"Династија" у Сан Франциску и односи САД и Кине: Стабилизација на ниском нивоу

Први састанак у годину дана председника Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине Џозефа Бајдена и Си Ђинпинга у Сан Франциску 15. новембра био је помирљив. При крају тешке године у америчко-кинеским односима и даље постоје велике контроверзе, али је договорена стабилизација, макар на ниском нивоу.

Из САД су исказивали више жеље за сусретом лидера двеју најмоћнијих држава света, уочи почетка 30. самита државника Конференције о економској сарадњи у Азијско-пацифичком региону (АПЕК) у Сан Франциску, и емитовали оптимизам у погледу исхода.

Сада кинеска гласила позитивније гледају на достигнућа током разговора, комбинованог са ручком и шетњом по парку здања из прошлог века познатог и по серији "Династија". Зналци кинеско-америчких односа верују да су преговори изродили тренутно најбољи могући исход.

Догађај усред напетог међународног окружења може се сматрати покушајем САД да макар мало ублаже затегнутости у међународној заједници. Тако је, на пример, на самит АПЕК позвана руска делегација и није ни планирана заједничка декларација о Украјини, нити о Гази.

Иако је било тешко очекивати пробој у најважнијим билатералним односима у свету, четворочасовни преговори дали су неке резултате. Стране су се сложиле да заједно раде на контроли токова дроге, сарађују у борби против ризика повезаних са вештачком интелигенцијом, прошире размене у образовању, пословању и култури и повећају број авионских летова између двеју земаља.

О резултатима самита није објављена заједничка изјава.

Обновљени су контакти војних званичника које је Пекинг прекинуо 2022. пошто је тадашња председница Доњег дома Конгреса, формално трећи највиши званичник САД, Ненси Пелоси посетила Тајван. Амерички стручњаци за НР Кину кажу како је такав договор био кључни приоритет за Пентагон.

За сада су ублажена и неслагања око самог Тајвана. Званични Пекинг сматра Тајван својом територијом која се после грађанског рата 1949. побунила и отцепила. Бајден је потврдио посвећеност Вашингтона концепту "једне Кине". По њему, поновно уједињење највећег кинеског острва са матицом је могуће, али искључиво на миран начин. Председник Си је изјавио: "Америчка страна треба да престане да наоружава Тајван и подржи мирно уједињење."

Председник НР Кине је затражио да јој САД укину санкције. "Сузбијање технолошког напретка Кине није ништа друго до покушај обуздавања квалитетног развоја и лишавања народа права на развој", оценио је Си.

Но, после преговора је Бајден је Сија назвао диктатором. Истина, покушао је да то не делује увредљиво. "Он је диктатор у смислу да води комунистичку земљу са обликом владавине који је потпуно другачији од нашег", рекао је амерички председник. Таква изјава сигурно није допринос одрављивању односа и из Пекинга су поручили да је погрешна и неодговорна.

Супротности нису разрешене. Бајден није обећао да ће отворити америчко тржиште за кинеску робу. Две делегације нису поменуле ни научно-техничку сарадњу. Неслагања око сукоба на Блиском истоку и Украјини нису превазиђена.

Са друге стране, потпуни јаз између Вашингтона и Пекинга је немогућ, јер су две земље економски међузависне. Билатерална трговина је достигла 760 милијарди долара. За Кину то чини око 12 процената спољне трговине.

“Натезање конопца“ ће бити настављено. Кључне позиције које су САД и Кина заузеле још 2011. на састанку између Сијевог претходника Ху Ђинтаоа и Барака Обаме, коме је Бајден био потпредседник, остају непромењене.

Поједини аналитичари у Пекингу указују како процес стабилизације односа двеју држава зависи од промењеног приступа администрације у Вашингтону према НР Кини и њеном развоју. Председник Си је истакао потребу да америчко-кинески односи буду размотрени у контексту највећих промена протеклих 100 година, односно усред тренда успона Истока и опадања Запада, како се често каже у Пекингу.

Сада се САД суочавају са украјинским и палестинско-израелским проблемима, а уколико наставе да погоршавају проблем Тајвана, мораће да се суоче са најмање три сукоба одједном. Вашингтон нема могућност да истовремено реши толико тешких питања, распрострањено је мишљење кинеских аналитичара.

Кина се нада стабилизацији билатералних односа. Но, у Пекингу су свесни да је за то неопходно да САД схвате како сукобљавање не одговара "духу времена" и да је човечанство довољно пространо да прихвати развој и НР Кине и САД.

Кинеска делегација је отишла у САД са добрим намерама, али Вашингтон има шићарђијске прорачуне. Чини се да Бајдена занимају само питања која се тичу САД, а да је смисао дијалога са НР Кином побољшање његовог личног имиџа и прикупљање гласова у предизборној кампањи, не и жеља за побољшањем билатералних односа.

