То да су маске пале знамо одавно, а сада видимо да се и други лист окреће. Кључно је питање да ли ће га окренути Србија, или ће га окретати – затварати поглавље – само Запад.
За Републику Српску није спорно да она, у сусрет екстремној агресивности Запада, већ неко време окреће други лист. Као одвраћајуће и одбрамбене мере према тој агресивности.
Иста агресивност узима маха сада и према Србији. И то потпуно очекивано. А Србија још није окренула други лист.
Председник Александар Вучић је обавестио јавност да је Запад прекршио обећање да тзв. Косово неће бити примљено у Савет Европе пре него што, поред враћања земљишта манастиру Дечани, формира Заједницу српских општина и прекине са експропријацијом (евентуално врати већ експроприсано, ако сам ја то добро разумео).
А да су формирали ЗСО, да ли би онда Србији било прихватљиво да тзв. Косово буде у Савету Европе? Какве везе има ЗСО са суверенитетом Србије? Или питање експропријације?
Питање је, наравно, реторичко. Ништа од набројаног нема никакве везе са суверенитетом Србије. Кроз ЗСО се уопште не остварују државне функције Србије на територији Косова и Метохије, па је стога за Србију апсолутно неприхватљиво да тзв. Косово буде у Савету Европе све и да је претходно испуњено формирање ЗСО и прекинуто/враћено земљиште одузето кроз експропријацију.
Укратко, Запад нас је довео до ивице провалије. И зато, без одлагања, одлучно морамо да окренемо други лист.
У Народној скупштини Републике Србије треба донети нову резолуцију у којој треба дефинисати оквир спољне политике, обавезујући за све друге државне органе.
У тој резолуцији као минимум је важно предвидети:
- Надлежности Србије које тражимо у коначном споразуму на територији Косова и Метохије, а као минимум навести војску, спољне послове, монетарну политику, мере за уређење јединственог тржишта. Изричито навести да нико није овлашћен да у преговорима пристаје на мање од тога;
- Упозорење Савету Европе да би пријем тзв. Косова у чланство аутоматски значило иступање Србије из чланства Савета Европе;
- Упозорење ЕУ да би уношење у поглавље 35 основних решења из тзв. француско-немачког споразума значило да ЕУ блокира приступни процес Србији. А то би за последицу имало спуштање нивоа преговора на текућа техничка питања;
- Упозорење ЕУ и САД да својом политиком у региону креирају нестабилност, провоцирају сукобе и стварају услове за избијање нових жаришта, чему се Србија годинама супротставља, али неће остати пасивна ако се Запад дефинитивно определи за уништење Србије, Републике Српске и српског народа;
- Утврдити обавезу владе да одмах аплицира у име Србије за чланство и у Шангајску организацију за сарадњу и у БРИКС;
- Утврдити обавезу владе да јој апсолутни приоритет буде јачање одбрамбених способности Србије и обавезу да о томе квартално извештава надлежни скупштински одбор;
- Утврдити забрану реализације било ког финансијског или економског уговора са ентитетима под контролом Запада, као и прекид свих започетих преговора, док се Запад не определи за мир и поштовање преговарачких процеса који су у току, а све у складу са резолуцијом 1244 СБ УН.
Влада Србије треба да према међународној јавности изнесе целовит предлог споразума о трајном уређењу односа са Приштином, како га ми видимо. И да се јасно стави до знања да би сви иступи изван овог оквира били противуставни и да страни представници ту чињеницу имају узети у обзир.
Поред тога влада треба да припреми низ мера за функционисање друштва у условима могућег економског напада на Србију и/или Републику Српску од стране Запада.
А за почетак да окренемо други лист тако што нећемо, у тренутку када је у питању суверенитет државе, постављати питања, а ни одговарати на иста, о томе шта ће бити на изборима, шта је у спорту, какви базени се граде и слично.
Потребна нам је укупна мобилизација свих ресурса. То није могуће постићи на досадашњи начин. Зато је и важно да Србија без оклевања, али промишљено, окрене други лист, а не да нам Запад заклопи своју књигу у којој суштински нити ће бити Србије, нити ће бити Срба.