Мистер царина: Како Трамп пуца у сопствену ногу

Ко о чему, новоизабрани председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп о коришћењу царинских стопа за наметање своје воље другим државама по свету.

Пословни човек и милијардер преобраћен у председника водеће силе на свету захтева од земаља БРИКС да се "обавежу" да ће користити амерички долар и прети да ће им увести 100-постотне дажбине уколико поткопају садашње глобално средство плаћања. У супротном ће, "бити приморане да се опросте од продаје изузетној америчкој економији", написао је Трамп у свом уобичајеном стилу на друштвеној мрежи Истина (Трут).

Претходно је Трамп запретио да ће увести тарифу од 25 одсто на сав увоз из Мексика и Канаде, плус додатни порез од 10 одсто на робу из Кине, да би, како је казао, приморао дотичне земље да учине више на окончању илегалног усељавања у САД и промета дроге. Трамп себе назива "Мистер царинска стопа", а "тарифу" сматра "најлепшом речи у (енглеском) речнику".

Трампове претње указују на парадигму односа наступајуће администрације са другим земљама. Да би приморао земље да се придржавају његових захтева, вршиће максималан притисак. Одлазећи државни секретар Ентони Блинкен воли да упозорава како САД преговарају са "позиције силе", а чини се да Трамп жели да тако настави.

Трампово упозорење земљама БРИКС можда је појачано после реакције лидера Мексика и Канаде који су на његову претњу повећања царина помирљиво понудили да му помогну у борби против илегалне имиграције и трговине дрогом. Прошле године је 83 одсто мексичког извоза ишло у САД, а из Канаде 75 одсто. Ова изузетно снажна зависност од америчког тржишта чини Мексико и Канаду изузетно рањивим на хирове Вашингтона.

Две земље немају други избор него да направе важне уступке Трампу, да властитим ресурсима помажу много већем и богатијем суседу. Уосталом, Хенри Кисинџер, бивши амерички државни секретар, одавно је упозорио да је опасно бити противник САД, али је смртоносно бити им савезник.

Земље БРИКС-а, међутим, нису ни упола зависне од америчког тржишта попут Мексика или Канаде. Кина, а не САД, највећи је трговински партнер осталих осам земаља БРИКС-а (још и Бразил, Русија, Индија, Јужна Африка, Иран, Египат, Етиопија и Уједињени Арапски Емирати).

Поред тога Трампове претње су помало закаснеле и непотребне. Дискусије о појављивању јединственог платног инструмента за чланице БРИКС се воде већ неколико година. Међутим, на недавном веома успешном самиту у руском Казању у октобру, домаћин председник Владимир Путин је јасно ставио до знања да нема говора о стварању нове обрачунске валуте између земаља БРИКС, јер је то још увек предалек циљ и мишљења су различита.

У ствари, Трамп би себи пуцао у ногу уколико испуни претњу. Високе царинске стопе би вероватно затвориле врата за робу из земаља БРИКС, озбиљно погађајући њихов извоз, али Трамп треба да има у виду да се ради о важним произвођачима и извозницима готових роба и ресурса.

Увођење тарифа значило би да се САД лише сировина које су им очајнички потребне – на пример, ретких минерала из Кине, сирове нафте из УАЕ и Саудијске Арабије (позвани гост у БРИКС) и литијума из Индонезије, новог партнера БРИКС. Алтернативне испоруке машина и делова за њих, уколико их буде, вероватно би били скупљи, што би повећало инфлацију у САД, а америчке производе учинило мање конкурентним на међународним тржиштима.

Трампов погрешан потез такође би могао да ускрати САД приступ неким од најдинамичнијих и најбрже растућих тржишта на свету.

Земље БРИКС вероватно неће поставити други образ уколико их Трамп ошамари. Напротив, готово сигурно ће одговорити сопственим казненим тарифама, највероватније у оквиру колективне акције. Тако би биле постављене високе царинске баријере против америчке робе.

Да ли су САД спремне да изгубе та растућа тржишта која ће, судећи по свим знаковима, постати много већа, посебно због ширења групе? На самиту у Казању је донета значајна одлука да партнери БРИКС буду велике земље Југоисточне Азије (Индонезија, Малезија, Тајланд и Вијетнам), Евроазије (Белорусија, Казахстан и Узбекистан), Африке (Алжир, Нигерија, Уганда), Латинске Америке (Боливија, Куба) и Европе (Турска). Казна БРИКС би неминовно погодила економију САД, и америчким компанијама би запретило опраштање од продаје на већем делу "изузетног" Глобалног југа.

БРИКС може објаснити било коме, укључујући наступајућег председника Трампа, да удружење не омета долар, али да неће затворити очи на неодговорну финансијску политику Вашингтона, поручио је Сергеј Рјабков, заменик министра спољних послова Руске Федерације, председавајуће БРИКС до 1. јануара 2025. Рјабков је истакао да је у овој области Вашингтон спроводио у основи погрешне политике под узастопним администрацијама, "укључујући и прву господина Трампа".

