Русија иде на свој (Далеки) исток

У августу 2021. је Вес Мичел, у Србији знани званичник администрације председника Доналда Трампа, писао како Русији треба гласно залупити врата запада Европе и преусмерити је на Исток. За такву преоријентацију Москве, писао је Мичел у часопису "Национални интерес", потребан је ослонац, а он је Украјина. Украјина, "неутрална" под окриљем Запада, са великом стајаћом војском и обилатом иностраном економском помоћи, била би брана интересима Русије у Европи.

Мичелово предсказање о преоријентацији Москве почело је да се остварује јачањем оружаних сукоба у Украјини од фебруара 2022. Но досадашњи резултати престројавања Русије на Исток мора да су неочекивани и за Мичела и многе западне аналитичаре.

Војно-политичка криза у Европи и економски рат Запада против Русије подстакли су Москву да прошири и ојача односе са државама у Азији. Велика већина тих држава је неутрална или пријатељска према Русији. Развој односа и динамика трговинско-економских веза са Азијом корисни су за реализацију најважнијих задатака Русије.

Деценију пошто је председник Владимир Путин у Думи прокламовао политику "окретања на Исток" и после пуча на Мајдану и кримске кризе 2014, један од највећих заокрета од 300 година ка Западу оријентисане спољне политике Петра Великог не само да добија ново значење и садржај, већ и потврђује исправност таквог избора.

Током 2022. и 2023. године земље Азије и арапског света најактивније су развијале везе са Русијом. То потврђује неуспех покушаја Запада да изолује Москву на светској сцени. Партнерство Москве и Пекинга је посебно активно, али и други регионални партнери су све значајнији у систему руских спољноекономских веза. Привредне везе и политички дијалог између Русије и Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) динамично се развијају, а индијско-руски односи стекли су нови квалитет због уравнотежене позиције Њу Делхија према кризи у Европи.

Неке азијске земље, мада савезнице Сједињених Америчких Држава, настоје да сачувају оно што им је битно у сарадњи са Русијом. Уопште, очигледан напредак у односима између Москве и азијских земаља повезан је са достигнућима руске спољне политике и са објективним тежњама азијских земаља које остварују своје националне интересе у контексту радикалне перестројке светског поретка.

Конфронтација са Западом убрзава политичко и економско окретање Русије на Исток. Азијско-пацифички регион и Западна Азија су постали средишњи за Русију и заменили су њене везе са западним економијама. Истовремено, азијске земље, упркос притисцима Запада, остају еластичне и проширују трговину са Русијом.

Прагматизам Азије не дозвољава потпун прекид веза што се дешава у Европи, чак и у случају погоршања политичких односа Москве са Јапаном, Јужном Корејом или Сингапуром који су, као ретки у том делу света, увели неке од санкција Русији.

На недавном традиционалном међународном економском форуму у Владивостоку, неформалној престоници руске Азије, председник Путин је казао како земља може много да понуди Азијско-пацифичком и региону Индијског океана. Русија је један од водећих светских добављача нафте, гаса, вредних и ретких минерала. У азијске земље одлази 60 одсто руског извоза пољопривредних производа.

Председник Русије изнео је податак да је трговински обрт са земљама Индопацифика порастао за 13,7 одсто у 2022. и још 18,3 одсто само у првој половини 2023. Русија и Далеки исток отворени су за јачање трговинских веза и сарадње. „А потенцијал за такву сарадњу једноставно се не може преценити", истакао је Путин.

Руска трговина се коначно окренула са запада на исток и југ, саопштила је Федерална царинска служба. Санкције су допринеле наглом расту трговине, пре свега са Кином, а потом следе Индија, Турска и Азербејџан...

Истовремено, трговинска размена са европским земљама је нагло смањена, рецимо са Холандијом, некада међу прве три захваљујући промету нафте преко луке Ротердам. Трговина са Немачком је знатно смањена, иако је ова земља остала у водећих 10.

Због санкцијског притиска на Русију, подаци о извозу се не откривају у потпуности. Зна се, међутим, да је трговина са Кином порасла за трећину још 2022. на рекордних 190 милијарди долара. У 2023. ће промет вероватно премашити 200 милијарди долара, циљ задат најраније за 2024.

Прошле године Русија је драматично повећала, скоро од нуле, испоруке нафте и нафтних деривата у Индију. Следствено, билатерална трговина између земаља премашила је 35 милијарди долара у 2022. У првих пет месеци 2023. су две земље већ оствариле промет од рекордних више од 27 милијарди долара. Русија је први пут дошла на треће место међу трговинским партнерима Индије.

