Студентски захтеви

Овим текстом говорим о чињеницама. У политици, која има шансе да буде успешна, тек се након успеха доносе одлуке шта да се ради. За разлику од спорта, где је кош уједно и резултат, или музике, где је фалш тон уједно и лоше извођење, у политици је могуће да се постигне резултат и када се поступа упркос чињеницама.

Амбиција овог текста није да се одреди поступање, него да се разбистри како ствари стоје чињенично, кроз анализу студентских захтева. И ја поздрављам чињеницу да су се млади укључили у решавање питања од ширег друштвеног значаја, али овај текст се углавном концентрише на питања о којима други учесници или нису говорили, или су по мом мишљењу недовољно разјашњена.

1. На почетку да појаснимо шта је незаконито у поступању студената који спроводе блокаду факултета и који су истакли четири захтева властима (да се подсетимо то су укратко: објављивање докумената, процесуирање нападача на студенте, ослобађање од гоњења студената и повећање издвајања за универзитет за 20 одсто).

Блокада факултета је незаконита уколико постоји макар један студент који хоће да студира, а знамо да такви студенти јавно иступају истичући да им је онемогућено студирање. Зато што је право на образовање загарантовано Уставом (чл.71. ст. 1 и 3) и не може се одузети никаквим прегласавањем.

Дакле, све и да тзв. пленуми заиста представљају већинску вољу студената неког факултета, забрањено је онемогућавати било ком другом студенту право да студира. Позиви студентима да дођу и учествују у раду пленума ту не поправљају ствар ни за милиметар, зато што је право на образовање апсолутно и не зависи од воље других субјеката, колико год тих других било. Племенитост мотива и постављених циљева, а и сам делим највећи део тих мотива студената, не смеју се остваривати на начин који другим лицима одузима или ускраћује њихова Уставом гарантована права.

Блокада саобраћајница у протестима који нису одобрени у складу са законом је  забрањена, зато што осталим грађанима одузима право на слободу кретања која је такође гарантована Уставом (чл. 39. ст.2) и представља радњу извршења кривичног дела повреде слободе кретања и настањивања из чл. 133. ст. 1. Кривичног законика.

Захтев да се ослободе од одговорности они против којих постоји поступак, прекршајни или кривични, зато што припадају групи демонстраната је флагрантно незаконит и заслужује најоштрију осуду. Тиме се директно тражи да закон није једнак за све и то на основу припадности одређеној групи политичких истомишљеника. А истовремено се тражи да институције раде по закону.

То што су аболирани  од стране председника не мења чињеницу да су се овим захтевом студенти обрукали, а још више њихови професори који се нису оградили од оваквог захтева. 

2. Од преостала три захтева, два су неспорно испуњена. Процесуирани су сви који су нападали студенте и остале који су учествовали у протесту и издвојена су додатна средства за високо школско образовање.

По мом мишљењу, притисак јавности је веома допринео доношењу одлуке Вишег тужилаштва у Београду да процесуира изгреднике. Показало се да је то тужилаштво најлошија карика у тужилачком систему. Што је веома забрињавајуће и зато је добро што је притисак студената то осветлио. 

Што се тиче самог захтева за издвајање новца за универзитет – он је нужно, у склопу осталих захтева који јесу везани за трагедију у Новом Саду, пуко коришћење прилике, јер нема никакве везе са несрећом која се догодила. Како нас је Вучић обавестио, договорено је да се издвоји чак 600 милиона евра и то без ребаланса буџета. Буџет утврђује Скупштина и овакво накнадно договарање је противзаконито и крши правила буџетског система. Додатно је лоше и због тога што се тиме чини наношење нове неправде другим категоријама грађана који немају уцењивачки потенцијал универзитета, али имају исто тако оправдане захтеве за задовољењем својих потреба. Да ли је било потребно повећати издвајања како би факултети могли да измире своје материјалне трошкове-апсолутно, али само из резерве буџета, а ако је потребан износ већи, онда искључиво кроз ребаланс буџета. 

Што се тиче захтева да се објаве сва документа, у овом тренутку није јасно да ли је испуњен или није, пошто студенти сами кажу да они то не знају, већ очекују од наставног особља са Грађевинског факултета да им каже да ли су добили шта су тражили. Одатле следи да ни не знају шта су тражили. 

Након објављивања вештачења (доступно на сајту Вишег тужилаштва у Новом Саду) поуздано се може констатовати да додатна документација сигурно нема везе са падом надстрешнице. Вештаци су дали свој налаз и мишљење и утврдили узрок пада. Њих 18, од којих је најнижа титула доктор наука (један), а сви остали су и доценти или професори (већина је професора).

Додатна документација се према томе не може односити на разлог пада надстрешнице, зато што су вештачењем отклоњене могућности других утицаја осим оних на којима се налаз и мишљење заснивају.

То даље значи да блокада факултета и евентуалне даље блокаде саобраћаја трају, и права других грађана се нарушавају, због нечега што нема везе са трагичним догађајем. 

3. Вештаци су утврдили да је до пада надстрешнице дошло због тога што је око 40 одсто сајли у утегама било ван функције и пред пуцањем пре било каквог отпочињања радова. Да се због тога тежина пренела на греде које нису биле предвиђене да трпе толико оптерећење. Да се једна од њих сломила и у том тренутку изазвала попуштање утега.

Одговорност није у томе шта је неко урадио на самом објекту, него у томе шта није урадио, а био је дужан да уради.

Дакле, није реч о томе да је "уграђен лош материјал", или да су они који су изводили радове "откачили утеге", или на било који начин пореметили конструкцију која носи надстрешницу. Или због тога што су "преоптеретили надстрешницу". Оптерећење изведеним радовима вештаци упоређују са тежином уобичајених снежних падавина по нормативу у правилницима.

