У возу који се кретао брзином од 305 километара на час, у земљи која се до пре 40-ак година борила са глађу, ширио се мирис мандарина пристиглих из јужних делова НР Кине. Воћком су се сладили неки од путника после обилних пакета укусне свињетине припремљене у кухињи воза великих брзина на релацији Хуангшан–Пекинг.
То је путовање од подручја Жуте планине на југу провинције Анхуи до севернијег Пекинга, приближно 1.145 до 1.160 км. После око шест и по сати стигли смо на Јужну пекиншку станицу. Добро дошли у остваривање "Кинеског сна", који постаје јава и ривал досадашњем америчком.
Хуангшан је био крајња тачка путовања делегације Филмског центра Србије (ФЦС), којој се као "страна кост" прикључио овај аутор. Делегација Центра је, поред директора, режисера Мирољуба Лекића, укључивала живе енциклопедије српског, југословенског и светског филма: директора Кинотеке Александра Ердељановића и заменика директора Центра Мирослава Стојановића. Био је ту и Миљко, син у НР Кини још увек легендарног Велимира Бате Живојиновића.
Сврха путовања је била Недеља српског филма у округу Луђијанг, који припада десетомилионском Хфеју, главном граду Анхуија. Фестивал од 6. до 8. фебруара представљен је као значајан културни догађај који повезује Народну Републику Кину и Србију.
Манифестација се одвијала у Филмском парку Ваншан, првом сеоском уметничком биоскопу у Кини. Место је познато по прелепом природном окружењу, усред планина Та и Мањи, са реком Луобу, резервоаром Јиху и каналом Шулу, што је пројекцијама и дискусијама давало посебан, интиман тон. Догађај су заједнички организовали престижни кинески FIRST међународни филмски фестивал, установљен пре 20 година и познат по подршци уметничком филму, ФЦС и међународна непрофитна организација Удружење за образовну размену између Кине и Србије (AAECS), које успешно делује у Србији од 2012. године.
Празнична атмосфера на отварању се поклопила са припремама за кинеску Нову годину или Празник пролећа, који пада 17. фебруара и у знаку је "Ватреног коња", који симболизује храброст, посвећеност и акцију. У кинеској култури се сматрало да коњи играју победничку улогу у биткама. Отуда изрека: "Када се појави коњ, успех је обезбеђен."
Округ и град Луђијанг су беспрекорним путем првог реда, па ауто-путем, удаљени 80 километара од седишта провинције, десетомилионског, високоразвијеног мегаполиса Хфеја. Хфеј је један од четири града домаћина велике новогодишње гала представе кинеске националне телевизије, најгледанијег спектакла у свету.
Хфеј је и један од најбрже растућих градова у Кини, познат по научно-техничким иновацијама, брендираним индустријама и пословном окружењу. Источна провинција Анхуи је са 61 милион становника на 140.000 км² девета по броју житеља, са укупним домаћим производом (БДП) од 710 милијарди долара у 2024. Тада је Анхуи, сходно БДП, био 11. међу 31 провинцијом Кине.
Медији у НР Кини су са великом пажњом пратили фестивал, такође и због присуства веома популарних домаћих личности. Културни амбасадор је био чувени кинески глумац Џанг Сонгвен, који је и отворио догађај. Уметнички саветник фестивала је био легендарни кинески редитељ Сје Феи. Још се осећала уметничка еуфорија што је тек окончана 2025. означила 120 година од рађања кинеске кинематографије.
Фестивал се одвијао у Ваншан синема парку, некада старој фабрици и складишту, а сада главном туристичком одредишту. Парк је усред села Чангчонг, које се простире на "десет миља" града Ваншана. Ваншан пак броји 36.173 житеља. Кривудави асфалтни пут и камени мостови ових дана пролазе поред гроздова црвених лампиона окачених о дрвеће за деветодневни празник.
