Твитер, Америка и Срби

У овом тексту говорим о две ствари: политичком систему у САД и нашем разумевању тог система.

Дубље разумевање система власти у САД у великој мери може допринети нашим значајно бољим одлукама у вођењу наших послова.

Твитер

Не говорим суштински о кокретној ИКТ платформи, него о примеру свеобухватности цензуре у САД.

Трамп и Такер Карлсон. Прво је Трамп док је био председник САД, цензурисан на главним медијима у САД. А онда му је укинут и налог на Твитеру. Где је то могуће осим у САД - нигде и никада. Систем који има амбицију да апсолутно цензурише председника САД на недвосмислени начин доказује да је суштинско одлучивање у САД сасвим измештено изван уставом предвиђених институција. И да таквом систему уопште ништа не значе уставне норме и легитимитет грађана као носиоца суверенитета. За моћнике је све то тек пука опсена за неуке масе.

Затим је стицајем околности Маск купио Твитер. Такер Карлсон је као далеко највећа звезда "Фокс њуза" (и далеко најпрофитабилнији њихов новинар) добио отказ. Толико о "тржишним принципима који гарантују квалитет медијског извештавања". Срећом, Маск му је омогућио да настави да ради на Твитеру. Али, да тог случајног стицаја околности није било, систем који је блокирао Трампа, блокирао би и Карлсона.

Није дакле реч о политичком противнику. Реч је о томе да систем тежи апсолутној контроли и не дозвољава, предузима бруталне мере да то постигне, било какву расправу и наравно не трпи истину. Ни у најмањој мери.

Трамп и Карлсон се боре, али искључиво упркос систему који влада, а који нема лице, за који нико није гласао и о чијим циљевима грађани САД не знају ништа.

Колико сте само пута чули како смо "ми Срби" неправедно озлоглашени у САД. И како нисмо успели да променимо тај имиџ. Не тврдим да се није могло урадити нешто боље и у одговарајуће време, али се исцрпљујемо бесмислицама. Када Трамп и Карлсон немају шансе да преокрену мишљење стварно владајућих структура у САД, како то може Србија. Како Срби да не буду проскрибовани у том америчком систему кад у основи хоћемо да се чује истина. Па систем је конструисан у САД да се не чује истина. Никада. И ни у најмањој  мери. Оно што видимо као позитивно, то су резултати борбе људи унутар САД против тог система, а не "добре стране Америке".

Изборни систем

Изборни систем у САД је конципиран тако да грађани могу да изаберу искључиво кандидата кога подржава крупни капитал. Цео политички систем, у коме две партије имају далеко највећу улогу, нема никакве везе са стварним процесом селекције кандидата. Односно има. Али само у мери у којој су Демократе и Републиканци легална трансмисија интереса крупног капитала. Ту никаквог изузетка нема. Од Конгреса, Сената до гувернера и председника САД.

Никад нико није изабран ко није био представник крупног капитала. Трамп ту није изузетак пошто је он сам са богатством већим од милијарду долара (некад процене иду и на три милијарде).

И онда "грађани гласају".

Берни Сандерс је једном у историји доказао да је могућа кандидатура без подршке крупног капитала, али је та, за систем изузетно опасна, делатност заустављена на нивоу кандидатуре за председничког кандидата Демократа ("победила" га је Хилари Клинтон врло слично како је Бајден победио Трампа 2020. године).

Постоје други системи у свету у којима се врши претходна контрола кандидата, али су они у оквиру уставног поретка и културолошког обрасца тих држава и друштава. На пример Иран. Ко може бити кандидат на изборном листићу, то у завршној фази кандидовања одређују верске вође. И то је тако прописано и сви то унапред знају. Да би очували ауторитет верског учења и свој лични ауторитет, који се заснива на легитимитету-подршци највећег броја Иранаца (Персијанаца), одлука мора суштински бити подржана од већине људи, иако формално верске вође могу да донесу одлуку по слободној оцени. И о тим одлукама се дискутује у Ирану. Расправља се у медијима.

У САД успостављени систем, у коме о укупној власти одлучује искључиво крупни капитал, без могућности расправе и било ког правног лека, је у супротности са њиховим уставом и потпуно супротан културолошком обрасцу на коме је САД настала.

Како је то могуће. Оперативно тако што систем стварне власти стави под контролу систем формалне-грађанима видљиве власти. По дубини апарата, у свим кључним државним институцијама. Ти чиновници/функционери суштински раде у корист крупног капитала и не обазиру се на своје уставне и законске обавезе. Паралелно са тим се потпуно централизују медији тако да су они сада у рукама пет компанија и оствари се одлучујућа предност у целокупном образовном систему преко универзитетског професорског кадра који је такође купљен. Уз индустрију забаве која све то обликује и ИТ сектор - владање изван воље грађана је дубоко утемељено.

Суштински је успостављање оваквог система могуће зато што у поставци лоберализма ток ствари нужно води обесправљивању људи, ка енормној концентрацији капитала, одатле ка  незапамћеној концентрацији финансијског капитала, а све заједно ка овоме што данас видимо- глобалистичком империјализму. Тај систем мора да спречи грађане да бирају. А ако се неким чудом догоди да ипак не бирају „како треба“ онда ће се покрасти избори. То је политчки систем Америке. Није девијација система. То је систем.

Србија

Каква је слика у нашој јавности о политичком систему САД. Нису добри зато што су нас бомбардовали. Али шта студенти уче на ФПН, Социологији, Правном, Економији. Уче да је то један од бољих политичких система у свету. "Контрола и равнотежа", "саморегулишуће тржиште", "слобода и демократија" итд.

Ми учимо нашу будућу интелигенцију лажима као да су научне истине. И  после се чудимо као то да нам није боље.

А у медијима. Ту су хвалоспеви Америци још више неумерени.

Са таквим креирањем јавног мњења у самој Србији битно се сужава могућност доношења трезвених одлука о томе  како остварити наше интересе. Зашто да се боримо за наше интересе кад су амерички најбољи на свету. Боримо се за њихове интересе и самим тим ће и нама бити добро. Шта ћеш лепше од интеграција у НАТО и ЕУ.

Украјина је страшан доказ куда то води. Кад прихватиш америчке иинтересе као своје. Мање страшан, али веома поучан је доказ и одлука ЕУ да следи интересе САД, па сад не знају како да реше било који проблем. А најгоре им тек долази.

Да ли је неко победио на изборима са тезом да ће, ако освоји власт, забранити истину у Србији. Па како то да се толико лаже и на универзитетима и у медијима и да власт уопште не реагује. Као да и ми бирамо између унапред селектираних кандидата, а да грађани тога нису уопште свесни.

Политички систем у САД је изразито лош. То је истина. Интереси Србије и српског друштва су изнад свих других интереса, то је темељни вредносни суд, а и истинит. Сад даље можемо да се разликујемо.