Пре почетка радова није констатовано стварно стање утега, него се пошло од претпоставке да је стање утега 100 посто у функцији. А било је само 60 одсто. Ту сад постоји читав ланац одговорних у различитим фазама реализације пројекта, што је све наведено у вештачењу.

Оно што је несумњиво утврђено вештачењем јесте чињеница да није извршен технички пријем, а да је објекат предат на употребу. Да ли би и лица која би вршила технички пријем направила превид, као и сви претходни у ланцу, не знамо, али знамо да је забрањено да се објекат преда за употребу без истог.

Укратко, корупција, о каквој је било речи у јавности, нема везе са падом надстрешнице. То никако не значи да огромна корупција у друштву не постоји, нити тврдим да је и у конкретном случају није било (о томе више у наставку), само нема узрочне везе у овом случају између трагедије и корупције. 

Према извештају вештака, техничка лица су прекршила правила своје струке, а највећа одговорност је на законским заступницима власника објекта (Инфраструктура железнице) зато што су они знали да у претходном периоду нису вршили одржавање утега (били су дужни да то чине сваких 10 година, а нису ништа урадили 60 година), а нису као власник тражили изричито да се прво уради елаборат постојећег стања.

Тај елаборат управо служи томе да се све даље ради на реалним чињеницама, а не на претпоставкама. То не значи да друга стручна лица нису одговорна (да ли та одговорност представља и кривичну одговорност, то је на суду да утврди), али је највероватније реч о томе да су они сматрали да је објекат одржаван и да су због тога прескочили ову фазу утврђивања стања, коју нису смели да прескоче. И власник је крив што је објекат почео са употребом иако су знали да није извршен технички пријем (технички пријем је иначе важнији од употребне дозволе и претходи јој).

Тешко је замислити да је одговорност умишљајна. Реч је по свему судећи о нехату. Одатле је искључено да има чињеничног основа за симбол "црвених руку".

4. Да ли онда можемо да тврдимо да у том послу није било корупције? Наравно да не можемо, али она није узрок пада надстрешнице.

Сумњу да можда има и коруптивних чињеница нарочито изазива подизвођач. Та компанија (прецизно – привредно друштво) је једна од три које се готово редовно појављују као извођачи када је реч о инвестирању државних пара, државних предузећа, локалних самоуправа и слично.

Важно би било да се у посебном поступку проуче сви случајеви у којима се ти субјекти појављују, обаве опсежна испитивања, финансијска форензика и друге радње и верујем да би било основа за покретање истражног поступка макар у неким случајевима. Управо је зато потребно да се о корупцији не одлучује у истом поступку у коме се утврђује кривична одговорност за пад надстрешнице.

Два су кључна разлога: поступак би се веома одужио и јавност годинама не би имала правноснажну пресуду и они који су процесуирани морају бити доведени у стање да им је јасно да дугогодишњи затвор следи (ако се тако докаже) да би можда неко од њих пристао да сарађује са тужилаштвом на откривању ових могућих коруптивних елемената.

Изостанак техничког пријема може бити последица притиска политичара на руководство Инфраструктуре железница да се због пропагандних разлога станица пусти у рад баш одређеног дана. То, међутим, одговорна лица не ослобађа одговорности. Свакако ће у поступку који следи та одговорна лица дати објашњење због чега су прекршила закон. И ти искази могу покренути неке нове поступке.

5. Треба рећи да је поступак којим је руководило Више тужилаштво у Новом Саду текао веома интензивно од првог сата након трагедије. Већ у 13 и 30 часова тог кобног 1. новембра, по наредби тужиоца, троје вештака већ су били на лицу места. Одмах су сликали делове који су пали и одредили њихово обезбеђење за даље анализе. Утврдили у наредна три и по сата шта се могло утврдити у том тренутку. Треба уважити да су то сати када се још увек спашавају људски животи и трага за преживелима. Наредног дана су били од 6 ујутру до 19 часова на лицу места. Укупно су вештаци само на објекту провели 40 радних сати. Дат је рок од 14 дана за израду налаза што је готово непримерено кратак рок, а не дуг рок.

6. Катастрофална грешка надлежног тужилаштва је била што није одмах преко конференција за медије обавештавало јавност о свом и раду вештака. И то више од две недеље. Они су радили пуном паром, али је јавност имала утисак да неко хоће да заташка случај. За наук свим тужилаштвима да се овако нешто више не понови. Кад је јавност узнемирена, не може се поступати на уобичајени начин, него сусретно тензији која се природно јавља код грађана у таквим ситуацијама.

Транспарентност је веома важна за поверење грађана у институције.

7. Сада нешто што нису чињенице него лични став. Мислим да је добро што су протести показали да очигледно имамо озбиљне системске проблеме. То одмах за председника Вучића, после 12 година владања, значи да ни изблиза стање није тако добро како он дневно убеђује грађане. Одлично је што је значај транспарентности трошења државних и пара-државних пара избио у први план. Што се инсистира на значају свих струка.

Није добро и веома је опасно за Србију и грађане Србије, што јасно дефинисане екстремно прозападне политичке структуре ово стање користе за покушај ванинституционалног преузимања власти.

У томе им сам Вучић веома помаже прихватањем незаконитог поступања као прихватљивог, па ако дакле закон и Устав могу да се крше како коме то одговара, зашто би онда промена власти на улици била неки проблем. Понекад се чини као да жели да екстремно прозападне структуре у Србији дођу на власт.

Наредних пет недеља ће одредити да ли идемо ка враћању у прихватљиве политичке односе или идемо путем даље ескалације.

Ту се студенти који данас протестују више ништа неће питати.