"Ноћу су светла разбацана по долини. Овде нема много људи, али овај биоскоп, изграђен уз подршку владе, нема премца по обиму, дизајну и техничким карактеристикама. Може се сматрати референтном вредношћу за сеоске биоскопе широм земље", поручио је глумац Џанг.
Скромних манира, 50-годишњак, професор глуме, метеорским успоном је стекао популарност милиона Кинеза, нарочито младих. Хиљаде обожавалаца и инфлуенсера прате га приликом јавних појављивања, па полиција мора да одржава ред.
Чангчонг су филмски парк, повезан са атракцијама попут "Бескрајне животињске фарме" и "Фарме чудесног света", претворили у популарну дестинацију за сеоски туризам. Село је познато по руралном, сликовитом туризму ради упознавања уметности, наслеђа, традиције и начина живота локалних средина, укључујући културу чајанке. Познати зелени чај Луђијанга се непрестано и на свим местима пије доливањем вреле воде у стаклене провидне чаше пуне листова биљке.
Чангчонг је оличење шире иницијативе за оживљавање руралних крајева, претварајући их у живописна и шармантна села. "Задржали смо оригиналне природне пејзаже и распоред сеоских кућа. Запошљавамо многе локалне пољопривреднике као особље за живот у објектима за издавање", казао је локални званичник Ма Фенгју, задужен за смештај гостију у приватним домаћинствима у селу.
Смештај у сеоском домаћинству је леп пример напора партијске и локалне власти Луђијанга да оживи напуштене куће. Локални фармери су претворили некоришћене домове у више од 200 објеката за смештај туриста и ресторане. Изграђено је укупно 16 бутик-хотела са смештајем у породици, а још 34 су у изградњи.
Многе сеоске куће су претворене и у канцеларије за потребе компанија које желе идеалније радно окружење. Превоз до округа је повољан, што омогућава компанијама да лако комуницирају са предузећима у суседним регионима.
Тако је више од 240 предузећа концентрисано у округу Луђијанг, који се простире на 2.348 км², са популацијом од близу 1,2 милиона. Луђијанг служи као јужна "одскочна даска" за развој Хфеија ка југу Кине и као подцентар погодан за живот и бизнис.
После преуређења за смештај гостију или канцеларија, некада успаване сеоске куће постале су нови ресурси и покретачи локалне економије. Програм је омогућио повећање прихода локалних сеоских колектива за више од 20 милиона јуана (око 2,89 милиона америчких долара) годишње и стварање око 1.400 радних места за локално становништво.
Партијски секретар Луђијанга и градоначелник Луђијан града, Су Хуавеи и Ванг Веијан, су у сусретима са гостима из Србије изнели да је од јануара до јуна 2025. БДП региона достигао 32,4 милијарде јуана (4,7 милијарди долара), повећање од 6,5 одсто у односу на исти период 2024. Расположиви доходак (део прихода доступан примаоцу после одбитка свих пореза) по глави градских и сеоских становника износио је 26.973 јуана (више од 3.904 долара), односно 15.467 јуана (око 2.240 долара), повећање од 5,1 и 6,4 одсто.
Кинеска стратегија оживљавања руралних подручја, започета 2017. и продужена на период 2024–2027, има за циљ модернизацију пољопривреде, повећање броја сељана и побољшање инфраструктуре ради премошћивања јаза између града и села. Кључне иницијативе укључују пољопривредну технологију попут беспилотних летелица и вештачке интелигенције (ВИ), еколошки развој и културни туризам. Циљ је постизање значајног и одрживог руралног раста.
Циљани приступи власти и технолошки напредак, као што су ВИ и интеграција у интернет ствари (IoT), покрећу иновације и повећавају приходе пољопривредника, позиционирајући аграр као савремени сектор на којем се гради будући развој Кине. На истоку треће најпространије земље на свету (9,6 милиона км²) поврће се узгаја у пластеницима са сензорним управљањем. На северозападу се рибе мресте у језерцима формираним у пустињском песку. Јужније се узгаја врхунска кафа. На северним пашњацима товљење висококвалитетних говеда учвршћује модерне ланце снабдевања.
