У овом тексту говорим о подацима за руску макроекономску позицију за 2025. годину који показују да је читав концепт санкција Запада према Русији неуспешан, подацима о резултатима царина које је Трамп увео у 2025. години, које показују да је читав концепт бесмислен, уговору ЕУ са Индијом који показује потпуну импотентност ЕУ политике секундарних санкција и последично указујем на правце даљег развоја односа и у свету и унутар тзв. Колективног запада, али и у погледу Србије.
Све наведено треба читати у склопу две изјаве из Давоса:
- премијера Канаде Марка Карнија који је објаснио да су у ранијем периоду САД и савезници (читај тзв. Колективни запад) заједно експлоатисали свет (еуфемизам за пљачку), од чега је САД узимала највише, али је и за савезнике остајало довољно – и то је добро, а сада је веома лоше зато што те исте САД намеравају да експлоатишу своје савезнике и
- првог човека "Блекрока" (највећи инвестициони фонд на свету који тренутно управља са око 13.000 милијарди долара вредности) који је излагање почео питањем да ли, осим присутних, икога изван сале интересује о чему они причају.
Обе изјаве потврђују да се свет неповратно променио.
Русија
Да се подсетимо, замисао санкција против Русије је била да ће оне битно смањити приход од продаје енергената, да ће то довести до битно мањег доприноса енергетског сектора пуњењу буџета, да ће то произвести задуживање и инфлацију, да ће рубља постати безвредна и да ће све то сломити руску могућност да ратује у Украјини, као минимум, а вероватно ће народ похрлити на улице и свргнути Путина.
Стигли су подаци за 2025. годину.
После четири године, стварно је дошло до смањења доприноса буџету од продаје енергената. Са око 30 одсто у 2024. години, на 22 одсто у прошлој години.
Али то уопште није довело до било каквог поремећаја макроекономских показатеља: буџетски дефицит је 2,6 одсто, рубља је стабилна, а јавни дуг је у односу на БДП Русије тек неку децималу изнад 16 одсто.
Поређења ради, Француска тек треба да изгласа смањење буџетског дефицита за ову годину са шест на пет одсто, САД упорно "возе" дефицит од око шест одсто, Британија је нешто изнад пет, а најбоља је Немачка са 2,4 одсто.
Русија, која је у рату и под безбројним санкцијама, у самом је врху по буџетској дисциплини у поређењу са "надмоћним" Западом који јој је увео санкције.
При томе је дуг Русије седам пута мањи од већине највећих западних економија (САД, Италија, Британија, Француска, Шпанија) и четири пута мањи од, опет најбоље, Немачке.
Ово је потпуни фијаско концепта санкционисања Русије.
Како ЕУ наставља у правцу "смањења ризика" од руског гаса, предвиђајући ускоро потпуну обуставу увоза (сада је то на нивоу од око 37 милијарди кубика годишње, а било је у нормално време између 150 и 160 милијарди), а имајући у виду излив искрености премијера Канаде (а и објављену Националну безбедносну стратегију САД) да западни савезници постају плен САД, сама ЕУ заправо спроводи санкције према себи, омогућавајући САД да могу да остваре сваки свој интерес. Простом претњом да ће сада они обуставити снабдевање гасом ЕУ. Постигли су да Америка нема алтернативу за ЕУ, што би рекли наши НАТО протагонисти.
Прекидајући везу са јефтиним и сигурним и количински неограниченим количинама гаса из Русије, ЕУ је сада изложена разарајућим могућим уценама од стране САД, с обзиром на то да су постале други највећи снабдевач ЕУ, без чијег снабдевања би се енергетски систем ЕУ распао.
Ко другоме јаму копа... али шта они знају о српским пословицама.
Трампове царине
Сећате се да је Трамп обећао да ће спречити да друге државе у трговини са Америком зарађују на штету САД и да ће царинама исправити ту "неправду" и обезбедити да сада оне финансирају САД?
Урађена је америчка анализа на 25 милиона трговинских трансакција у погледу увоза, укупног обима од 4 хиљаде милијарди долара.
Заиста је буџетски приход од царина порастао за 200 милијарди долара. Али 96 одсто тог прихода су платили сами Американци. Само у 4 одсто случајева је продавац смањио цену свог производа како би са повећаним царинама могао да настави да продаје у Америци. Све остало је или повећање цене за крајњег купца, или смањење добити за америчког увозника (или комбинација та два).
