Конференција о безбедности у Минхену, 59. по реду одржана је у време када је свет на прекретници, не само због руско-украјинског сукоба, чији крај изгледа није на видику, већ још важније, због напора Сједињених Америчких Држава да поделе међународну заједницу.
Конференција од 17. до 19. фебруара, уз учешће око 40 шефова држава, била је усредсређена на сукоб у Украјини, потребу "колективног Запада" да се супротстави Кини и Русији и значај Глобалног Југа у борби међу великим силама.
За већину од око 150 учесника форума, руско-украјински сукоб је био превасходан. При томе, уместо да учине било шта корисно за мирно решавање сукоба, многи лидери западних земаља изнели су провокативне примедбе о Русији, наводећи посматраче да верују како скуп није организован ради трагања за мирним дугорочним решењем сукоба у Украјини у безбедношћу.
Пристрасност и подстицање непријатељства
Русија, као и 2022, није била присутна. Сада Москва није ни позвана да учествује, први пут после 20 година, иако је кључни учесник у сукобу у Украјини. Поврх тога, многи западни учесници су даље распаљивали рат са Русијом. Залагањем за војну победу над Русијом.
Значајно је било и неприсуство Ирана, чија је дисквалификација објашњена проблемима "људских права" и "употреби (минхенског форума) за ширење антиизраелске пропаганде". Иран је, такође, био присутан у прошлости, што је пружало преко потребно сучељавање са архинепријатељима попут САД и Израела.
Позивање Израела без Ирана, незаобилазног у постизању мира на Блиском истоку, ојачало је пристрасност и подстицање непријатељства.
У одсуству Русије и Ирана, конференција је постала платформа за напад на противнике западне политике. Истовремено је истакла значај Глобалног Југа за безбедност земаља Запада. Будући да јача надметање са Кином и Русијом за утицај у настајућем мултиполарном поретку, "колективни Запад" је приморан да преиспита свој приступ односима са другим земљама.
Зато се у Минхену одвијала Велика игра за Глобални Југ. Француски председник Емануел Макрон је истакао да је "шокиран колико губимо поверење у Глобалном Југу. Запад... није учинио довољно да одговори на оптужбе за двоструке стандарде", па да промена глобалног поретка треба да буде инклузивнија.
Врховни представник Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Жозеп Борељ је признао да "не можемо размишљати о европској безбедности без гледања на глобалну сцену или интеракције са другим партнерима."
Криштоф Усген, председавајући конференције, је на њеном отварању најавио да ће учесници "усмерити пажњу на Глобални Југ" и "слушати њихове бриге".
Неколико западних званичника је изразило незадовољство ставом земаља Глобалног Југа у вези са сукобима који укључују Кину и Русију. Потпредседница САД Камала Харрис је оценила да се у разговорима многи од представника Глобалног Југа држе неутрално.
Нема неутралних
На то су министри спољних послова САД, Немачке и Украјине поручили остатку човечанства да "не можете бити неутрални" у посредном НАТО рату са Русијом. Ентони Блинкен, Аналена Бербок и Дмитриј Кулеба су имплицитно критиковали велику већину земаља на Глобалном Југу и које се у рату у Европи држе стриктне неутралности. Поруке тројке су подсетиле на претећу изјаву америчког председника Џорџа В. Буша са почетка агресије на Ирак 2003: "Или сте са нама или против нас."
На посебној конференцијској сесији посвећеној рату у Украјини Бербок се није само прославила знањем из геометрије (председник Владимир Путин мора да се "промени за 360 степени" како би Украјина била безбедна) већ је и изјавила: "Неутралност није опција, јер тада стојите на страни агресора".
Државни секретар Блинкен је поручио да нема неутралности... "Нема равнотеже", па нагласио: "Стварно, не можете бити неутрални". Украјински Кулеба је хваљењем Запада због "залагања за принципе и правила", можда имплицирао да је Глобални Југ варварски и ван закона.
Неки лидери афричких и јужноамеричких земаља били су очигледно разочарани што рат у Украјини, који ушао у другу годину – познати амерички економиста Џефри Сакс рачуна девету, од Мајданског пуча 2014. - одузима време, новац и пажњу Запада на штету других горућих проблема. Запад је критикован и што друге земље ставља на "тест лојалности" према Украјини и не слуша њихове забринутости.
