине. Ту политику је скоро у потпуности наследила Бајденова администрација. Чак је и ојачала тзв. тарифним и технолошким ратом, мешањем у послове Хонг Конга и Синђијанга, играњем на "тајванску карту" и применом индопацифичке стратегије опкољавања НР Кине.

Од 2018. САД су увеле технолошку блокаду и економске санкције Кини, додајући више од 1.500 кинеских правних и физичких лица на списак санкционисаних. Ипак, резултати нису оно што се очекивало. Кинески технолошки напредак не само да није заустављен, већ је подстакао независне домаће иновације и пробоје у кључним технологијама.

Наметнути "раздвајање" и "прекид ланаца" производње и снабдевања су у Кини ојачали способности за отпор санкцијама. Кина се, поред осталог, труди да побољша независне иновативне могућности. Земља се у глобалном рангирању иновацијског потенцијала 2024. попела на 11. место, са 22. у 2017.

Према "Блумбергу", НР Кина је већ светски лидер у производњи беспилотних летелица, соларних панела, графена, брзих железница, електричних возила и литијумских батерија. Брзо сустиже лидере у још седам области технологије. Ово не само да наглашава ограничења и ризике стратегије "раздвајања и прекида ланца снабдевања", већ урања кинеско-америчке односе у дубље сукобе и погоршава нестабилност глобалног ланца снабдевања.

Треће, на међународној репутацији САД су и даље ожиљци од кризе поверења у ту државу. Акције прве Трампове администрације за "напуштање група” и "прекид уговора" још забрињавају земље Запада. Повратак Трампа као представника америчког "изолационизма" негативно се доживљава у значајном делу међународне заједнице, јер је у оштрој супротности са залагањима НР Кине за мултилатерализам, сматрају у Пекингу.

Уколико Трамп настави да спроводи ову стратегију, то ће убрзати раздвајање глобалног научно-техничког система, а САД ће изгубити еластичност и иновативност у светској технолошкој конкуренцији. Једностране акције могу довести до губитка међународне подршке сарадњи са САД и њеној повећаној изолацији.

Четврто, поједини кинески аналитичари сматрају како ће се Трамп ступивши на дужност, а са обзиром на његов карактер, прво осветити онима који су га потискивали последње четири године. Из те перспективе, постоје сложенији проблеми од Кине које Трамп треба хитно да реши - од политичких непријатеља до идентитетске идеологије, од Русије и Украјине до Палестине и Израела. Кина ће бити у средишту Трампове пажње, али неће бити приоритет политике САД.

Више од тога, председнички избори су били међу најполаризованијим у историји САД. Напади између две странке и жестока сукобљавања група за њихову подршку потврдили су велике разлике у земљи, од политике до друштва.

Такве разлике, према кинеским академицима, одражавају поделу капитала. У САД је увек важило правило о "контроли капитала над земљом". Историјски гледано, САД сада доживљавају трећу поделу капитала. Притом, супротности између реалног и виртуелног, односно локалног и глобалног капитала су све оштрије.

Различити географски и економски интереси су увећали поделу друштва. Истакнутије су другачије вредности и идентитети, што може довести до дугорочне социјалне нестабилности и политичких превирања у САД.

Кинески аналитичари предвиђају да ће конкуренција између Кине и САД наредне четири године имати тенденцију преласка на домаћи терен. Мање ће бити такмичења између две државе и система о превласти. Следи надметање у којем свака земља настоји да ојача унутрашњу снагу и напредује. Ко се буде "код куће" успешније развијао, надмашиће ривала.