Међутим, истраживање Ројтерса и Ипсоса показује да подршка Бајдену опада трећи месец заредом. Пред самит АПЕК пала је на 39 одсто, најнижи ниво од априла. Према истој студији, све више Американаца сматра да су "међународни сукоби" главни проблем за САД. Бајден је самитом са Сијем вероватно покушао и да смири грађане забринуте због могућег војног сукоба са Кином уочи председничких избора 2024.

Широко је распрострањено мишљење да је унутрашња политика у САД највећи извор неизвесности за будуће кинеско-америчке односе. Пре само годину дана, кинески и амерички лидери постигли су консензус на Балију о контроли билатералних односа. Од тада, САД не да нису окончале настојање да обуздају НР Кину, већ су то појачале до мере да су односи достигли опасну тачку отимања од било какве контроле.

Кинески "вечерњак" Глобал тајмс, из састава групе гласила Комунистичке партије Кине "Глас народа"“, пише како се сумње у побољшање односа углавном заснивају на многим чињеницама које указују да тренутни амерички лидер више нема способности да интегрише различите домаће интересне групе.

Иако можда има такву жељу, тренутна политичка атмосфера и механизми у САД ограничавају његове могућности. Не може да избегне ограничења која намећу различите стране, а да ли се може веровати његовим речима зависи од тога да ли може да добије пуну подршку америчког Конгреса.

САД тренутно пролазе кроз напоран и деликатан предизборни период, а и републиканци у Конгресу и демократски кандидати врше притисак на питања везана за НР Кину. Администрација може уводити нове мере за сузбијање и обуздавање Кине. Огранци владе САД и даље спроводе политике које Кину виде као главног конкурента.

У исто време, у Пекингу уочавају интересантан тренд, да се значајни савезници САД надају како ће поново успоставити односе са НР Кином. Дејвид Камерон, који је својевремено као британски премијер прогласио "златно доба" односа Пекинга и Лондона, именован је за министра спољних послова; аустралијски премијер Ентони Албанезе постепено је променио политику његовог претходника и обнавља пријатељске односе са Пекингом. Канада и Јапан такође активно настоје да побољшају односе са Кином.

"То показује да су амерички савезници такође схватили да постоји и конкуренција и сарадња између Кине и Сједињених Држава, а уколико слепо делујете као вашингтонски насилник, можете се сами повредити", закључио је један аналитичар у Пекингу.

Уосталом, у непосредној близини Бајдена и Сија на састанцима АПЕК су били највиши руководиоци 19 других пацифичких економија, а са њима и стотине шефова највећих корпорација у региону (и свету). Ови људи веома професионално и на свој начин доживљавају оно што се дешава.

Тако подаци Азијске развојне банке казују како ће најважнија светска регионална економија у 2023. порасти за 4,6 одсто, а две трећине укупног глобалног раста биће у азијско-пацифичком региону. Од тога ће Кина имати 64,2 одсто раста у региону. То је упркос чињеници да САД крше свог конкурента, али га нису скршиле.

Напротив. Чак и усред америчко-кинеског ривалства, прогноза глобалне агенције за рејтинге ”Голдман Сакс” за 2024. предвиђа раст целом свету од 2,6 одсто, САД за 2,1, а НР Кини 4,8. С обзиром на то да су кинеске и америчке економије приближно једнаке величине, јасно је шта то значи за будућност.

За још један успех у стратешком надметању, Си је морао да дође у Сан Франциско и подсети све присутне – и цео свет – како ће изгледати будуће човечанство. Сусрет Си Ђинпинга и Бајдена одражава промењену динамику снага између Кине и САД. Чак се и у физичким наступима државника уочава растуће самопоуздање Кине у поређењу са наизглед све несигурнијим САД, док у међународној заједници расте подршка Русији са председником Владимиром Путином.

Нико не сумња да су САД и даље најмоћнија земља – и још преовлађујући хегемон – на свету. Међутим, наступи функционера администрације сугеришу да америчко самопоуздање више није оно што је некада било.

Супротно томе, чини се да после јануарске саге о кинеском метеоролошком балону над САД, који су у Вашингтону прогласили за шпијунски, Кина није била забринута због својих хладних и све удаљенијих односа са САД. Кина је током година постепено еволуирала у солидну самоуверену силу.

Присетимо се састанка у марту 2021. између делегација САД и НР Кине, када се тадашњи високи кинески званичник Ђанг Ћијенћи супротставио државном секретару Ентони Блинкену због помињања "међународног поретка заснованог на правилима":

"Мислим да велика већина земаља света не би признала да су универзалне вредности које заговарају САД, или да америчко мишљење може представљати међународно јавно мњење, и ове земље не би признале да правила која је успоставио мали број људи буду основа за међународни поредак."

Те необично оштре речи високог кинеског званичника далеко су се чуле, а њихови одјеци одзвањају све гласније…