Студентски протест који траје изазвао је бујицу емоција код многих, а никога није оставио равнодушним, то је сигурно.
Очекивања да студенти заиста могу да нам реше нагомилане друштвене проблеме су нереална.
1. Као прво, они не могу да прерасту у реалну политичку опцију на наредним изборима. Зато што међу њима нема никакве сагласности у том погледу. Вероватније је да је већина студената за то да се врате студирању. Неки "крњи" наступ студената, који немају више своје јединство, би било само још једно политичко разочарење и тога су они свесни.
Тако да од њиховог аутохтоног непосредног политичког деловања као наставка протеста неће бити ништа. Или ништа вредно.
2. Догодило се једно веома пријатно изненађење. Наиме, није успело "сједињавање" екстремно прозападних опција са студентима. Оно што јесте планирано од стране Запада као будућа влада, није успела да се наметне у протестима. И оклевање студената да буду повезани са "револуцијом", односно рушењем постојеће власти је добрим делом и због тога што не желе да њихова енергија буде одговорна за долазак на власт у Србији екстремно прозападних групација и странка.
3. Студентски протест не може да битно мења систем и зато што се сам не заснива на било каквом погледу на свет. Немају идеологију. А без идеологије политика није могућа. Да институције раде свој посао и да нема корупције, то ће вам рећи сви који су у јавном простору. Нарочито они који воде институције које не раде свој посао и нарочито они који су огрезли у корупцији. Другим речима, ти ставови нису никакав путоказ шта ваља чинити у Србији. Зато што функционисања/нефункционисања државних органа и корупција чине мањи део наших проблема.
Да се разумемо, корупција је огромна, али у односе на укупне проблеме развоја друштва и државе, она чини најједноставнији и никако не најважнији проблем.
За кључне проблеме, за стварни развој Србије, неопходан је јасан поглед на свет, познавање одлучних чињенице које нас окружују, темељно знање о областима привреде, државе, просвете, здравства итд.
Како се будемо приближавали расплету ових протеста, тако ће повика свих екстремно прозападних групација и оних огрезлих у мржњи према владајућој структури све чешће замерати студентима на "њиховој наивности", "неразумевању ствари" и слично.
Те замерке су наравно сасвим неосноване, али оно што је још занимљивије, превиђају једну неспорну чињеницу: главна полуга доласка тих екстремно прозападних снага ("екстремно" да би их разликовали од владајућих који су такође прозападно оријентисани) је Вучић, који неким потезима (само примера ради, а набрајање би могло да буде много дуже: Генералштаб, куповина "рафала", меморандум са САД о енергетској сарадњи) поткопава подршку бирача у свом бирачком телу и легитимизује политику екстремно прозападних снага као начелно исправну.
Или, када вређа личности, често професоре, из тог екстремно прозападног блока, осим што је такво понашање сасвим непримерено функцији председника Србије, суштински индиректно потврђује да нема аргументе којима би се супротставио њиховим тврдњама. Па, зар то није чист поклон за тај део опозиције?
Да ли је било уплива страних служби?
По мом мишљењу, студенти су самостални у већини случајева и без уплива страних служби. Али је уплив страних служби веома присутан код професорског кадра.
Под плаштом трагедије у Новом Саду, они у договору са владом финализују договор о парама за универзитет. Какве везе имају паре са падом надстрешнице – никакве, наравно.
Само можемо да се надамо да ће се преговори зауставити на 100 милиона евра и да неће прећи у срамотних додатних 500 милиона евра, о којима је председник Вучић говорио да је начелно постигнут договор. Да буде свима јасно, те паре се узимају од некога да би се дале универзитету. А толико има нужних издвајања за које у буџету нема средстава, да би овакво претеривање нанело нову велику неправду другима у друштву.
Међутим, такав успех у обезбеђивању пара само би учврстио положај професора који јесу на позицијама интереса страних служби и страних интереса. Што из убеђења, што баш као шпијуни.
Студенти су показали да им је стало до Србије. Извршили су снажан притисак на државне органе, тако да ће се њихови потези будно пратити и да и за њих важи закон. Пробудили су јединство у тим осећајима целог народа. И то је њихова мисија.
Да ли су и грешили? Апсолутно.
Надати се да су и из тога извукли наук: не сме се тражити изузеће од примене закона за своје припаднике и не сме се блокадом онемогућавати право на образовање било ком појединцу.
Али укупно гледано, студентско деловање је позитивно. Важно је разумети да није чудотворно и да они у овом тренутку не могу ништа више од овога што су урадили.