Русија и Иран непрестано јачају стратешко партнерство усред све веће безбедносне кризе у Европи. Заједнички интереси у области међународне енергетике и регионалне безбедности зближили су Москву и Техеран око широког спектра међународних политичких питања. Развијају се економске и трговинске везе, планира повећање удела националних валута у међусобним поравнањима.
Руски експерти са забринутошћу посматрају погоршање регионалне ситуације на Блиском истоку, где Сједињене Америчке Државе и Израел повећавају притисак на Иран. Још једна фаза санкционог притиска Вашингтона на Техеран довела је до застоја у преговорима о међународном споразуму о иранском нуклеарном програму (JCPOA) из кога је председник Доналд Трамп извео САД.
У Техерану је, опет, став да је војна операција Москве у Украјини легитимна за осигурање руских интереса и безбедности, али су истовремено стране у сукобу позване да прекину борбе и почну преговоре. Овакав став Ирана западне владе користе као изговор за увођење нових санкција Исламској Републици, сматрају ирански стручњаци.
Евроазија снажан регион
Према руским експертима окупљеним у Валдајском клубу, 21. век је време у којем ће Евроазија бити снажан регион, а највеће земље у региону, међу њима и Исламска Република Иран, имају превасходну улогу. Оцењује се да, упркос тешким околностима, Иран води активну спољну политику у региону и сарађује са другим великим силама, посебно Русијом и Кином.
Неке њихове иранске колеге мишљења су да су међународни односи у "прелазној фази" у којој је стратегија Техерана да шири односе са великим земљама и са њима се увеже у неформалне савезе против хегемоније САД. Иран настоји да игра важну улогу у транзицији како би постао једна од утицајних земаља у будућем међународном поретку који, изгледа, неће бити униполаран, и да гради савезништва у економским и стратешким областима са Кином, Русијом, Шангајском организацијом за сарадњу (ШОС)…
Зближавање Русије и Ирана траје дуги низ година. Две државе унапређују политичку и економску сарадњу која се развија у војно-техничкој и сфери транспорта.
Познато је да Иран поседује разноврстан систем беспилотних летелица и, према тврдњама америчких медија и званичника, уступио је Русији беспилотне летелице-убице "шахид-191" и "шахид-129". Уколико договор Москве и Техерана о беспилотним летелицама заиста постоји, то би означило квантни скок у руско-иранским односима.
Званични Техеран је више пута најодлучније одбио тврдње са Запада да Иран испоручује оружје и дронове Русији да би их користила у операцији у Украјини. Дмитриј Песков, гласноговорник Кремља, указао је да се "Русија усредсређује на сопствени програм развоја беспилотних летелица".
Техеран, као и Москва суочен са обимним санкцијама и мерама принуде са Запада, најавио је да ће Иран ускоро из Русије добити 24 "су-35" борбена авиона четврте генерације. Иран последњих година није купио ниједан нови ловац, осим неколико руских "миг-29" још деведесетих. Овакав развој догађаја вероватно ће додатно ражестити Запад.
Ирански заокрет према Истоку постао је енергичнији откако је председник Ебрахим Раиси 2021. ступио на дужност, решен да спроведе политику врховног вође Алија Хамнеија за усмеравање државе према Русији и Кини.
"Свет се приближава новом поретку у којем ће САД бити изоловане и Азија ће доћи на власт", рекао је јесенас Али Хаменеи групи студената и додао: "Знаци пропадања САД су очигледни. Они имају економске, социјалне и моралне проблеме унутар САД. Постоје неслагања и крваве поделе."
Отпор санкцијама
У складу са оваквим размишљањем Врховног вође је и споразум између централних банака Русије и Ирана од 29. јануара који треба да утиче и на шире међународне економске и политичке односе. Технички, од тог тренутка, 52 иранске банке које користе домаћи међубанкарски телекомуникациони систем (СЕПАМ), повезују се са 106 банака које користе руски еквивалент (СПФС) западног банкарског система за размену порука (СВИФТ).
Тиме Русија и Иран појачавају отпор санкцијама које су им САД наметнуле, те убрзавају глобалну дедоларизацију. Није ни чудо што Глобални Југ томе посвећује велику пажњу.
