Између Јаве и сна: Путовање по Новом путу свиле

Индонезија се уврстила почетком октобра у невелики број земаља са озбиљном пругом железница великих брзина, пуштањем у саобраћај линије између главног града Џакарте и трећег по величини мегаполиса - Бандунга. Дело домаћих и кинеских градитеља, пруга од 142,3 километра (км) са трошком од 7,3 милијарде долара, омогућава брзине до 350 км на сат и скраћује путовање са три сата на 40 минута.

Модерна пруга је одмах постала један од најистакнутијих инфраструктурних објеката из кинеске Иницијативе Појас и пут (ИПП), о чијој је варијанти, "Поморском путу свиле за 21. век", председник Си Ђинпинг октобра 2013. говорио у индонежанској скупштини у Џакарти. Месец дана раније Си је на универзитету у Астани, у Казахстану, позвао I на "заједничку изградњу Економског појаса Пута свиле" и копнене компоненте ИПП.

Индонежански председник Џоко Видодо назвао је пругу "Вуш", инспирисан звуком који воз производи, али и почетним словима на националном језику за "брз, ефикасан и поуздан". Председник, који се годинама залагао за пројекат, поручио је да "храброст да испробамо нове ствари даје нам самопоуздање и способност да учимо и биће веома корисна у будућности, чинећи наше људске ресурсе напреднијим, а нашу нацију независнијом".

Вест о пуштању у рад модерне саобраћајнице, за коју су Кинези први пут у иностранству применили у потпуности властити железнички систем, технологију и индустријске делове, подсетила ме је на путовање до Бандунга од Богора, на западу острва Јава, централног у најпространијој држави-архипелагу, са преко 151 милиона житеља (Индонезија укупно има 285 милиона становника).

Путовање магистралним уским завојитим брдовитим путем дугим 58 километара обично траје непуна два сата. Обе стране пута су на многим местима затрпала насеља. Богати граде виле на брдима са величанственим видицима ка врховима вултанских планина Салак, Геде и Пангранго (од 2.200 до 3.000 метара надморске висине), зеленим пиринчаним пољима која напајају клокоћући потоци или плантажама чаја.

Минибус се споро пео ка највишој тачки превоја Пунћак, на око 1.500 м надморске висине. Срећом, није био крај седмице нити празник када се сатима формирају дуге колоне возила мноштва посетилаца из тропске Џакарте који хрле ка свежини Пунћака.

Касније, приликом студијског путовања посвећеног ИПП, у источном кинеском граду Нингбо чуо сам локалну средњевековну изреку: "Уколико желиш да се обогатиш, прво направи пут."

Један од најстаријих градова у Кини, са 7.000 година историје, данас има првокласне аутопутеве, железничке пруге, укључујући и супербрзе које омогућавају вожњу од 360 км на час, модеран метро, а до четири међународна аеродрома стиже се за два сата, највише.

У Нингбо, у чијем ширем подручју живи преко седам милиона људи, стигли смо из Шангаја преко моста у облику латиничног слова "С" у Заливу Ханџоу. То је у свету трећи најдужи мост преко мора, досеже 36 км и има шест трака са дозвољеном брзином од 100 км на сат. Изградњом моста је, између осталог, време путовања између Нингбоа и Синђжуанга, једног од предграђа Шангаја, скраћено за 120 км (раздаљина сада износи само 179 км).

Други економски бисер Нингбоа је тамошња лука, на главној поморској линији за међународне контејнере у Пацифичком региону. Лука Нинго-Ђушан је узаврело чвориште међународне трговине чије је ширење део ИПП-а. У 2022. је лука била трећа највећа у свету по промету контејнерског терета.

Лука поседује преко 330 сидришта, од којих нека примају и танкере од 440.000 тона бруто носивости. Са високих кранова у просеку сваких 10 секунди контејнер "приземи" у тежак камион.

Нинго-Ђушан одржава 301 поморску руту ка више од 600 лука у више од 200 земаља и региона. Са БРИ је повезано 125 рута, што је повећање од 71,2 одсто у односу на 2013.

Из Нингбоа је беспрекоран аутопут водио на запад до града Јивуа, који зову "светски супермаркет", "кинеско божићно село" или "Деда Мразова истинска радионица". Декоративни венци, украсна расвета, орнаменти са ликом и делом Деда Мраза, вештачке јелке и ирваси, те мноштво осталих божићних декорација, из Јивуа чине преко 60 одсто свих продатих широм света.

Место посебне пажње је Међународни трговински град Јиву (YITC). Велетрговинску пијацу робе широке потрошње су Уједињене нације и Светска банка још 2005. прогласили највећом на свету.

YITC се простире на преко 5,5 милиона квадратних метара, равно површини 560 фудбалских игралишта. У пет вишеспратних хала је 75.000 штандова и продавница.

У YITC се може наћи 1,8 милиона врста робе разврстаних у 26 категорија. "Све што купцу падне на памет, може да купи у велетржници“, кажу у Јивуу. Ту су отуда свакодневно хиљаде трговаца из најразлицитијих делова света. 

