Прошле седмице су се припадници грузијског "цивилног друштва" жестоко сукобљавали дуж главне улице у Тбилисију, познате Руставели авеније, са снагама безбедности. Разлог: расправа, па и туча у парламенту међу посланицима приликом првог читања закона "О транспарентности страног утицаја", илити финансирања невладиних организација (НВО) из иностранства.
Суочене са великим притиском припадника и поклоника НВО код куће, на челу са председницом Републике Саломе Зурабишвили и претећим порукама из Вашингтона, Брисела и других европских престоница, владајуће странке повукле су нацрт закона.
Протести веома подсећају на преврат на Мајдану у Кијеву 2014, оценио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров. "Режирани" су из иностранства и још један су покушај завере, рекао је министар и додао да је стварни циљ стварање још једне "иритирајуће" ситуације на границама Русије.
Информисање о, а не ограничавање
По аналитичарима, није случајно што су, док Вашингтон води посредан рат против Русије у Украјини, поново избили уобичајени џепови напетости на периферији Русије. У кавкаској држави Грузији, са око 3,7 милиона становника, демонстранти сада траже и оставку владе, те нове изборе.
Грузијски закон је предвиђао стварање националног регистра "агената страног утицаја". Били би укључени сви непрофитни ентитети и медијске организације који примају 20 одсто или више свог финансирања из иностранства.
Владајућа партија "Грузијски сан" и коалициони партнер "Снага народа" су тумачили да је циљ предложеног закона био "информисање о" – а не ограничавање активности НВО и медија. Уверавано је да ће закон обезбедити "транспарентност страног утицаја".
Према тумачењу руских медија, неколико утицајних НВО које финансира Запад одмах је схватило егзистенцијалну природу могуће мере. Најавили су формирање "привремене техничке владе" и дали властима ултиматум, претећи им "мирном револуцијом" уколико одбију.
Једна страна НВО на 460 Грузијаца
Према грузијској националној статистичкој служби Сакстат, од пролећа 2022. су у земљи деловале 7.972 компаније са страним оснивачима. Једна страна НВО долази на око 460 Грузијаца. Поређења ради, у САД је у новембру 2022, складу са законом о регистровању страних агената ФАРА, регистровано више од 500 активних "страних агената".
У Грузији су НВО и са њима повезани људи играли активну улогу у "Револуцији ружа" 2003, када је оборен некадашњи совјетски министар спољних послова Едуард Шеварднадзе, а власт преузео контроверзни проамерички политичар Михаил Сакашвили. Тако је било и 2012. године, када је на власт први пут дошао "Грузијски сан". Поврх тога, од независности 1991. држава Грузија је била главни прималац америчке помоћи од преко пет милијарди долара.
Годишњи буџети најутицајнијих грузијских НВО упоредиви су са прометом комерцијалних компанија средње величине. Према једном прорачуну, само је Фондација за отворена друштва (ОФС) америчког милијардера Џорџа Сороша од 2003. до 2006. уложила више од 10 милиона долара у грузијско "грађанско друштво".
Национална задужбина за демократију (НЕД), средишња америчка НВО која не крије везу са Централном обавештајном агенцијом (ЦИА), је, према сопственим извештајима, доделила грантове од 1,2 милиона долара само у 2013. за три десетине пројеката грузијских партнера. Фокус је, између осталог, био на програмима грађанског васпитања, подршци медијима, укључујући истраживачко новинарство, надгледању избора и цивилној контроли активности извршне и законодавне власти.
Истовремено, економска ситуација за Грузијце изван буџета НВО није сјајна. Према проценама за 2022, укупан домаћи производ по глави становника износио је 6.770 долара.
НВО постају све важнији део међународног пејзажа 21. века, испуњавајући различите хуманитарне задатке који се посебно односе на питања сиромаштва, животне средине и грађанских слобода. Међутим, НВО имају и тамну страну. Од настанка су коришћене као спољнополитички алати, што посебно чине САД. Уместо да користе голу војну силу, САД употребљавају НВО за спровођење своје спољне политике, посебно НЕД, Фридом хаус и Амнести интернешенел...