Трампово "спашавање" Американаца је у суштини њихово опорезивање за чак 192 милијарде долара.
Оно што се јесте догодило, то је смањење обима увоза из држава којима је наметнута висока царина. Али те државе су просто преусмериле своје производе на друга тржишта. На пример, извоз Кине у САД је мањи за скоро петину у односу на 2024. годину, али је Кина забележила укупни раст извоза у 2025. години за нешто више од 3 одсто.
Последица је да Американац има мањи избор производа, а за оне које има на тржишту сада плаћа више него пре Трампа.
Потпуни неуспех политике високих царина у погледу прокламованих циљева.
Секундарне санкције ЕУ
Како ће Русија бити обуздана? Па тако, говорили су, што због санкција нико неће смети да купује њихову нафту, иначе ће санкције бити уведене и према купцу.
Кина је углавном наставила да купује руску нафту као и раније (мало мање или мало више, како које године). Али овде је важна Индија. Она готово да уопште није увозила руску нафту (око 4 одсто од укупне количине увоза). А онда је одмах у 2022. години тај увоз порастао на око 30 одсто, да би прошле године обим увоза нафте из Русије достигао око 37 одсто.
Ако неко крши санкције ЕУ, то је Индија. Мора да ће уследити жестока одмазда.
Шта се догодило? ЕУ је закључила историјски уговор са Индијом по коме за око 90 одсто трговинске размене више нема царина. Иде се ка потпуном отварању тржишта.
Томе треба додати да је и Канада направила нове трговинске споразуме са Кином, да је премијер Британије био у тродневној посети Кини где су такође потписани трговински споразуми (као и Финска, Италија итд.).
Потпуни крах концепта секундарних санкција.
Даљи правци развоја
Унутар Запада доћи ће до заоштравања на релацији САД – остатак колективног Запада. Прво због тога што је природна рекација да се опирете кад сте предвиђени од стране САД да будете плен, а онда, не мање важно, зато што нису могуће политике економског опстанка на идеји конфронтације са, пре свега, државама БРИКС-а. Конфликт са БРИКС-ом је за Запад самоубиство.
Саме САД могу неко време да издрже тај сукоб, али само ако су сви остали у оквиру Запада спремни да своје ресурсе, финансије, полуге уцене ставе у службу Америке. По цену сопствене пропасти. А како видимо, оне то нису спремне да учине, или макар не у мери која би била потребна САД.
Поред тога, сама Кина води политику урушавања западних берзи. Подривањем тржишта обвезницама (дужничких хартија од вредности), тржишта акција и даљим потискивањем долара и као валуте за трговину и као валуте у девизним резервама држава и као кредитну валуту.
Једанпут Запад дестабилизује сам себе у жељи да влада светом, а други пут дестабилизација долази од снаге БРИКС-а и целог мултиполарног света Глобалне већине који функционише већ годинама, а трећи пут зато што се воде планске политике сламања западних берзи а тиме и доминације Запада.
У овој 2026. години доћи ће до укупне дестабилизације Запада која није виђена у последњих неколико векова.
Србија
Сада, када ЕУ и Британија морају да се економски повежу са Кином и Индијом готово судбински у економији, наш је непосредни циљ да максимално привучемо инвеститоре из Кине и Индије у Србију. Санкционисање Србије у том случају више уопште неће бити могуће, зато што би то изазвало сукоб ЕУ са Индијом или Кином. А то је сада за ЕУ апсолутно неприхватљив сукоб.
Оперативно, то значи да Србија позив из септембра председника Сија за организацију државне посете Србије Кини у року од шест месеци, који је председник Вучић добио у септембру 2025. године приликом обележавања победе над Јапаном у Другом светском рату, треба максимално добро припремити и то у најширем могућем обухвату.
Посета би, дакле, морала да се догоди овог месеца и то је најважније питање за нашу јавност: када је заказана и шта је на дневном реду. Сва друга питања за нас су у овом месецу од мањег значаја. Делегацију извесно треба да предводи председник Вучић, а сама делегација мора да буде бројна уз учешће већег броја наших министара.
То је највећа развојна шанса коју имамо у светлу силних западних претњи, и не смемо да је пропустимо.