Када је венецијански трговачки путник и путописац Марко Поло у 13. веку посетио кинески Хангџоу, назвао га је "најотменијим и најраскошнијим градом на свету". Тада престоница кинеских императора из династије Јужни Сунг, Хангџоу је имао око милион становника и био један од највећих градова на свету.
Данас се о Хангџоу, главном граду кинеске провинције Џеђанг, и о тамошњем Универзитета Џеђанг пре свега говори јер су изнедрили компанију за развој вештачке интелигенције (ВИ) "ДипСик", која је недавно привукла значајну пажњу у глобалном технолошком простору. "ДипСик" је развио моделе ВИ који се не само такмиче са онима водећих америчких компанија већ их у неким случајевима и надмашују. Ово достигнуће је посебно значајно јер је, упркос хардверским ограничењима које су наметнуле Сједињене Америчке Државе, постигнуто применом иновативних алгоритама и ефикасним инжењерским дизајном.
Хангџоу је сликовита метропола у делти реке Јангце, економско средиште Џеђанга, једне од најразвијенијих и најбогатијих провинција у Народној Републици Кини. За српске и европске појмове је огроман град, мада у НР Кини спада у "други круг" (за разлику од Пекинга, Шангаја, Шенџена и Гуангџоу, из "првог круга"). Простире се на преко 3.300 квадратних километара и ту живи више од 10,5 милиона људи.
Његово шире подручје обухвата још три града, четврто је најпространије у НР Кини и по површини (34.500 км2) скоро три пута веће од Црне Горе и са, по неким проценама, преко 21 милион житеља. Хангџоу је девети град у НР Кини по величини укупног домаћег производа. Седишта је пословних групација "Алибаба" и "Ант", произвођача аутомобила "Гилија" и флаширане воде "НетИза".
Хангџоу не поседује империјалну величину Пекинга, нити светску динамичност Шангаја. То је класичан кинески град који оличава традиционалне културне вредности вишемиленијумске државе – хармонију, префињеност и напредак. Богатa историја и култура чине овај град савршеним представником славне прошлости Кине, просперитетне садашњости и сјајне будућности, што њени лидери желе да свет види.
Хангџоу је познат и у савременој историји. Када је 1972. ондашњи председник САД Ричард Никсон дошао у НР Кину да успостави односе с великом социјалистичком земљом, већина дискусија и преговора одвијала се у Хангџоу, мада је завршни документ потписан у Шангају. Неки истраживачи кажу како је опуштена атмосфера у Хангџоу помогла да државници обеју страна постигну историјски договор. Хангџоу је 2016. био и домаћин самита Групе 20 највећих привреда у свету, први пут у НР Кини од оснивања тог форума.
Групи новинара из земаља Централне и Источне Европи у посети Џеђангу су у јуну 2015. локални функционери Кинеске комунистичке партије (КПК) с поносом говорили о периоду када је тамо највиши руководилац био Си Ђинпинг, садашњи председник НР Кине и генерални секретар КПК. Период од 2002. до 2007. у Џеђангу је упамћен по Сијевим реформама у привреди, друштву, култури и екологији. Према упућенима, искористио је то време да у подручју историјски погодном за трговину и предузетништво подстакне процват приватног сектора и даље се оспособи за будуће место једног од најутицајнијих државника света.
Џеђанг је сада једна најнапреднијих кинеских провинција, као што и за њен главни град од давнина постоји изрека: "Рај на небу, Хангџоу на земљи". Можда и зато, просечан животни век у Хангџоу је 83,18 година, један од најдужих у НР Кини.
Из Хангџоуа је неколико дана после тријумфалног издања "ДипСика", представљен још један модел ВИ, "Овен 2.5". Кинеска технолошка компанија "Алибаба" тврди да њен "Овен 2.5 макс" надмашује "ДипСикове" моделе у стандардизованим тестовима за ВИ. Истовремено је "Алибаба" на својој платформи обезбедила "ДипСикове" моделе ВИ, пратећи кораке других великих технолошких компанија да својим клијентима обезбеде системе отвореног кода, тј. бесплатне за приватну употребу.
Током боравка у Хангџоу привилегија страног новинара је била посета "Алибаби", једној од најмоћнијих кинеских компанија и водећој у свету електронске трговине. У једном од природно најраскошнијих делова Хангџоуа, недалеко од чувеног Западног језера, смештене су модерне и простране зграде "Алибабе" без приступа за обичне смртнике. С новинарима је разговарала Џуди Тонг, коју зову "најинспиративнијим партнером", и једна је од најбогатијих жена у "Алибаби".
Као и све остало у НР Кини, "Алибаба" је у знаку великих бројева. У 2024. у компанији је било204.000 запослених. "Алибабина" прва продаја акција (ИПО) вредела је 25 милијарди долара, највећа до тада у свету. Кинески онлајн-купци данас имају највећи апетит у свету, па су само у једном промотивном Дану јединаца 2018. поставили светски рекорд на "Алибабиној" платформи.
