Први сусрет са Јеменом био је позних 1950-тих. На црно-белој фотографији у листу "Политика" је био насмејани престолонаследник Мутавакилидског краљевства Јемена Мухамед ел Бадр са поданицима током посете Југославији. Сви у традиционалној ношњи и са за појас заденутим ханџарима, ђамбијама, симболом мушкости, друштвеног статуса и племенског идентитета.
Ел Бадр је у септембру 1962, био само седмодневни имам Зајида, једног од три огранка шијитског ислама, (уз најбројније "Дванаесторицу" и најмање Исмајилисте), заповедник Правоверних и последњи краљ у Северном Јемену, збачен народном револуцијом. Био је и учесник прве конференције несврстаних земаља у Београду 1961.
Четврт века касније, у Адис Абеби, главном граду социјалистичке Етиопије, коју и данас Црвено море одваја од Јемена на Арабијском полуострву, пратио сам говор генералног секретара владајуће Јеменске социјалистичке партије ондашње НДР Јемен, или Јужног Јемена. У ватреној револуционарној реторици Али Салема ел Беида се исказивала сва срчаност и борбеност јеменског човека, претка арапске нације.
Јемен, стара држава на западном крају Арабијског полуострва, последњих деценија је позната по вестима о сецесијама, грађанским ратовима, страним војним интервенцијама. Последњу деценију јеменски покрет Хути (званично Ансар Алах или "Божји следбеници") често је на насловницама светских медија. Од 2015. је вођен крвави регионални сукоб док је територије под контролом Хутија сурово бомбардовала арапска коалиција предвођена Саудијском Арабијом, која је настојала да у главни град Сану, на власт врати беспомоћну коалициону владу Јемена званично признату од Уједињених нација.
Истовремено, широм Јемена су беснели грађански "ратови свих против свих". У хаосу је погинуло или умрло од глади и колере близу 400.000 људи, жена и деце.
Рат Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) у Јемену, био је живо блато које је Ријад коштало, најмање шест милијарди долара месечно до климавог примирја 2022. и стварне победе Ансар Алаха. Но, мировни споразум су зауставиле Сједињеним Америчким Државама, главни подржавалац Саудијске Арабије, иначе заинтересоване да га закључи.
Јеменско племе Хути, трећина од 35 милиона становника, представља окосницу покрета отпора "Ансар Алах". Од 2014. Ансар Алах контролише главни град Сану, настао пре више од 2.500 година, као и већи део источне обале Црвеног мора и околних територија на којима живи две трећине Јеменаца.
Програм верско-племенско-државотворног покрета настоји да у земљи постигне поштену заступљеност у управљању (покренули су 2011. јеменско "Арапско пролеће"); одбрани своју веру Заиди; бори се за аутономију гувернерата Саада и обезбеди доминацију Сада (потомака Пророка); ради на оживљавању имамата Заиди који је постојао пре револуције 1962. У спољној политици Хути желе независну палестинску државу са главним градом у Јерусалиму и наглашавају непријатељство према САД и Израелу.
То што Хути одлучно подржавају Палестинце у Гази, нарочито дејствима у Црвеном мору, представља се у средишњим западним медијима као глобални проблем. Руководство Ансар Алаха пак поручује како су та дејства потврда да њихов поклич "ни Исток ни Запад, само Ислам", делује. "Ни Вашингтон ни Лондон. Ни Москва, ни Пекинг." Сана је, што се може видети са импресивних скупова стотина хиљада Јеменаца, искључиво у служби Палестине и њених Мукавамина ("обесправљених"). "Јер Сана је Алахово оруђе!"
Ракете Хута лансиране према 1.700 километара удаљеном југу Израела углавном су пресретале америчке, француске и друге поморске снаге. С обзиром на удаљеност између две територије и домет оружја Хута, то не чини озбиљну војну претњу. Но, способност Хута да у Црвеном мору нападну бродове – они тврде само израелске или оне који плове ка Елијату, луци јеврејске државе – представљали су најефикаснију и највидљивију међународну подршку Палестинцима.
Кроз Црвено море дуго преко 2.200 км пролази близу 12 одсто одсто светске трговине, од чега седам одсто глобалне нафте. Напади Хута доводе до значајног смањења овог промета, што утиче на економију планете. Бродарење дужом рутом око Африке доводи до кашњења у испоруци сировина и друге робе и значајног поскупљења транспорта.
Као одговор су САД прогласиле Хуте за "терористичку организацију" и од јануара 2025, бомбардовале 50 дана подземна војна постројења Ансар Алаха и окупиле "Коалицију вољних", њихове, британске, канадске, аустралијске, холандске и бахреинске ратне бродове. Сместа је парламент у Сани прогласио власти у САД и Великој Британији – која је до 1967. била колонијална сила у Јужном Јемену – за "глобалне терористичке мреже".
Повод за најновије тензије био је лет иранске авио-компаније "Махан Ер", која је 3. јула слетела у Сану да би покупила делегацију Ансар Алаха за сахрану иранског врховног вође Али Хамнеија. Због санкција Саудијске Арабије био је то први директан лет током више од једне деценије. Ријад је дуго блокирао такав коридор, плашећи се да ће се користити за слање оружја или војних саветника Хутима.
Сада су, симболично, Хути продрмали Вашингтон управо на 25. годишњицу напада 11. септембра. Изненадним пробојем фронта су радикално променили локални географски и војни распоред у региону.
Одреди "Ансар Алаха" су за 24 часа заузели огроман део југозападног Јемена, укључујући и град-луку Мока око које је од давнина гајена истоимена сорта кафе. Важније, снажно су затворили кључно геоекономско уско грло у Црвеном мору, 32 километара широки теснац Баб ел-Мандеб, "Капију суза".
