Под тепихом више нема места
Напредују само она друштва која не гурају проблеме под тепих, него о њима расправљају, налазе решења, па их у ходу мењају ако се покаже да први покушај није добар. Друштва која, у основи, верују свом народу. То је веома поучно и за Србију
Знате кад за некога кажемо "ма, он не решава проблеме, само их гура под тепих"? Е, под тим западним (америчким) тепихом више нема места. Тепих изгледа гротескно, а и може да се падне ходајући по њему и кад нисте г. Бајден. О томе говорим у овом тексту.
КиМ, Српска
Стигло се до краја. Од силних прича о вредностима, високим стандардима, људским правима... дошло се до просте директиве Запада: отимамо вам и Косово и Метохију и Републику Српску. Просто вам отимамо, а ви Срби треба да се сложите с тим, а пожељно је да и исказујете радост због тога. Слагање са отимачином је обавезно, а исказивање радости је опционо (за сада).
Кршење међународног права – под тепих. Изазивање нестабилности и провоцирање могућих сукоба – под тепих. Изостанак било какве валидне аргументације – под тепих. Уништавање развојних људских потенцијала, јер ће све најбоље напустити ове просторе ако се отимачина спроведе – под тепих.
Једини уступак је да би тепих могао бити пиротски.
Украјина
Од прогнозираног брзог пораза Русије стигло се у свим изјавама Запада до тешко одрживе одбране Украјине. Уз напомену да су територијални губици Украјине неминовни.
Војни слом Русије – под тепих. Помоћ Украјини, колико год буде потребно и колико год дуго буде било потребно – под тепих. Економски слом Русије – под тепих. Политички слом Русије – под тепих. Мобилисање НАТО снага као превенција победе руске војске у Украјини – под тепих.
Европска унија
Од просперитета на основу слеђења америчких интереса, уз које ће и ЕУ постићи завидан развој, стигло се до исцрпљујуће "клацкалице" инфлације и стагнације, продужене и све обухватније рецесије и значајних политичких тензија у оквиру готово свих држава ЕУ.
Бајке о просперитетним могућностима зелене агенде – под тепих. Поштовање устава и закона – под тепих. Тврдње о стабилном и растућем животном стандарду – под тепих. Демократија – под тепих.
Блиски исток
Од моралне надмоћи Запада и Израела, стигло се до потпуног гнушања целог остатка света према Израелу и САД. Од егзалтације о томе како ће израелске одбрамбене снаге за неколико дана да почисте борце Хамаса, дошли смо до тога да након три месеца сами високи официри Израела кажу да ће морати да ратују још шест месеци. Против 40 или нешто више хиљада бораца Хамаса. И то не обазирући се, а ја мислим и намерно уништавајући цивилно становништво у Гази.
Права деце на живот – под тепих. Права осталих цивила на живот – под тепих. Право на исхрану и лечење – под тепих. Наводна неприкосновена војна надмоћ – под тепих. То да ескалација сукоба у региону води Израел у потпуну пропаст – под тепих. Израелци који су таоци и њихова судбина – под тепих. Углед Америке у том региону – под тепих све за рачун Нетанјахуа.
САД
Америка бележи привредни раст али је он у целини заснован на: буџетском дефициту САД (то ће рећи на новим задужењима, а не на виталности привредног система), преливању богатства из Европе ка САД (нарочито из Немачке) и уобичајеним позицијама долара и берзе. Стварних фундамената за одрживи развој нема.
Проблеми са односом референтне каматне стопе, инфлацијом и привредним растом се згушњавају. И нема доброг решења.
Наиме, половина јавног дуга САД, а то је 17 хиљада милијарди долара, долази на наплату ове и следеће године (нешто мањи део од тога и 2026). Ако се камата не спусти, ти дугови ће се плаћати новим задуживањем, али сада по много већим каматама него у време настанка тих дугова. Ако се камата смањи, биће нешто лакше, али ће се вратити инфлација.
Поред тога, велике банке су раније купиле обвезнице са мањим приносом (каматом) и ако се настави са овим вишим каматним стопама на нове обвезнице, те банке ће стално књижити мањи принос од конкуренције. А то прети да депоненти тих великих банака просто повуку своје депозите и пређу код конкуренције која сада има финансијског простора да им понуди нешто повољније услове. Дакле, захтев извесно иде ка ФЕД-у да смањи референтну каматну стопу. Али онда опет следи инфлација и неодговорно инвестирање.
Независно од претходно наведеног, ове године ће више од 500 (можда и свих 700) од хиљаду мањих банака у САД банкротирати. Из сасвим других разлога, пре свега великих потреса у области грађевинарства, због чега њихови клијенти неће моћи да врате кредите. То ће додатно снажно уздрмати финансијски сектор и последично довести до великог успоравања у реалном сектору привредних активности.
А томе онда треба додати све проблеме изборног циклуса, па и шокове за америчку јавност када се изван САД у свету буде догађало све супротно од онога што су им њихови медији најављивали.
Реална војна немоћ САД да ефикасно реши задатке које јој поставља политички врх (мисли се, наравно, изван номиналних државних функција) – све се то гура под тепих. Структурни проблеми привредног система САД – под тепих. Немогућност да се нарасле тензије разреше на основама постојећег политичког система – под тепих. Губитак (релативни) финансијске и технолошке надмоћи у светским оквирима – под тепих. Потпуни губитак "меке моћи" изван западне сфере утицаја – под тепих.
Можда је најбоља илустрација за тврдњу да под тепихом нема више места покушај да се судски забрани политичком конкуренту да учествује на изборима. Сличне идеје су и према АфД у Немачкој. То сад, међутим, остаје на највидљивијем месту политике, која је суштински крахирала. И то се не може гурнути под тепих.
А ко стварно напредује? Па, она друштва која не гурају проблеме под тепих, него о њима расправљају, налазе решења, па их у ходу мењају ако се покаже да први покушај није добар. Друштва која, у основи, верују свом народу.
То је веома поучно и за Србију. Никакво слеђење пропалих идеја Запада, никакво одступање од темељних уверења народа, и вођење политике која ће отварати развоје перспективе, а не зарад страних интереса ризиковати пад у банкротство.
Конкретно то значи: не задуживати се за пројекте као што је Експо, вратити инфраструктуру "Телекому", не темељити развој на директним страним инвестицијама, потпуно променити монетарну политику, остварити реалну контролу над новчаним токовима, ослонити се на домаћу памет, повећати ефикасност свих система. Укратко, захвалити се ММФ-у на сарадњи.
Гурање под тепих има своја ограничења и ако си Америка. Али је гурање под тепих за Србију још много опасније и скупље.
