Колумне и интервјуи
Рецесија
У једној реченици уместо закључка, долази рецесија али не и за државе БРИКС+
У овом тексту говорим пре свега о изгледима америчке привреде, али и ЕУ и Србије.
Како је економски рат који САД већ увелико воде против Кине и Русије важан фактор ових анализа, текст се односи и на сагледавање привредних изгледа и тих држава
САД
Одмах да кажем да сам убеђен да ће до краја ове године САД ући у минус. Да постоји скептицизам и код званичника у погледу кретања БДП Америке видимо по томе што је у јануар ММФ изашао са прогнозом раста за САД од 2,7%, а колико јуче ( 19.3.)је ФЕД ту прогнозу, само два месеца касније, спустио на 1,7%.
Враћање индустријске производње није могуће без озбиљних последица по привреду САД.
Да претпоставимо да због уведених санкција нека компанија хоће да се из Кине врати у Америку. Цена тог истог производа мора бити знатно већа од оне која је била у Кини. Зато што је инфраструктура у САД неупоредиво гора него у Кини ( нарочито у областима у којима странци улажу у Кину). То значи да ће бити кашњења, логистичких чепова, већих трошкова транспорта, дистрибуције итд. Све то улази у цену. Организација посла је лошија. Зато што радна снага у САД није обучена као радна снага у Кини и нема ту радну етику. То значи веће трошкове и то такође улази у цену. Цена радника и нарочито инжењера, је такође значајно већа него у Кини. И то утиче на вишу цену производа. Мала дигресија, цена инжењера мора да буде знатно већа зато што је цена школовања у САД баснословно скупа и ако би цене за рад биле мање, онда нико уопште не би ни учио да буде инжењер.
Укратко, инфлаторни удар и под претпоставком да се производња вратила у САД је неминован. А то значи повећање референтних каматних стопа, а то значи смањење, а не повећање привредних активност.
Претходно наведено је оптимистични сценарио. Реално је да САД уопште нема оперативу која је у стању да изгради те фабрике, нити има техничку интелигенцију, ни високо образоване раднике који би умели да воде ту производњу. За тако нешто им је потребно 10 година.
Ако је то тако, шта се реално постиже увођењем високих царина. Постиже се неповерење инвеститора које прети да прерасте у панику на берзи.
Ако томе додамо да је у претходних 4-5 година толико новца упумпано у акције и да су оне порасле за 100%, док је америчка привреда у истом периоду порасла за око 15% и да је пуцање тог балона било неминовно и без Трампа, онда са великом извесношћу можемо претпоставити да глобалистичка структура неће пропустити да убрза слом берзе, како би за све окривили Трампа и сакрили своју одговорност због суштински истог вођења економије на начин који је довео до кризе 2007., која је експлодирала 2008.године.
Велики пад берзе (сада је то у зони тзв. корекције од око 7%) нужно доводи до тога да нико не инвестира зато што није у стању да сагледа ризике и жели да располаже великим износима на свом рачуну, а исти резон имају и банке. Како токови новца стају, тако привреда иде у дубоку рецесију.
Над економијом САД надвија се још један тамни облак. Наиме, у наредних 4-5 година од 36 хиљада милијарди долара јавног дуга на наплату доспева невероватних 28 хиљада милијарди.
Пара за исплату тог дуга наравно нема, осим кроз продају нових државних обвезница, али сада по већим каматама. То значи да ће за отплату камата САД морати са садашњих 1.100 милијарди долара годишње (војни буџет је да се подсетимо око 850 милијарди) морати да издвајају око 2.000 милијарди долара годишње.
Нова администрација се труди да текући буџетски дефицит са садашњих преко 6%, што је огромно, смањи уштедама макар за 500 милијарди, а надолази им потреба да га повећају за 900 милијарди.
Већ и ово смањење, ако буду успешни, од око 500 милијарди долара ће у овој години значити пад БДП, а ако би даље ишли на уштеде у сусрет потреби плаћања све већих камата, онда би само ова чињеница, независно од свега претходно наведеног, одвела привреду САД у рецесију.
А онда долази можда најзанимљивије питање: ко ће да купи обвезнице у том обиму. Странци неће куповати ни приближно како су то чинили у ранијем периоду. Русија се давно ослободила америчког дуга, Кина непрекидно смањује своју изложеност том ризику и сада је у њиховом власништву нешто око 800 милијарди, а било је и преко 1.300 милијарди, Саудијска Арабија је скоро потпуно продала своје обвезнице. Проценат америчког дуга у рукама странаца није никада био одлучујући (око 15%) али је давао потврду да су те обвезнице тражене као сигуран пласман средстава. Сада остаје ФЕД (и наравно друге финансијске институције које су углавном пара-државне). Ако ФЕД са просечних 25% америчког дуга у свом власништву (централна банка највише купује државне обвезнице своје државе - што је Србији законом забрањено узгред речено) сада нагло повећа на 30 или 45% то ће драматично уздрмати позицију долара у свету и нанети још већу штету америчкој привреди.
