Напредак у науци је уско повезан са војном и политичком моћи. Зато се најмоћније силе света слажу: за геополитичку предност у 21. веку треба поседовати довољно капитала и научног потенцијала у технолошкој трци у новим областима економије.
Нова подручја деловања укључују Арктик, информатички простор, свемир, океане и обновљено надметање за Африку. У том смислу, претње америчког председника Доналда Трампа да припоји Гренланд изазивају подсмех, али су важан геополитички сигнал.
О значају нових области говори и што НР Кина и Русија заједно раде на изградњи базе на Месецу и на програмима вештачке интелигенције. Нова подручја обећавају важне економске користи и значајне могућности за предност над конкурентом.
Но, напредак у новим областима је толико капитално интензиван и захтева велика улагања без брзе добити, па је постојање широке економске базе неопходан услов. Шири и разноврснији заједнички наступ може користити великим силама повећањем приступа тржиштима и ресурсима. Није важно крочити на неколико високотехнолошких тржишта, већ широком опсегу различитих земаља у развоју које би могле постати део веће економије.
И ту се појављује БРИКС, који се доследно залаже за размену технологија. На прошлогодишњем Самиту у Казању, у Русији, 40-так држава, међу њима и Србија, биле су усредсређене на подстицање учесница да "максимално, у потпуности делују у размени научних и технолошких информација".
Ово ће ојачати предност БРИКС-а. Наиме, доласком Трампа на власт, САД ће вероватно дати предност билатералним односима, а не грађењу удружења.
Док Запад постаје све дефанзивнији и рестриктивнији чак је један амерички пословни човек упозорио: "У завршници, равнотежа америчког и кинеског међународног утицаја не зависи од билатералних односа између Пекинга и Вашингтона, већ од односа сваке земље са остатком света."
БРИКС предвођен земљама светске већине са својом флексибилном структуром сарадње, такође, наставља да се шири, а број његових учесника постојано расте. Почетком јануара се Индонезија, највећи архипелаг на свету, као пуноправни члан БРИКС-а придружила Бразилу, Русији, Индији, НР Кини, Јужној Африци, Египту, Етиопији, Ирану и Уједињеним Арапским Емиратима.
У Казању је створена и нова категорија партнерских земаља с обзиром на жељу више од 40 земаља да се придруже БРИКС-у. Партнер на путу ка пуноправном чланству је постала ових дана и Нигерија, после Белорусије, Боливије, Кубе, Казахстана, Малезије, Тајланда, Уганде и Узбекистана.
Тако глобални форум за економску сарадњу земаља у развоју добија на снази. На самиту је и усвојен свеобухватан план за преображај међународног монетарног и финансијског система, доведена у питање превасходност америчког долара и подстакнути трговина и нагодбе у локалним валутама.
Индонезија је четврта најмногољуднија земља на свету и највећа у југоисточној Азији. Нигерија је шеста по броју становника на свету и најбројнија у Африци, "континенту будућности".
Заједно, проширена БРИКС+ група чини 54,6 одсто светске популације, 4,32 милијарде људи. Индонезија (преко 281 милион становника) и Нигерија (више од 224 милиона) су додале БРИКС-у близу пола милијарде житеља.
Чланови и партнери БРИКС-а тренутно чине 42,2 одсто укупног домаћег производа (БДП) у свету, мерено паритетом куповне моћи (ПКМ) на основу података Међународног монетарног фонда (ММФ), из октобра 2024.
Земље БРИКС-а имају знатно већи удео у глобалној економији од Г7, групе западних земаља које су својевремено колонизовале већи део човечанства. Заједно, земље чланице Г7 – Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе – су 2024. представљале 29,08 одсто светског БДП-а.
То је значајан пад у односу на 1990, када су економије Г7 стварале скоро 52 одсто глобалног БДП-а. Главни разлог овог историјског помака је огроман економски раст у Кини, која је постала једина индустријска суперсила на свету која остварује 35 одсто глобалне бруто индустријске производње (скоро три пута више него у САД).
Према подацима ММФ-а, Кина је 2016. претекла САД и постала највећа економија на Земљи. Од октобра 2024, Кина је чинила 19 одсто светског БДП-а, у поређењу са 15 одсто у САД.
Но, БДП може дати грубу представу о утицају земље на глобалну економију. БДП не одражава нужно производне могућности земље, а важно је узети у обзир секторски састав БДП и њене прерађивачке могућности. Прерађивачка индустрија чини само око 10 одсто америчког БДП-а.
Данас је у БРИКС-у 10 од 20, или седам од 10 најмногољуднијих земаља на свету. Очекује се да ће Нигерија у наредној деценији доживети други највећи раст становништва после Индије, земље суоснивача БРИКС-а. Најбројнији град у земљи Лагос је кандидат за "највећу метрополу на свету до краја века".
До 2100. ће становништво Африке чинити 38 одсто светске популације, а у Азији око 45 одсто. До краја века, више од осам међу 10 људи на свету ће живети у Азији или Африци.
Повећање броја становника земаља БРИКС-а праћено је повећањем њиховог удела у светској економији. Нигеријска економија је већа од холандске уколико се БДП мери ПКМ. Економија Египта, чланице БРИКС-а, већа је од Аустралије.