На Глобалном југу, чије су оличење чланице БРИКС, доста им је хегемоније долара. У глобалним плаћањима амерички долар, упркос тренду смањења, учествује са око 47 одсто, евро 23, а кинеска валута јуан, мада све присутнији, заступљена је са око 4,3%.

Током деценија, Вашингтон је наизменично извозио инфлацију и дефлацију на штету земаља у развоју, а обично се бави њиховим пљачкањем, купујући њихову обезвређену имовину. Узастопно повећање каматних стопа у Вашингтону током пандемије ковид-19 гурнуло је многе земље у развоју у дуг зато што је већина њихових кредита била у америчким доларима.

Према председнику Путину, коришћење долара као светске резервне валуте доноси САД "незарађени новац у великим количинама"; у протеклих 10 година, 10 билиона долара. Председник "Росњефта" Игор Сечин изјавио је да је вредност америчке финансијске имовине шест пута већа од вредности имовине у стварној економији. "Гигантски мехур ликвидности довео је до преливања богатства из реалне економије у финансијски сектор", рекао је Сечин, истичући утицај овог процеса у САД на светску економију.

Отуда је важно да се у БРИКС размишља о смањењу зависности од америчког долара. Земље Глобалног југа су, на свој ужас, сведок да су Вашингтон и његови западни савезници искључили руске банке из Свифта, наводно независне глобалне банкарске мреже за размену порука, у покушају да угуше тамошњу привреду. Док су неке земље у развоју биле жртве секундарних санкција Вашингтона, све већи број њих је сада почео да се пита када ће им још једна цигла пасти на главу.

Очигледно је да је дедоларизација логичан корак ка економској независности и напретку земаља Глобалног југа. Није изненађујуће што је на Самиту БРИКС у Казану предложено да се истражи могућност стварања платног система у националним валутама. Путин је почетком новембра саопштио да се две трећине спољнотрговинског обрта Русије обавља у националним валутама, а са земљама чланицама БРИКС већ 88 одсто.

Поред тога, лидери земаља БРИКС инсистирају на стварању новог платног система који би постао алтернатива за Свифт. Поменути Сечин је понудио злато као конкурента долару.

Добро познати амерички економиста Џефри Сакс, професор њујоршког Универзитета Колумбија и специјални саветник три генерална секретара Уједињених нација, очекује да ће улога долара вероватно бити значајно смањена током наредне деценије. Први главни разлог је то што ће финансијске новине попут дигиталних валута централних банака побољшати методе међународних плаћања. Друго, САД су злоупотребиле свој положај кључне светске валуте па, претворивши долар у оружје и, на пример, замрзавајући руску имовину, присиљавају друге земље да се одрекну те валуте и пређу на сигурнија средства за складиштење националног богатства. Треће, релативна тежина САД у глобалној економији постепено опада, а то такође значи дугорочни прелазак на плаћања и чување вредности који нису у америчким доларима.

Трампова претња је први велики отворени напад Вашингтона на БРИКС. Ово је можда и најозбиљнији спољни тест за групу од њеног настанка. У питању је не само репутација "деветорице", већ и сан о Глобалном југу.

Ради се о бици између снага које желе да сачувају хегемонију САД и оних које се залажу за успостављање праведнијег међународног поретка. На овај велики изазов мораће се одлучно одговорити уколико се жели очување тежњи Глобалног југа.

Очекује се да ће земље БРИКС моћи да се суоче са Трамповом претњом. Земље БРИКС већ заузимају трећину копнене територије (33 одсто) планете и скоро половину њеног становништва (45 одсто). Укупни БДП земаља БРИКС прешао је 61,6 билиона долара, што је више од показатеља за земље Г7 (56,7 билиона), водеће на Западу.

Улога земаља БРИКС у светској економији је значајно порасла и наставља да расте. У 2024. ће удео БРИКС у светском укупном друштвеном производу (БДП) сходно паритету куповне моћи, достићи рекордних 36,7 одсто у поређењу са земљама Г7, где је тај показатељ 29,6%. Јаз ће се неизбежно повећавати. Просечна стопа раста економије БРИКС у новом саставу је процењена на 4,4% годишње, а глобално 3,2%, навео је у октобру руски министар финансија Антон Силуанов. У исто време, стопа раста земаља "Великих седам" ће бити само 1,7%.

Са збирним БДП преко два пута већим од БДП САД (29,2 билиона) те подршком других земаља у развоју, посебно 30 оних који желе да се придруже групи, успех БРИКС је изгледан. Доналд Трамп ће налетети на зид и пожалити што је изабрао погрешну мету.