Али пошто је ФЕД остао глобалистички, шта као донесе одлуку да неће да купи, а дуг је доспео? То би натерало Трампову администрацију да понуди вртоглаве камате, да би се највеће приватне банке Америке упустиле у куповину тих обвезница и тима обезбедиле себи неслућене профите. То су исте оне које су и власнице банака у систему ФЕД-а.
Ако се држава задужује по вртоглавим каматама, онда и све пословне камате иду навише. И онда је свака инвестиција неисплатива.Последица-рецесија.
Трамп је припремио умањење пореза за најбогатије у току трајања свог мандата за око 4.500 милијарди долара. Он каже да ће то утицати на смиривање инфлације. Неће.
Када власнику капитала остану паре због мањег пореза он ће их задржати за себе, а неће смањити цену. И то задржавање ће смањити потрошњу што такође води паду привредних активности.
Најављено смањење цене енергената, које би утицало на повећање конкурентности и раст привреде има своја ограничења. Зато што, када је нафта у питању, велики део нафте који се добија из Тексаса има високе цене експлоатације. Другим речима, ако цена нафте падне испод 55 долара за барел, они затварају бушотине, зато што нема зараде, односно наставак рада би стварао губитак. Повећање коришћења угља иде у прилог раста привредних активност, али само по себи не може да га осетније повећа.
Укратко, САД иду у рецесију. Да ли ће то бити до краја ове године, или почетком следеће, то је објективно гледано једино отворено питање.
Европска унија
У погледу ЕУ заиста нећу трошити много речи. САД које су 2024.годину завршиле са нешто мање од 3% иду рецесију, па замислите који су изгледи ЕУ која стартује са 0,9% у претходној години. А и тај резултат суштински није објективан, зато што је добијен условно речено добрим првим и другим кварталом, док су им трећи и четврти већ били лоши.
Пошто се и Француска и Немачка чврсто држе глобализма и тиме улазе у неповољније односе са САД, а истовремено и даље раде на "стратешком поразу Русије" ( то је одувек било одвојено од сваке реалности, али 2025. године то је стварно за психијатрију), њихов пут у рецесију је неминован.
Немачка ће покушати да се из рецесије извуче повећаним задуживањем и упумпавањем тог новца у свој војно-индустријски сектор, што може статистички дати појас за спасавање, да се буде који хиљадити део изнад нуле. Али и ти су изгледи мање вероватни. Оног тренутка када Русија оствари све своје циљеве у Украјини, а нема сумње да ће се то догодити ове године, цела идеја јачања војске ће наићи на огромно противљење грађана и нова политичка нестабилност и нови парламентарни избори су много вероватније него избегавање рецесије.
Француска нема тај маневарски простор, као ни Италија ни Шпанија, зато што је већ презадужена, тако да је за њих рецесија извесна.
Србија
Наш погрешан макроекономски модел сада ће у 2025. и наредној години показати све своје мане. Изузетан пад страних инвестиција довешће до трошења девизних резерви на одржавање курса динара. Утицаће на пад привредних активност.
Рецесија у ЕУ ће довести до затварања фабрика код нас и отпуштања радника, што ће довести до повећања буџетских издатака и смањење потрошње.
Што ће водити до пада привредних активности. Нарушени односи са Русијом због погрешног приближавања америчким интересима на рачун руских, лако може довести до тржишне, а не повлашћене цене гаса, што ће значити веће улазне трошкове и пад привредних активности.
Због притиска јавности смањење коруптивних обима трошења ће такође довести до смањења БДП.
Највећи ударац ће у случају слома берзи бити чињеница да смо банкарски сектор препустили странцима (преко 90%) које ће буквално прекинути сваку активност према привреди и грађанима, што ће довести до драматичног пада привредних активности.
Колумна
Задуживање Србије и инвестирање државе је једни мотор раста, али он неће бити довољан да се избегне значајни пад БДП у односу на претходну годину ( да ли ће и Србија бити у рецесији тешко је сада рећи).
Како је пројекција буџета рађена на претпоставци раста БДП, то ће имати за последицу значајне рестрикције у социјалним давањима, а како је држава сасвим економски неоправдано извршила повећања плата у просвети, доћи ће до кашњења у извршењу буџетских обавеза или ребалансу којим ће те обавезе бити избрисане, што ће такође довести до пада привредних активности.
Отуда је пумпање економског оптимизма не само нетачно, него и политички веома опасно, јер ће произвести разочарење код грађана, а то онда отвара пут за још већи штетни западни утицај у Србији.
Кина и Русија
Само телеграфски овог пута: обе државе потпуно спремне улазе у турбулентну 2025.и наредну годину. Извесно ће остварити раст и једна и друга. Русија вероватно мањи него претходне године због структурних прилагођавања, а за Кину ћемо видети, али ту негде између 3,5% до планираних 5% раста БДП.
У једној реченици уместо закључка, долази рецесија али не и за државе БРИКС+.
