Вођа кинеске револуције Мао Цетунг (1893-1976) је радећи са сарадницима на првом петогодишњем плану државног развоја (1953-1957) рекао да ће требати најмање 50 година "да се ухватимо у коштац са Америком. Можда и 75 година". Како је рекао, "значи 15 петогодишњих планова".
Свекинески народни конгрес (СКНК), својеврстан доњи дом националног парламента, на овогодишњем заседању усвојио је нацрт сажетог формата великог 15. петогодишњег плана (2026-2030) друштвеног развоја државе. Амбициозан план новог петогодишњег плана развоја друге најмногољудније земље на свету, има за циљ постизање одлучујућег напретка "модернизације по кинеском узору" до 2035.
Првих мартовских дана, једном у години, око 3.000 делегата СКНК заседају паралелно у Великој сали народа у Пекингу са 2.000 саветника Кинеске народне политичке консултативне конференције, која може подсећати на сенат парламента.
Та "Два заседања" су важна прилика за праћење највећег процеса модернизације у свету, који обухвата готово петину човечанства. Дају и кључ за разумевање формирања народне демократије у НР Кини. Како друга највећа светска економија (или прва, сходно паритету куповне моћи, ПКМ) отпочиње 15. петогодишњи план, то је била и прилика за преглед протеклих достигнућа, те стратешки водич за будући развој планетарно, треће најпространије земље.
На првом састанку СКНК, кинески премијер Ли Ћианг је извештавајући о раду владе изнео амбициозну, али прагматичну мапу пута за развој Кине током 2026. Утврђен је циљ раста укупног друштвеног производа (БДП) од 4,5 до пет одсто. Премијер је нагласио прелазак на стабилан, висококвалитетан развој заснован на одрживости исказаној последњих година.
Кина је у 2025. постигла циљани раст од пет процената, пошто су међу 1,4 милијарде становника повећани домаћа потражња и иновације. Подстакнуто је структурно преобликовање привреде и НР Кина је наставила да буде један од најстабилнијих и најпоузданијих мотора светског економског раста.
Пројекције за 2026. су у складу са императивом квалитетног развоја земље. Циљ је стварање производних снага новог квалитета – дигитализација, роботика, квантна и "зелена" индустрија, вештачка интелигенција, биомедицина… – повећање потрошње, модернизација производног сектора и промоција еколошки прихватљивог, ниског раста угљеника.
Осам дана касније, на завршној седници СКНК, законодавци су одобрили основне одредбе 15. петогодишњег плана. У кинеском систему јавне управе, петогодишњи планови делују као стратешки оквир економског и социјалног развоја. Нови план има много циљева, укључујући општи висококвалитетан развој. Кључни показатељи се односе на економски развој, иновације, народно благостање, прелазак на "зелену" економију и безбедност.
Плодоносан 14. петогодишњи план (2021-2025) је завршен са вредношћу БДП у 2025. од преко 140 билиона јуана (20,28 билиона долара). Према новом развојном плану, у Кини настоје да поставе чврсте темеље да до 2035. буде удвостручен БДП по становнику у односу на 2020. То је више од 20.000 америчких долара, типично за умерено развијену земљу.
Бранко Милановић српско-амерички економиста је скоро навео да би, према званичној класификацији Светске банке (у којој је Милановић радио), НР Кина ове или 2027. могла постати земља са високим дохотком, почев од 13.935 долара. И то 46 година пошто је Кина уврштена на листу Светске банке земаља са ниским примањима.
У земљи ће током 15. петогодишњег плана бити промовисано 109 великих пројеката – ојачаће транспорт, луке, електричну енергију, комуникације и нове индустрије и додатно оснажити социјално осигурање. Притом, творци кинеске политике зацртали су нову двоструку стратегију у плану. Наиме, да интегришу инвестиције у физичку имовину са улагањима у људски капитал. Развој Кине ће се више усредсредити на интересе људи, биће инклузиван и одржив. На тај начин многољудна и динамична земља треба да доживи развој, стабилност и дугорочну конкурентност на путу модернизације.
Такав однос према човеку има за циљ да развија способности људи, омогући им да уживају у вишем квалитету живота и усвоје више знања. Отуда су приоритетне области образовање, стручно усавршавање, здравствена заштита и брига о старијим особама.
Законодавци су, такође, усвојили еколошки кодекс, Закон о промоцији етничког јединства и напретка, те Закон о планирању националног развоја. Овај последњи је заснован на дугогодишњем искуству Кине у планирању националног развоја, правно уоквирује доказану праксу и јача стратешку водећу улогу тог документа. Од 1953, тада и уз помоћ совјетских саветника, НР Кина је сачинила и спровела 14 петогодишњих планова који су допринели економском и социјалном развоју, повећању животног стандарда и јачању националне моћи земље у целини.
Овај закон наглашава и важност консултација са јавношћу у процесу планирања. Тако су власти у 2025. покренуле једномесечно електронско саветовање о 15. петогодишњем плану у шта се укључило преко 3,11 милиона људи. То се сматра показатељем на делу свеобухватног развоја народне демократије у Кини.