Оснивач "Алибабе" Џeк Ма један је од најбогатијих Кинеза. Он, међутим, не прихвата изреку чувеног америчког нобеловца у области економије Милтона Фридмана да "бизнис јесте бизнис, и (само) бизнис", то јест да компаније постоје само да би остваривале профит, а да је доброчинство искључиво приватна ствар.
Ма јесте створио филантропски фонд, али "Алибабу" користи и као средство за промене у друштву. Између осталог, помаже људима да преко те платформе заказују посете лекарима, продају јефтине справе за испитивање чистоће воде и охрабрује муштерије да шаљу податке ради великих анализа. Ово последње је данас кључно за развој ВИ. Због таквих и других амбициозних подухвата, многи желе да Ма оствари план да "Алибаба" цвета "најмање 102 године" и остави трага и у 22. столећу.
Уз "Алибабу", локалних "шест малих змајева" из Хангџоуа, град, Џеђанг и Универзитет Џеђанга представљају микрокозам технолошког напретка НР Кине. Хангџоу и Џеђанг брзо стичу звање водећег технолошког средишта НР Кине захваљујући настанку локалних новооснованих компанија. То су, уз "ДипСик", роботичке фирме "Унитреи" и "Дип роботикс", Студио за видео-игре "Гејм сајенс", дизајнер технологија за олакшавање директне комуникације између људског мозга и спољних уређаја "Бреинко", те "Меникор", програмер софтвера за 3Д дизајн ентеријера.
НР Кина се показала као савршен инкубатор за "ДипСик". Кинески напредак у ВИ указује да технолошко вођство више није урођено право Запада. Штавише, оно што се дешава у НР Кини није ништа друго до технолошка револуција која се заснива на ВИ, драгуљу на круни.
Велики кинески пробој у ВИ је, између осталог, омогућен огромним кинеским становништвом (1,4 милијарде људи) и дигитализованим екосистемом који генеришу невиђене количине података потребне за обуку сложених модела ВИ. Са више од 1,1 милијарде корисника интернета, Кина је дом највише корисника паметних телефона на свету. У комбинацији са напредном 5Г мрежом свеприсутном у већини урбаних подручја, ово окружење је идеално за иновације, што Кину чини силом на глобалном технолошком тржишту.
Било да се ради о електронској куповини, постојаном преносу видео-записа или мобилном плаћању, ове технологије успевају у Кини јер их свакодневно користе милиони или чак стотине милиона корисника. Када се огромним количинама података дода брзо растући број стручњака за ВИ, обучених на најбољим универзитетима у домовини и у свету, те финансирање истраживања вредних стотине милијарди долара, Кина постаје један од лидера у тој области.
"Друга дигитална револуција" коју карактерише широка интеграција ВИ у различите индустрије и свакодневни живот, сведочи о пионирској улози Кине у обликовању будућности технологије. У Кини настају специјализовани модели за посебне изазове у областима медицине, образовања, производње и пољопривреде. Они показујући практичан и инспиративан потенцијал ВИ у свакодневном животу. Не ради се само о напредним научним радовима или живописним демонстрацијама ВИ. Тренутно око 250 милиона Кинеза детаљно проучава методе рада апликација ВИ и интелигентне алате које производе.
Појава "ДипСика" је неизбежан резултат континуираног развоја кинеског научног и иновативног екосистема. Иза тога стоје стална улагања у националне стратегије: током последњих 20 година годишњи раст финансирања истраживања и развоја кинеских универзитета износио је 15 одсто. Једна за другом су установљене савремене институције, а заједничке лабораторије између универзитета и предузећа почеле су да ничу као печурке после кише. Данас, у напредним областима попут квантног рачунање и базе ВИ, број цитата радова кинеских научника је међу првим на свету.
Тако на почетку беху држава и КПК, чије бирократије вуку корене из Династије Ћин (221–207 п. н. е). Владиним планом развоја ВИ следеће генерације, за 2017. годину је "ВИ дефинисана као кључно подручје за економску и технолошку доминацију".
Недавно је кинеско Министарство индустрије и информационих технологија објавило планове за убрзавање развоја нових и обећавајућих индустрија током 2025, са посебним нагласком на квантну технологију, биопроизводњу и отеловљену ВИ. Потоња се односи на системе ВИ који могу да комуницирају и уче из свог окружења, користећи скуп технологија које укључују сензоре, моторе, обучавање машина и обраду природног језика.
Иницијатива Министарства је уско повезана са одлукама донетим на централној радној конференцији о економији, почетком децембра 2024, под председавањем председника Сија. Ту је наглашена важност развоја производних снага новог квалитета кроз научнотехничке иновације и изградњу модернизованог индустријског система. Јасно је истакнута посвећеност Кине развоју индустрија будућности и јачању стратешког научнотехничког потенцијала државе.
Тајна успеха "ДипСика" одражава изузетни раст младе компаније. Али и најављује оживљавање древне цивилизације у дигиталном добу.