Са теретне железничке станице у Јивуу почиње и најдужа железничка линија дуж ИПП, до Мадрида, укупно 13.052 км. Дужа је од земљиног екваторског пречника који износи 12.576 км.

Јиву представља важну полазну тачку ИПП. Комерцијална железничка рута теретног воза "Јиву—Синђианг-Европа" саобраћа широм Евроазије. После Кине путује кроз Казахстан, Русију, Белорусију, Пољску, Немачку и Француску... Та линија и бар још шест из других кинеских градова чине нови евроазијски копнени мост и имају кључну улогу у развоју трговине између земаља на суперконтиненту.

Теретни возови између Кине и Европе су у протеклој деценији обавили 77.000 путовања, објавили су кинески званичници У септембру. Превезли су 7,31 милиона стандардних контејнера са робом укупне вредности од преко 340 милијарди долара. Стижу у 217 градова у 25 европских земаља.

Посета различитим деловима НР Кине, друге најмногољудије (1,425 милијарди становника) и треће најпространије земље на свету (9,7 милиона км2), често је искорак у будућност. Постојбина једне од најстаријих цивилизација која сеже више од 7.000 година уназад, и вртоглавог економског развоја последњих деценијa, у неким од својих подручја указује човечанству шта следи.

У то уверава и посета Џенгџоу, главном граду централне провинције Хенан. Џенгџоу, по локалним историчарима најстарији постојећи град у НР Кини, због свог географског положаја је одувек био велика историјска, цивилизацијска и привредна раскрсница.

Савременост десетомилионског Џенгџоуа, на простору од преко 7.500 км2, почиње доласком железнице раних 1900-тих, те отуда изрека да модерни град покрећу возови. У Џенгџоу се укршта више главних путничких и теретних железничких линија. Биће их и више пошто на подстицај председника Сија Џенгџоу израста у транспорно и логистичко чвориште ИПП.

Са том намером нам је приказана Економска зона аеродрома у Ђенгђоу (ZAEZ), са новим глобалним феноменом – аеротрополисом. Модел по коме је град у центру, а аеродром на периферији, био је  карактеристика 20. века. Учесталост авионског саобраћаја, 24-часовно радно време, транспорт ноћу и глобално пословно умрежавање, променили су образац и актуелизовали аеротрополис.

ZAEZ је 25 км југоисточно од старог центра Џенгџуа. Ниче на 415 км2, у близини простране светле ваздушне луке коју смо користили за лет у Пекинг. Међународни аеродром Синђенг је већ свеобухватно транспортно чвориште. Ту су спојени највећа азијска железничка станица за мултимодални транспорт (путовање путника и роба од почетног до крајњег одредишта различитим средствима), градски метро, брзе железнице, путнички возови за удаљене делове НР Кине, међуградске аутобуске и железничке линије, те аутопутеви.

За сада ZAEZ обухвата аеродром, зону слободне трговине и оближње индустријске паркове. До 2025. треба изградити еколошки, подесан за становање, интелигентан и иновативан авијацијски "метрополис" са око 2,5 милиона становника. У средишту ће бити ZAEZ са пет полетно-слетних стаза, од којих једна искључиво за теретни саобраћај. Около ће бити градске погодности, тржни центри, финансијске институције, хотели, стамбени блокови.

Натраг на Индонезију: председник Видодо, коме други мандат истиче 2024, каже да би поново одабрао НР Кину за изградњу 750 км планиране брзе железнице од Џакарте до Сурабаје, пословног чворишта на истоку Јаве. Линија би пролазила проз четири провинције до другог највећег града у земљи.

На десетогодишњицу ИПП, која ће у другој половини октобра у Пекингу бити обележена самитом преко 110 држава учесница, кинески стручњаци кажу да Иницијатива доприноси обнављању равнотеже у домаћој привреди, што је због њене величине важно и за глобалну економију.

НР Кина јача, али не иде старим путем агресије и експанзије што је у историји Европе, САД и других земаља, освајача или колонијалних сила. У погледу стварног развоја, ИПП је значајно побољшала добробит становника у земљама Глобалног југа, истовремено снажећи њихов однос са НР Кином.

Закључно са септембром 2023, укупно 154 земље потписале су споразуме о сарадњи у оквиру ИПП са Кином. Само у Африци је Кина изградила више од 6.000 км железница, преко 10.000 км аутопутева, више од 20 лука и 80 великих инфраструктурних објеката, те 80 одсто постојећих телекомуникационих објеката.

Кина је у последњих 10 година отворила преко 1.300 нових ваздушних линија са земљама ИПП. У више од 80 земаља основане су нове банкарске филијале или је успостављена финансијска сарадња. Годишње се из Кине у иностранство, у просеку, инвестира 150 милијарди долара, при чему су све већа улагања у земље ИПП.

ИПП, такође, доприноси променама у структури односа у свету и изгледима глобалне привреде. Ове промене не само да утичу на стварни развој и будуће путеве све већег броја земаља у погледу инвестиција и инфраструктуре – „Вашингтонски консензус“ бива замењен „Пекиншким“ - већ треба да допринесу еволуцији међународног поретка ка мултиполарности.