Нигерија је највећи произвођач нафте на афричком континенту и 15. највећи произвођач сирове нафте на свету. Тиме доприноси да БРИКС има све већи утицај на глобалним тржиштима сировина.
Пет од 10 највећих земаља које производе нафту на свету су чланице БРИКС-а. Заједно, оне обезбеђују више од 30 одсто светске производње нафте.
БРИКС+ се у великој мери преклапа са ОПЕК+, земљама извозницама нафте. Уколико БРИКС успе да дедоларизује део светског тржишта нафте, то би могао бити велики корак ка превазилажењу доминације америчког долара.
Индонезија, са седмом највећом економијом у свету, чини 2,44 одсто глобалног БДП-а (ПКМ), у поређењу са само 2,2 одсто у Великој Британији и Француској. Па опет, потоње су сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација.
Индонезија је једина велесила никла на свету. Прва је по производњи тог метала, са великом разликом. Никл је важан минерал потребан за технологије обновљивих извора енергије као што су батерије и соларни панели.
Бразил, садашњи председавајући БРИКС-у је, објављујући пријем Индонезије и Нигерије, нагласио да су главни циљеви удружења "реформисање институција глобалног управљања" и "продубљивање сарадње земаља Глобалног југа". Честитајући Индонезији на придруживању организацији, кинеско Министарство спољних послова поручило је како "Најновије придруживање БРИКС-у прати историјски тренд колективног успона Глобалног југа".
Улазак Индонезије у БРИКС је дубоко симболичан, с обзиром на водећу улогу коју је земља играла у антиколонијалном покрету 1950-их и 1960-их. Левичарски антиимперијалистички лидер Индонезије Сукарно организовао је прву Афро-азијску конференцију у Бандунгу 1955. и био један од оснивача Покрета несврстаних 1961. у Београду. Сукарно је свргнут у војном пучу који је подржала ЦИА 1965.године.
БДП поједине земље не може хранити њено становништво. Кориснија процена растуће економске моћи БРИКС-а може се добити на основу производног потенцијала економија које су у удружењу.
Индонезија и Нигерија су приступиле БРИКС-у, који је већ сировински гигант. Група је економско средиште које укључује водеће произвођаче кључних роба попут житарица, меса, сирове нафта, природног гаса и стратешких минерала као што су руда гвожђа, бакар и никл.
БРИКС је и енергетски центар. Кина је водећа у свету у преласку на обновљиве изворе енергије. Даље, земље БРИКС-а играју важну улогу у производњи сирове нафте. Пет од 10 највећих произвођача сирове нафте налази се у земљама БРИКС-а. Земље БРИКС-а играју важну улогу и у глобалној индустрији гаса.
Ове статистике сугеришу да је БРИКС постао једна од најважнијих организација на Земљи, повезујући земље са огромним становништвом, огромном економијом и невероватним производним потенцијалом. Уколико земље БРИКС-а могу успешно да координирају своје акције и предузму колективне акције, могле би да промене свет.
За то време, привлачност БРИКС-а, слободне групе економија истомишљеника, је што сваки члан има једнак статус. Важи правило да може да брани свој независни став о економији или безбедносној политици као одговор на заједничка питања и то без утицаја веће силе.
Придруживање БРИКС-у омогућава земљама да координирају своје политике и постигну консензус. Истовремено, одупиру се притиску Запада да усвоји стратегије које би могле бити у супротности са њиховим националним или регионалним интересима.
Сви чланови морају се сложити око кључних питања. Примери су једногласно одбацивање економских санкција и дискриминационих механизама, попут западњачке праксе завођење једностраних, па илегалних санкција другим државама.
У суштини, БРИКС пружа платформу земљама да унапреде своје ставове у односу на политику Запада која угрожава регионалну безбедност и економску стабилност. Глобални југ је сведок неуспеха институција предвођених Западом да спрече ратове и њихове пристрасности према руској интервенцији у Украјини и израелским акцијама у Појасу Газе. Индонезија и Малезија су посебно активни заговорници палестинског питања.
Како све више земаља Југа настоји да повећа свој утицај у питањима регионалне и глобалне безбедности, они се окрећу платформама као што су БРИКС и Шангајска организација за сарадњу. Ови циљеви су у складу са интересима и забринутостима земаља Глобалног југа и одражавају њихов скептицизам према САД и Западу.
За то време се САД, заједно са Европом и неколико других земаља, супротстављају флексибилној светској већини. У време Хладног рата, отвореност је дала САД предност у надметању са светом социјализма. Сада је отвореност на страни Кине и Русије.
САД могу сматрати да им снажна економија и најновије иновације дају предност у новим областима. Краткорочно, могу створити илузију моћи одвраћајући конкуренте, на пример, технолошким забранама које су САД увеле против Кине или санкцијама против руске економије.
Но, дугорочно гледано, перспектива јесу отворени приступ и велики бројеви. У том смислу, САД праве стратешку грешку, док је посвећеност мултилатералном приступу поклон који се и даље цени.