Трговина са Турском скоро је удвостручена 2022. и премашила је 68 милијарди долара, што је максимални резултат у историји економских односа између две земље. Трговински промет са Азербејџаном 2022. порастао је за четвртину на 4,1 милијарду долара.

Светска банка процењује да је у септембру 2023. становништво само Источне Азије чинило 1,66 милијарди људи и да ће остати непромењено до 2040. То тржиште вапи за прехрамбеним производима узгајаним у Русији који не подлежу санкцијама, а Европска унија (ЕУ) сада одбија да их увози – по сопственом избору. Упоредите то са губитком извозног тржишта ЕУ и његовом популацијом од око 450 милиона људи.

Русија се нада да ће ширењем економске и трговинске сарадње са азијско-пацифичким регионом моћи да попуни извозне производне капацитете после одласка западних компанија и одржи стабилност спољне продаје енергије, као и фискалне политике. Јачање узајамности са источним партнерима, туризам, логистика и инвестиције на руском Далеком истоку су главни приоритети.

У ствари, будућност државе и њен положај у настајућем мултиполарном свету у великој мери зависе од руског Далеког истока. Русија је далеко највећа земља на планети Земљи по површини, простире се на растојању од преко 9.000 километара и на површини од 17 милиона км2, више од Кине и Индије заједно. Само 23 одсто територије је западно од Урала, али ту је 85 одсто становника.

"Далекоисточни федерални округ је 40 одсто територије Русије и ту су највеће светске резерве природних ресурса: 81 одсто дијаманата, 51 одсто руских шума и 37 одсто слатке воде, више од 70 одсто рибе, 44% злата, преко 30 одсто титана, бакра, 27% гаса и 17% нафте... Ту делују најважнија стратешка предузећа, морске луке и железнице. Потенцијал подземља региона је огроман, проучено је само 35 одсто, укључујући ретке сировине за економију будућности", навео је Путин.

Улога Далеког истока је вишеструко порасла захваљујући санкцијама које су блокирале руски извоз на западна тржишта и усмериле га на Исток. Сада су главни руски трговински партнери у близини далекоисточних региона, а не Москве.

Откако је Путин дошао на чело државе увек је придавао велику важност развоју Далеког истока. Последњих година је стопа раста инвестиција у региону била три пута већа од просечне за Русију. Од 2014. до 2022. улагања у основни капитал у Русији порасле су за 13 одсто, а на Далеком Истоку за 39%.

Отворено је 125.000 радних места и пуштено у рад око 700 нових предузећа. Значајни су пројекти једног од највећих светских постројења за прераду гаса те гасни хемијски комплекс, колос за производњу минералних ђубрива и бродоградилиште. Разрађују се налазишта бакра и других корисних руда.

То се одражава и на обим производње. Стопа индустријског раста на Далеком истоку је импресивна и такође премашује просек у Русији. "Не говоримо о процентуалном повећању раста, већ о експоненцијалном", истакао је Путин.

Русија диверсификује националну економију и постаће глобално важан играч у области безбедности хране и пружања критичних компоненти за нове индустрије, информационе технологије и електротехнику. Да је Русија остала у великој мери зависна од европских тржишта – као од 1992. до 2022. - ово обнављање стратешки моћније Русије можда се не би догодило.

Русија ради на јачању веза са Истоком, играјући тако значајну улогу у изградњи новог међународног економског поретка. Путин је на Источном економском форуму изјавио да Азијско-пацифички регион, у контексту новог светског модела који се гради против "нацрта Запада", стиче конкурентску предност. Истовремено, утицај Руске Федерације такође расте, додао је шеф државе.

Преоријентација Русије на Исток већ је одузела глобално лидерство Групи седам (Г7) највећих привреда Запада. Земље БРИКС-а дају значајнији допринос глобалној економији него Г7. Оно што је умањило Г7, а помаже земљама БРИКС-а да напредују и створе мултиполарни свет не само геополитички, већ и економски, јесте и то што азијске економије са развијеном производњом могу да купују јефтине руске ресурсе. Добиле су значајну предност, што се одразило већ у економским показатељима 2020-2022.

Русија се успешно уклапа у нове економске реалности у контексту распада старог економског модела. Москва се "клади" на Кину и Индију, не на САД. Сарадња је обострано корисна, стратешка, осигуравајући суверенитет и доминацију земаља у Евроазији. Дедоларизација и прелазак на обрачунавања у националним валутама (80 одсто између Русије и Кине) додатно појачавају ове ефекте.