Како Кина улази у прву годину 15. петогодишњег плана (2026–2030), председник НР Кине Си Ђинпинг је нагласио да је рад везан за пољопривреду, село и пољопривреднике "од виталног значаја".
"Кина би требало да настоји да пољопривреду претвори у велики модернизовани сектор и обезбеди савремени животни стандард у руралним областима како би пољопривредници могли да живе богатије", рекао је Си, генерални секретар партије. Препоруке Централног комитета Комунистичке партије Кине за израду новог петогодишњег плана предвиђају координисан развој технолошке, еколошке, квалитетно оријентисане и брендиране пољопривреде, претварајући је у савремени темељни сектор.
Кинези из прве руке знају шта је сиромаштво.
Многи су били сведоци како је њихова земља прешла из свеприсутног сиромаштва на селу у један од најдраматичнијих развојних периода у модерној историји човечанства. Током протеклих деценија, кинеске власти су избавиле више од 800 милиона људи из екстремног сиромаштва. То су међународне организације назвале највећим достигнућем у борби против сиромаштва у људској историји.
Данас Кинези уживају готово универзално здравствено осигурање, а посета лекару често није скупља од путовања метроом у Њујорку. Основни медицински трошкови покривени су националним системом осигурања који штити породице од финансијског колапса због болести. Кина такође има једну од највиших стопа власништва над кућама на свету – више од 90 одсто домаћинстава поседује властите домове.
Очекивано трајање здравог живота у Кини премашује сличну стопу у Сједињеним Америчким Државама за четири године (68,6 у поређењу са 64,4). Стопа затвореника је 80 одсто нижа него у САД и за 32 одсто нижа од глобалног просека. У међувремену, задовољство становништва радом кинеске владе константно прелази 90 одсто, што је много више него у САД. Ове статистике указују на резултате циљаних политика и друштвеног система који стреме да осигурају добробит људи.
У Кини се социјална стабилност постиже побољшањем животног стандарда улагањем у здравство, становање и образовање. Задовољавају се основне потребе људи и осигурава њихова улога у друштву.
"Кинески човек никада током 5.000 година није живео боље. Нема више ратова и хаоса. Напредак се свуда осећа", ведро ми је казао 83-годишњи филмски редитељ Сје, док смо у кишном и тмурном дану обилазили плантаже чаја у Луђијангу.
Протеклих месец дана, кинеске друштвене мреже попут Сијаохонгшуа ("Црвена књижица") и Билибилија почеле су да разбијају мит о "америчком сну". Замењују "сјајне" слике причама из прве руке које показују да је живот у САД далеко од бљештавила и сликовитости.
У главне политичке расправе у НР Кини ушао је термин "смртоносна линија" – крхкост преживљавања у животима многих Американаца, када хитна медицинска помоћ, губитак посла или непредвиђени трошкови могу довести особу до бескућништва или сталног сиромаштва. Стална претња је уграђена у структуру друштва које профит ставља изнад људи.
Кинеске друштвене мреже су документовале ове сурове стварности и поделиле их са милионима корисника: људи у САД продају делове себе да би преживели, дају крвну плазму да би платили станарину, живе у шаторима на улици, раде више послова, па ипак назадују. Колико њих мора да доноси судбоносне одлуке само да би остали на површини? Колико бескућника умре сваке године, а њихова имена су заборављена, изгубљена у систему који одбацује оне који му више нису потребни?
Многе у Кини су ове приче шокирале. Схватају да најбогатија земља на свету није земља могућности, како се САД представљају, већ друштво у којем милиони људи стално живе на корак од колапса. Мит о "америчком сну" скрива системску крхкост.
Опет, напредак Кине у борби против сиромаштва, које је увелико било на селу, јесте својеврсно чудо и њен успех треба изучавати. Отуда је Кина и у западној штампи недавно постала "кул". На реду је "Кинески сан".