Православно сведочење на Корејском полуострву

Сеул, главни град Републике Кореје је један од најзначајнијих мегаполиса (10 милиона житеља у ужем подручју) Источне Азије и у њему важи правило "пали, пали", или "брзо брзо". Но, ноћу, у традиционално будистичкој средини, мир и спокојство уливају хиљаде светлећих крстова предоминантно католичких и протестантских цркава. Међу тим боломољама су и две православне.

Због "пали, пали", тек током треће посете Јужној Кореји у новембру 2016. имао сам задовољство да посетим цркву Светог Николе, катедралну у Православној митрополији Кореје. Министар саветник у Амбасади Србије, господин Александар Ђорђевић, добар зналац Источне Азије и Сеула, прихватио се незахвалне дужности да ме, усред уобичајене саобраћајне гужве на крају радног дана одвезе до цркве у сеулском дистрикту Мапо.     

У предвечерје и ненајављени, у цркви смо затекли само свештеника Корејца, оца Антониоса Лима. Отац Лим, 50-годишњак, навео је како је у "свом малом и кратком животу" постао православац 1999. године. "По рођењу крштен сам у католичкој цркви. Но, мој живот је био далеко од цркве, мада сам повремено учествовао у протестантским службама."

Лим је дипломирао на једној од три главне високообразовне институције у земљи, Корејском националном универзитету у Сеулу. Током студија га је пријатељ, римокатолички свештеник, дипломац са америчког Универзитета Стенфорд, наговорио да посете цркву Светог Николе.

"Био сам запањен на први поглед. Црква је заиста била лепа." Од тада је отац Лим већ 25 година свештеник Митрополије Корејске која је под јурисдикцијом Васељенског патријархата у Константинопољу.

Отац Лим је навео да је Православна црква већ други век присутна на Корејском полуострву. То је мало позната страна њене мисионарске делатности на Далеком истоку.

Идеја о отварању православне мисије у Кореји је потекла од секретара дипломатске мисије Руске царевине у Сеулу Николаја Алексејевича Свиског. Свиски је у пролеће 1889. послао свом начелнику детаљан меморандум у којем је убедљиво предложио стварање руске православне мисије у Кореји.

Документ је темељно разматран и коначно је спроведен 1900. У богато украшеној просторији руског конзулата у Сеулу, 17. фебруара 1900. одржана је прва Божанствена литургија и освећена привремена капела. То се сматра "даном рођења" корејске православне цркве.

Тада је Руска православна црква (РПЦ) званично почела своју активност у ширењу православног сведочења на Корејском полуострву. У Митрополији корејској кажу да историја православне мисије на полуострву не може бити потпуна без пажљивог проучавања архива Московског патријархата.

Опет, од званичног оснивања, православни свет је на полуострву прошао кроз многе фазе успона и падова, авантура и великих благослова. Тај историјски пут био је под моћним утицајем и обележен узастопним тешкоћама корејске нације, као и значајним међународним политичким догађајима.

Тако је изградња цркве Светог Николе у Сеулу, започета 1903, следеће године прекинута после победе Јапанаца у рату са Русијом (1904-1905). У то време су сви Руси, као и мисионари, протерани из Кореје, што је смањило утицај Москве на полуострву. Раст цркве је додатно закомпликовала сурова јапанска колонизација Кореје (1910-1945).

За то време православна заједница је остала мала, али упорна. Године 1911. Џон Кан Так, раније учитељ у мисионарској школи, рукоположен је у чин ђакона и постао први корејски православни свештеник.

Но, за православну мисију у Кореји настао је веома критичан период после Бољшевичке револуције у Русији 1917. Страдајући Московски патријархат заједно са архиепископом Владивосточким, под чијом је јурисдикцијом била православна заједница Светитеља Николаја у Сеулу, више нису имали никакву везу са Корејом нити су могли да пруже икакву подршку. Мисија је 1921. из окриља духовне управе у Владивостоку преведена у јурисдикцију Токијске архиепархије РПЦ.

Додатна криза за цркву је уследила после победе над Јапаном на крају Другог светског рата, када су Сједињене Америчке Државе и Совјетски савез поделили Корејско полуострво дуж 38. паралеле, како је то и данас. Горка је иронија што последице те поделе данас потхрањују и оне између Васељенске и РПЦ.  

Јеромонах Поликарп Примак био је последњи руски мисионар у Кореји. Служио је до 29. јуна 1949, када га је корејска полиција ухапсила под оптужбом да је совјетски агент и протерала са мајком.

Тако је први период православне мисије у Кореји под јурисдикцијом Московског патријархата дошао до краја мада је Кореја остала део Митрополије Харбина и Источне Азије РПЦ. Према руским изворима, од 1900. до 1945. православни мисионари су крстили између 789 и "десет хиљада" локалних становника.