Истовремено, две земље брзо повећавају трговину у властитим валутама, за шта је битно и заједничко коришћење националних платних система "Мир" и " Шетаб". Удео рубље и ријала у међусобним прорачунима већ прелази 60 одсто. Тиме се заобилазе западне санкције и решавају питања обострано корисне сарадње и пораста трговине.
Централне банке Ирана и Русије такође раде на стварању стабилне валуте у спољној трговини који би заменио и амерички долар, и рубљу и ријал. То би била дигитална валута са златном подлогом.
Према званичним подацима, трговина између Москве и Техерана је у 2022. порасла за 15 одсто, достигавши 4,6 милијарди долара. Две земље активно предузимају кораке да повећају међусобну трговину, што је изузетно важно у условима санкцијског притиска на њих. Поврх тога, трговина са Ираном је важна за Москву, јер се та земља, због свог географског положаја, сматра "логистичким мостом" између Русије и Блиског истока, Јужне и Југоисточне Азије.
Руски пројекти у Ирану су вишеструки: енергија, железнице, аутомобилска индустрија и пољопривреда. Истовремено, Иран снабдева Русију прехрамбеном робом и производима аутомобилске индустрије.
Русија је 2022. постала највећи страни инвеститор у Ирану. То, према иранским званичницима, укључује "инвестицију од 2,7 милијарди долара у два нафтна пројекта у западној иранској провинцији Илам у последњих 15 месеци". То је око 45 процената укупних страних инвестиција у Иран између октобра 2021. и јануара 2023.
Исламска Република се недавно придружила Евроазијској економској унији (ЕАЕУ) коју предводи Русија, а која омогућава слободно кретање роба, услуга и капитала између држава чланица (ту су још и Белорусија, Казахстан, Киргизија). У ЕАЕУ се током 2022. трговало робом вредном више од 800 милијарди долара, а за иранске производе и услуге се отвара од иранске календарске године, почев од 21. марта 2023. Потпуни приступ ЕАЕУ био би од непроцењиве вредности за Иран у смислу обезбеђивања тржишта огромне територије Евроазије, даљег ширења руско-иранске трговине и заобилажења америчких санкција.
Својеврсна је иронија што су напори две државе за пробијање "паклених" западних санкција удахнули додатну живост у пројекат транспортног пута "Север-Југ" између Русије, централне Азије и каспијских региона, Ирана и Индије. Још више, као последица сукоба у Украјини, пошто је Азовско море постало руска унутрашња водена површина оивичена Кримским полуострвом и Доном, водотокови и железничке мреже у региону су се спустили до Каспијског мора и, у коначници, до Индијског океана.
Источна оса
Међународни транспортни коридор Север-Југ (INSTC), 7.200 километара пространа мрежа поморских, железничких и путних праваца замишљена да драматично повећа промет из Русије - али и из неких делова Европе - преко Ирана до Западне и Јужне Азије, и обратно. Суштински, то је руско-ирански пројекат који у условима санкција добија изузетан значај па две државе у проширење његових могућности улажу најмање 25 милијарди долара.
У посебној економској зони (СЕЗ) Астрахана, на Каспијском мору, је већ велики промет иранског терета. Руски медији предвиђају да би до 2030. само железнички транспорт могао да достигне 25 милиона тона – увећање од најмање 20 пута у односу на 2022.
За INSTC се већ везује низ других великих пројеката. Заменик руског премијера Александар Новак говорио је о енергетском систему који укључује Русију, Иран и Централну Азију и регион Јужне Азије. Москва завршава израду правила да бродови из Ирана пролазе унутрашњим пловним путевима на Волги и Дону.
Техерански планови су изузетно амбициозни, уписани у оквир "Источне осе" који фаворизује државе региона - Русију, Кину, Индију и Централну Азију. Иран треба у 2023. да постане пуноправни члан Шангајске организације за сарадњу (ШОС) и водећи је кандидат за придруживање проширеном клубу БРИКС-а. Геостратешки и геоекономски, то подразумева несметану међусобну повезаност између ЕАЕУ, ШОС и БРИКС+. И све то треба да усклађује четворка Русија, Кина, Индија и Иран.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је недавно пред групом главних уредника домаћих медија поручио: "Будите уверени да ћемо у блиској будућности видети озбиљан пад способности Запада да 'управља' светском економијом како хоће. Без обзира да ли то жели или не, мораће да седне и разговара."