"Две седнице" одржане су док глобална ситуација постаје све сложенија, а светом све више влада сила. Отуда је важан догађај била конференција за штампу кинеског министра спољних послова Ванг Јиа. Примећено је да је Вангу, који је и члан Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Кине (КПК), први страни новинар који је поставио питања, био из Русије. Ванг се, говорећи о тзв. дипломатији главних сила, детаљно осврнуо на кинеско-руске односе, хвалећи их у целини и оценио односе Пекинга и Москве најстабилнијим. Придао је и велику важност односима са САД, заложивши се да буду слеђени принципи узајамног поштовања, мирног суживота и обострано корисне сарадње.
Но, у НР Кини је јасно да са порастом "трампизма", САД тресу, уништавају и демонтирају међународни поредак. САД покушавају да одведу међународну заједницу у мрачно време, у коме влада "закон џунгле". Насупрот томе, Ванг је поручио сународницима да је "домовина стабилна попут планина Таи", познате као "главна међу пет светих планина" у Кини.
Ванг је, незаобилазно, изложио и став НР Кине о питању Тајвана, за који је рекао да је од давнина саставни део Кине. Никада није био, није и никада неће бити држава, високи званичник је поручио за највеће кинеско острво.
Укратко, како глобална ситуација постаје све сложенија, а снага све више настоји да одређује исход, најважнији задатак за НР Кину јесте да прво буду решена домаћа питања или неслагања, истовремено јачајући сопствене могућности. Само са чврстом унутрашњом снагом и довољном моћи можемо бити сигурни да можемо учествовати у стратешкој конкуренцији, наводе домаћи аналитичари.
Одраз таквог става КПК и државе јесте и 15. петогодишњи план. Уз то, кинеска тежња да се усредсреди на сопствени развој и очување одрживог, стабилног и здравог економског и социјалног раста сматра се у Пекингу значајним даром у садашњем хаотичном свету.
Неки од кинеских аналитичара су овај план протумачили као националну стратегију за "сустизање САД". По њима, НР Кина би у наредних пет година могла постићи економску једнакост, технолошку самосталност и готово сличну војну моћ са САД.
Нигде у 15. петогодишњем плану није изричито проглашен задатак "сустизања Америке", можда да ограничи реакцију из иностранства. Но, нови план је очигледно састављан у контексту ривалства између САД и Кине. Документ са Четвртог пленума ЦК КПК прошлог новембра напомиње да "односи између великих сила обликују глобални пејзаж", а да међу њима "конкуренција постаје све сложенија и напетија".
Поједини кинески аналитичари своде циљ најновијег плана на четири приоритета.
Прво, постићи технолошку и индустријску аутономију на високом нивоу како би била елиминисана зависност од технологије са Запада који настоји да спута развој НР Кине;
Друго, проширити домаћу потражњу и повећати продуктивност у производним секторима како би био одржан постојан привредни раст великих размера;
Треће, модернизовати националну одбрану – од ваздушних и поморских снага до стратешког софтвера и свемирских могућности – да национална безбедност више не зависи од спољних ограничења;
Четврто, формулисати глобална правила и прописе управљања како би била уравнотежена структура међународне економске и технолошке сарадње.
Да ли ће Кина моћи да крене овом путањом може се судити по три параметра: економској скали, кључној технологији и војној моћи. Економска скала је најочигледнији показатељ; технологија указује на значајан потенцијал; војна моћ одређује да ли Кина може поуздано да делује као једнак центар силе.
Кинески БДП је накратко, 2021, достигао 77 одсто америчког, али је 2025, пао на 64 одсто, мерено у доларима. Но, стварни економски раст Кине био је већи. Пад је углавном одражавао промене цена и девизног курса. Међутим, уколико се мери у јуанима или по паритету куповне моћи (ПКМ), Кина већ надмашује САД – за преко 30 одсто мерено ПКМ.
Под условом да буду одржани тренутна стопа инфлације, девизни курс и економски раст, Кини ће требати око 13 година – отприлике између 2035. и 2038, да смањи јаз у номиналном БДП. Уколико економски раст у САД успори или јуан ојача, рокови ће бити скраћени.
До краја 15. петогодишњег плана, номинални БДП Кине могао би премашити 80 одсто америчког. Ипак, по обиму индустријске и друге производње, извозу, инжењерском кадру, ефикасности инфраструктуре, увођењу роботике, потенцијалу бродоградње и наменске индустрије, Кина већ води и вероватно ће то увећати.
Према најновијим подацима Уједињених нација, удео НР Кине у глобалној производњи могао би порасти са 30 на 45 одсто у року од пет година, а САД пасти са 17 на 11 одсто. Пекинг види такав производни потенцијал као прави темељ националне моћи.
Достигне ли Кина скоро паритет у поменута три параметра до 2030. или смањи јаз са САД – Маоово 75-годишње предвиђање биће близу остварења: економска изједначеност, технолошка аутономија и војна готово истоветност. Тада светски поредак више не би био "усредоточен на САД уз прилагођавање Кине", већ би био двоцентрични систем конкуренције и суживота.
Историјски гледано, Маова рачуница открива интуитивно разумевање ритма индустријске модернизације: успон великих сила зависи од дугорочне акумулације, структурних предности и упорности. Данашња Кина има много јачу материјалну основу и много веће шансе да петогодишњим плановима оживи визију Мао Цетунга од пре три четвртине века.