Прилагођавање новој геополитичкој стварности
Западни званичници су признали да су билатерални састанци на маргинама конференције показали много већу забринутост због питања као што су инфлација, дуг, веће цене енергије и сигурност хране, него рат у Украјини. Дуготрајно је огорчење због разочаравајућих резултата Запада у расподели вакцина против вируса корона и надокнађивању штете проузроковане климатским променама.
Франсиа Маркез, потпредседница Колумбије, рекла је да њена земља жели помоћ Европе у борби против ефеката климатских промена и заштити Амазонске прашуме. "Не желимо наставак разговора ко ће бити победник или губитник у рату", рекла је она.
Премијерка Намибије Сара Кугонгелва-Амадила упитана зашто се њена земља, својевремена немачка колонија Југозападна Африка, уздржала од доношења резолуције у Уједињеним нацијама о осуди Русије због рата у Украјини, одговорила је да је та држава усредсређена на "решавање проблема, а не на пребацивање кривице".
"Новац потрошен на куповину оружја био би кориснији за помоћ развоју у Украјини, Африци, Азији, самој ЕУ, где се многи људи суочавају са тешкоћама," указала је премијерка.
Филипински шеф дипломатије Енрике Манало је изнео даљи важан захтев Глобалног Југа, реформу УН и других међународних институција. Треба их прилагодили новој геополитичкој стварности, веома различитој од 1945, када је дефинисана садашња структура глобалног управљања.
Становништво планете је премашило осам милијарди људи, а више од шест милијарди живи у земљама које су активно неутралне у рату у Украјини.
Јесенас су двојица америчких пензионисаних дипломата изнела у Њузвику да је "87 одсто светског становништва одбило да нас следи. Економске санкције су ујединиле наше противнике у заједничком отпору… Неочекивано, избијање Другог Хладног рата је, такође, усмерило земље, наше некадашње партнере или несврстане, да све више буду вишестрани."
Земље Глобалног Југа могле би бити најважније
Глобални расед је очигледан. Земље које су увеле санкције Русији, тзв. "златна милијарда" са релативно богатим становништвом је имала користи од економске експлоатације у време колонијализма. Поврх тога, Ноам Чомски, лингвиста и филозоф је приметио како је "важно имати на уму колико су САД изоловане ван енглеског говорног подручја. Истовремено, са њима су само европске елите... Не и сам народ, који није једиствен..."
Чомски указује и на могућу посебност француске елите.
У извештају Минхенске конференције се, између осталог, истиче како земље Глобалног Југа могу постати најважније државе које ће превагнути на једну од страна. "Оне могу пореметити равнотежу између конкурентских система и стога одредити судбину међународног поретка заснованог на (западним) правилима." Признаје се да "моћне државе попут Индије, Турске или Саудијске Арабије прилично активно штите своја определења у тренутном геополитичком сукобу – како када је реч о Украјини, тако и о многим другим политичким питањима. ... изгледа да су много више вођене прагматичнијим размишљањем."
Незадовољство због постколонијалне доминације
Наводи се, такође, да: "многе земље у Африци, Азији и Латинској Америци постојано губе веру у законитост и правду међународног система који им није дао одговарајуће право гласа у глобалним пословима и није се довољно усредсредио на њихове основне проблеме. За многе државе ови неуспеси су дубоко повезани са Западом. Оне увиђају да поредак на челу са Западом карактеришу постколонијална доминација, двоструки стандарди и занемаривање проблема земаља у развоју.”
Овакви ставови можда наговештавају да Запад препознаје потребу да промени свој приступ развојној сарадњи са земљама Глобалног Југа како би се супротставио растућем утицају Пекинга и Москве. Уколико дискусије и резултати Минхенске конференције указују да су западне силе признале значај земаља Глобалног Југа, чини се да је то углавном због потребе да се добије њихова подршка у великим сукобима против Русије и Кине.
Сукоб у Украјини је већ показао да је одбијање многих земаља Латинске Америке, Африке и Азије да подрже западне санкције међу факторима неуспеха западних покушаја да изолују Русију.