Црква се суочила са још једним озбиљним проблемом током Корејског рата (1950-1953). У једном од најкрвавијих сукоба после Другог светског рата, православна заједница у региону је била расејана, а организовани облици црквеног живота су нарушени. Једини корејски православни свештеник у то време, отац Алексеј Ким је заточен и од тада му је судбина непозната... 

Долазак грчких војних капелана, у саставу здружених снага Уједињених нација предвођених САД, помогао је очувању православног присуства и успостављању нових веза са светском православном заједницом. Према званичницима митрополије, 1955. је по захтеву православних верника у Јужној Кореји, Васељенска патријаршија "узела корејску православну цркву под своју пастирску бригу".

Корејска епархија је формирана 2007. пошто је до тада била подређена Новозеландској Митрополији. Био је то период ширења православља по земљама Југа и Југоистока Азије, Индији, Индонезији, Хонгконгу, Филипинима, Сингапуру, Тајланду.

Сада корејску православну цркву предводи митрополит Амвросиј (Аристотелис Зограпхос), епископ Васељенске цркве који, такође, носи назив Екзарха Јапана и тамошње диоцезе. Био је током једногодишњег мандата 2016, председник Националног савета цркава у Кореји. Учествовао је 1998. на Сабору православних духовних школа у Београду.

Корејска епископија се проширила на седам цркава у већим градовима, укључујући Сеул, Бусан, Инчон, Ђеонгју, Улсан и Јангу. Опслужује их десет свештеника од којих су седам Корејци и окупља између 3.000 и 6.000 верника.

Уз финансијску подршку јужнокорејских власти током 1960-тих, православна црква је купила део земље у округу Мапо и савремена црква Светог Николе је свечано отворена 1968. Настала заједничким напорима првог послератног православног свештеника корејског порекла Бориса Муна и пројектанта, професора Чо Чанг Хана, освећена је 1978.

Православна звона се чују и у 200 километара од Сеула удаљеном Пјонгјангу, главном граду Демократске Народне Републике Кореје (ДНРК). Црква Свете Тројице РПЦ је прва и једина православна богомоља у ДНРК и једно од ретких хришћанских светилиште у тој земљи.

Наводно, претходни севернокорејски вођа Ким Џонг-Ил, отац садашњег Ким Џонг Уна, је после путовања на руски Далеки исток 2002, желео да изгради православну цркву у ДНРК. Тада је Ким посетио цркву Светог Инокентија Иркутског у Хабаровску и дивио се њеној архитектури и руским православним обредима. Већ 2003. је освећен први камен у темељу нове цркве у јужном делу Пјонгјанга.

Освећење готове цркве је 2006. обавио тадашњи митрополит Смоленски и Калининградски (данашњи Патријарх РПЦ) Кирил. Митрополит Кирил је, такође, хиротонисао у свештенике који су завршили Московску духовну семениште, ђаконе Федора Ким и Јован Ра. Они сада управљају Црквом.

Храм је одмах прешао под јурисдикцију РПЦ. Приходници храма нису били толико бројни, углавном запослени руске амбасаде, дипломате из православних земаља, поједини Севернокорејци и Египћани-Копти као људи православне вере.

Зидови храма су 2015. украшени фрескама. Четворица корејских послушника отишла су 2016.године на студије у Хабаровску духовну семинарију.

РПЦ је, после прекида односа са Константинопољем 2016. одакле су стизале "неочекиване" изјава да храм Свете тројице припада Васељенској цркви, основала Патријаршијски екзархат југоисточне Азије. У његовом саставу је 2019. формирана Корејска епархија.

Када је руски председник Владимир Путин јуна 2024. званично посетио Пјонгјанг, после разговора са Ким Џонг Уном је обишао цркву Свете Тројице. Архиепископ Корејски Фегор (Ким) је обавестио председника Русије о току изградње храма и извршио кратку богослужење. Путин је поклонио храму икону Свете Тројице.

Очевици сведоче да црква изгледа сјајно. У њој су сачувани читава структура и стил православне цркве, а капацитет јој је око 500 посетилаца.

Натраг у Сеул, У Митрополији корејској указују како се православље које су донели руски мисионари, чврсто населило на полуострву, иако је мало у поређењу са другим тамошњим хришћанским заједницама. Представља јединствену комбинацију корејске културе са православним хришћанском историјом, одржавајући везе са руским и грчким православним традицијама и развијајући властити идентитет.

Према оцу Лиму, до сада је Митрополија имала блиске везе са РПЦ и другим православним црквама. "Зато понекад позивамо свештенике и епископе из других православних цркава..."

"Редовне су посете верника из Источне Европе, укључујући Србе. Мислим да је неколико Срба присуствовало божићним прославама у нашој цркви", казао ми је отац Лим.