Све саме лажи
Колико пута сте чули да треба да будемо мање емотивни у својим политичким одлукама, да више водимо рачуна о сопственим интересима, а не да улуду страдамо, да се не заносимо митовима. Све су то лажи. Политичке одлуке српског народа су потпуно рационалне. После се за слободу наравно боримо срцем, уз много емоција и ослањањем на своје митове и предања из којих црпимо снагу и када је у себи више не осећамо.
Наш непријатељ је исти онај који је и непријатељ свих других народа на свету у последњих неколико векова- западни империјализам. Израз треба схватити као политички, па географском ту додајем и Турску и Јапан.
Шта нам је тај империјализам наменио као судбину (био он под Турском, Аустријом, Немачком, САД, у комбинацији са Британијом, или као данас свих заједно)? Наменио нам је да нас нема. Нестајање Срба као политичке чињенице је заједнички именитељ свих империјализама.
Одатле следи да је борба једино рационално решење.
Сви позиви да се некако сакријемо, у ствари су позив да нас униште без борбе. Када би империјализам победио нама следи нестајање.
Два оријентира
Западни империјализам нам је кључни непријатељ и борба против њега су две основне ствари које би свако дете у основној школи морало да научи као главне оријентире у савременом свету.
Као што исправно кажемо да се Русија бори против НАТО-а, борећи се против неонацистичког режима у Кијеву, тако и усташтво без подршке западног империјализма никада није могло да нас угрози. Оно је ужасно, опасно, али снага усташтва је у немачком империјализму. Отуда се и борба не сме фокусирати на борбу само против усташтва.
Иста је ствар са Албанцима. Шта је њихов иредентизам без империјализма Турске, па Аустрије и Италије, па Немачке, па САД, па сада опет Турске? Опасна идеологија, али без снаге да угрози српске интересе.
Без империјалних утицаја никакве поделе на Муслимане (данас Бошњаке) и Србе у БиХ уопште не би ни настале, нити би се ти односи распламсали у рат.
Да ли имамо проблема са екстремним Хрватима, Бошњацима, Албанцима, наравно, огромних проблема имамо са свима њима. Али је суштина проблема изван и пре њих - у западном империјализму. И ако са те чињенице скинемо поглед макар за тренутак направићемо себи огромну штету.
Идиотизам о "слоновима и трави"
Често се, а мени се чини све чешће, понавља као истина једна бесомучна лаж: "кад се слонови туку страда трава".
Тачно је да се империје међусобно туку око сфера утицаја, али је изрека увек била пропагандна лаж, зато што је сугерисала поробљеним народима (трави) да треба да остаје по страни у тим сукобима. Прво, као да трава може да се помера. А друго, као да након победе неког од слонова трави може бити боље. "Траве" нема па нема, независно од исхода и није никаква утеха што ће се њоме хранити један, а не други слон.
Прави одговор је - бори се да не будеш трава по којој слонови газе.
Међутим, понављање ове колонијалне пропаганде данас, као израз нарочите памети, има још малигнији смисао.
Данас није реч уопште о борби империјалних сила. Данас је борба против западног империјализма. И највећи терет те борбе носе Русија и Кина. Са огромним изгледима да после више векова западни империјализам у наредних само неколико година буде историјски поражен.
Данас је невероватна шанса свих мањих народа да стану у строј борбе Русије и Кине и тиме знатно олакшају победу, смање укупне губитке, обезбеде да за векове пред нама поља буду њихова и да "трава" даје плодове које колонијалисти и неоколонијалисти неће немилице изностити из њихових домовина.
Србија
Када је Србија у питању, онда је бити уз Русију, не да би нас заштитила, него да бисмо заједно победили, једини рационални политички став. И штитити интересе Кине. Зато што су то и наши интереси. Изван победе над империјализмом, данас се то зове борба за "мултилатерализам" (некада у Несврстанима "борба за активну мирољубиву коегзистеницију") и поштовање међународног права, нема и не може се ни замислити некакав "српски интерес".
Сламањем западног империјализма ми решавамо 90% свих отворених питања и са Албанцима на КиМ, Бошњацима у БиХ и Хрватима у Хрватској. Решавамо питање економске политике могућег (подвлачим, могућег а не датог) сопственог одрживог развоја и долазимо у позицију да решавамо савремене проблеме од образовања до заштите животне средине.
Још конкретније
Или сасвим конкретно - милитаризација тзв. Косова коју спроводи Турска. Да ли је рационално ослонити се на Брисел, Немачку и САД у циљу решавања тог проблема, или на Русију и Кину. Једино рационално решење је имати најбоље могуће односе са Русијом и Кином, а да би они реаговали правовремено, прво морају да сломе САД и Брисел и ако им је Србија савезник у тој борби, онда ће и они нама бити савезници сутра за наш суверенитет. Какве емоције, потпуно рационалан приступ.
Наслаге дефетистичких порука које све имају заједнички именитељ, да се не треба борити и да је борба и када нам се чини да је била успешна у ствари била погрешна, владајућа групација само обилато користи. Није их она измислила. Зато борба против тих лажи мора бити задатак сваког од нас на сваком месту и у свакој прилици. Баш мислим на интелектуалне кругове. Народ нема дилема - он је у основним питањима потпуно рационалан и увек бира прави пут.
Важно је да те копрене скинемо и не престанемо да их скидамо, јер су онда ствари јасне и дају снагу уједињења свих напора ка слободи.
Шта ту отварање или не отварање "кластера три" на путу ка ЕУ уопште значе, осим као навлачење још једне копрене.