Чврста правила
Кремљ је 2006. стао на пут ширењу утицаја страних удружења у Русији, будући да су нека учествовала у (тајним) плановима НЕД-а за дестабилизацију земље. Тадашња чврста правила за НВО су на Западу описали као "нову офанзиву Путина – диктатора... на слободу удруживања". Но, руску политику су следиле друге државе, које је, за узврат, западна штампа означила као "диктаторске" или ауторитарне.
Међутим, први закон о регистровању страних агената (ФАРА) донеле су управо САД 1938. тада превасходно ради сузбијања нацистичке пропаганде. Уследили су Руска Федерација (2012), Аустралија (2018), Мађарска (2019), а у парламенту Канаде је на расправи од 2021. године.
После Хладног рата, инострана помоћ је све више давана преко НВО, што је довело до експлозивног пораста њиховог броја на Глобалном Југу, зависном од међународног финансирања. Неки критичари иностраног финансирања НВО указују да оно усмерава примаоце ка приоритетима самих донатора уместо заједница у којима делују.
Заштита националног суверенитета
Према студији из 2013. објављеној у "Џорнал оф демокраси", међу 98 земаља је у "51 или забрањено (12) или ограничено (39) страно финансирање цивилног друштва". Од 2002. је 20 земаља ажурирало домаће законе ради ограничења страног финансирања НВО. Од 1990. је 13 од 54 афричке државе усвојило законе који ограничавају инострано финансирање НВО.
Критичари НВО тврде да су ограничења оправдана ради заштите националног суверенитета и жеље да се уклони страни утицај. У старој (из 1999.) и још увек доброј књизи "НВО: у служби империјализма", професор Џејмс Петрас је писао о идеологији политичког активизма, институционализованој од стране НВО и спонзорисаној од западних фондација, а који користи револуционарне идиоме. Петрас сматра челнике НВО "неокомпрадорима, левичарском пешадијом империјализма".
Крајем прошлог августа је заменик секретара руског Савета безбедности Александар Гребенкин изнео да су САД и њихови савезници од фебруара 2022. платили преко четири милијарде рубаља (66 милиона америчких долара) "псеудопацифистичким" личностима у Русији. Издашно финансирање није ништа ново и део је увелико истрошене шеме интервенције коју Вашингтон користи у Источној Европи више од 30 година.
И кинески аналитичари помињу НВО као прво међу средствима коришћеним у "обојеним револуцијама".
"'Невладине организације'" под контролом америчке владе често се користе за спровођење дугорочног продора у таргетиране земље. Пекиншки "Глобал тајмс" је 2021. подсетио да су "неколико година пре 'Револуције ружа'… стране државе и организације почеле да пружају финансијску помоћ невладиним организацијама и опозиционим странкама унутар Грузије. На пример, УСАИД је уложио 1,5 милиона долара у компјутеризацију бирачких спискова у Грузији."
Лондонски "Гардијан" је крајем 2004, за време наранџасте "Револуције кестена" у Украјини, писао да је "та кампања америчка креација, софистицирана и бриљантно замишљена вежба западног брендирања и масовног маркетинга, која је у четири земље током четири године коришћена за покушај спасавања намештених избора и свргавања сумњивих режима."
Финансирана и организована од стране америчке владе уз ангажовање америчких консултаната, социолога, дипломата, две велике америчке странке и невладиних организација САД, кампања је први пут коришћена у Европи у Београду 2000. за победу над Слободаном Милошевићем.
По "Гардијану","Ричард Мајлс, амерички амбасадор у Београду, одиграо је кључну улогу... Као амерички амбасадор у Тбилисију, поновио је овај трик у Грузији..." Идентична кампања није успела 2002. у Минску.
Да ли се у Грузији сад понавља историја?