У званичној влади Јемена, и у Саудијској Арабији кажу да се ради о више од 4.200 км2. Хути тренутно напредују према Марибу, последњем великом упоришту снага лојалних влади Јемена у коме су неке од најважнијих нафтних и гасних локација у земљи.
Главни стратешки бисер, без сумње, јесте острво Перим. Комад земље од само 13 км2, са једне стране одваја Црвено море и источну Африку од Аденског залива и Арабијског мора, а с друге сече Баб ел-Мандеб на два неједнака дела. Велики теснац, широк је 20 км и на западу омеђен обалом државе Џибути. Мали теснац од три км је између Перима и обале Јемена.
Ко год поседује Перим, контролише сву пловидбу преко Баб ел-Мандеба. За то је довољно на острву поставити неколико ватрених положаја са беспилотним летелицама или другим оружјем.
Уколико владине трупе, које тренутно контролишу само око трећине територије Јемена, не преокрену ситуацију уз помоћ Саудијске Арабије, САД и других западних земаља, те савезника Ријада из недавног одбрамбеног споразума из Меке, Пакистана и Турске, у рукама Хута ће бити главни кључ који отвара или затвара грло теснаца. Хути имају стратешку предност и могу створити озбиљне проблеме глобалном ланцу снабдевања, трговине и финансија.
Јемен, друга најпространија земља на Арабијском полуострву (527.829 км), није Појас Газе ни по територији ни по становништву; Ансар Алах је седам година издржавао непрекидну ватрену моћ Саудијске Арабије и Емирата уз повремено укључивање САД, Велике Британије и Француске; Ансар Алах има тешко наоружање за разлику од паштунских муџахедина који су понизили НАТО у Авганистану. Уколико је циљ Запада да порази Хуте, неопходна је копнена иницијатива (била је нужна чак и у малој Гази).
Носач авиона и други амерички и савезнички бродови не могу бити логистика за гомилање десетина и стотина хиљада људи и мноштво опреме ради покретања операције искрцавања (чак и да то обезбеде, концентрација снага би била видљива). Председнику Доналду Трампу следе љути избори за Конгрес у новембру, па му амерички војници на јеменском копну (са неизбежним жртвама) не би користили; Иран, савезник Хута, такође не жури са преговорима са Вашингтоном и ситуација се може подгревати веома дуго.
Својевремени премијер у влади Хута, а сада члан Врховног политичког савета Ансар Алаха, др. Абдулазиз бен Салех Хабтур се једном присетио како је "Александар Македонски стигао до обала Адена, сада главне луке у Јужном Јемену и острва Сокотра 300 километара од Арабијског полуострва, али је претрпео пораз... Освајачи су покушали да заузму главни град историјске државе Шеба (где је био престо краљице од Сабе) и нису успели... Колико је земаља током историје покушало да окупира Западну обалу Јемена и пропало? Укључујући Велику Британију."
Ансар Алах поручује да је одлука о блокади Израела и Саудијске Арабије "заснована на хуманитарним, верским и моралним аспектима". "Потиче из визије осовине отпора".
Ударом на Хуте, а претходно и агресијом са Израелом на Иран, Трампу прети сукоб са читавом коалицијом "посредника" Исламске Републике, у Либану, Ираку, Бахреину… То је вечно наслеђе иранског генерала Касема Сулејманија, кога је нападом из ваздуха разнела Трампова администрација 2021. Америчке базе у региону већ су увелико пострадале од 28. фебруара и почетка инвазије САД и Израела на Иран.
Западне силе верују да чланице осовине делују у складу са иранском диктатом. Но, по упућенима, "Ансар Алах", и други покрети отпора у Осовини, имају властите мотиве и интересе у биткама по Блиском истоку. Вођени су личним интересима и идеолошким мотивима у растућим конфликтима чији су учесници.
Оно што западна политика не може да схвати јесте да су све чланице осовине отпора заинтересоване стране, не само Иран. Осовина функционише као мултилатерални систем узајамне подршке. У остваривању циљева, актери у овом савезу делују у складу са сопственим политичким уверењима и стратешким интересима, а не следе диктат из Техерана.
Ради се и о "асабији", арапском изразу за друштвену солидарност, која је у западној високој политици често клише, али је на Истоку веома озбиљно схваћена. Јемен сада ту идеју оживљава, жртвујући све за морални позив човечанству ради окончања геноцида у Гази, бомбардовања југа Либана и САД буду присиљене на истински мировни споразум са Ираном који би стварно поштовале.
Арапски и исламски филозоф и мајстор историје из 14. века Ибн Халдун, писац "Мукадиме" у којој се бави поимањем друштва, дефинисао је асабију као силу која повезује људе. Дух заједништва су мишљења, тимски рад и племенска солидарност, што Ансар Алах сада показује.
Ибн Халдун је указивао, да када се моћ асабије у потпуности користи, далеко изван племена, она постаје моћнија од збира њених појединачних делова и може бити катализатор за промену историје; стварање или уништавање царстава; подстицање цивилизација или присиљавање на пропаст. Да ли Блиски исток пролази кроз асабијин тренутак изазван моралном снагом јеменског отпора?
Могуће је су Хути израсли у још једну линију раседа између Истока и Запада. Сходно томе, упућени сматрају да ће, пре или касније, коалиција предвођена САД и Великом Британијом морати да рачуна са масовним антизападним осећањима у арапским земљама. Нарочито уколико дође до копнених операција било против Хута или Исламске Републике. Десетине, стотине хиљада добровољаца из исламског света можда ће желети да намире рачуне са Западом због недавне прошлости по Западној Азији. Онда би и за противнике Хута могао Баб ел-Мандаб бити истинска "Капија суза".