Чим је Доналд Трамп средином прошле недеље саопштио да су САД на рат у Украјини потрошиле 350 милијарди долара, амерички државни органи, које можемо посматрати и као заостале пипке дубоке државе, одмах су истакли да је поменута сума "помоћи" знатно мања.
Министарство одбране САД и тамошња међуагенцијска надзорна група, која прати државна издвајања за режим у Кијеву, саопштили су да је амерички Конгрес током последње три године за Украјину издвојио 183 милијарде долара (зависно од начина тумачења, понегде се помиње 175 милијарди, али и други приближни износи).
Америчко наоружање о украјинском трошку
Пентагон је, према наводима "Гласа Америке", потврдио да су САД Украјини послале 65,9 милијарди долара војне помоћи, док је додатних 3,9 милијарди, које је Конгрес одобрио, остало непотрошено.
Око 58 милијарди долара, од поменуте 183 милијарде долара укупне помоћи Украјини, потрошено је у самим САД, односно, како је "Глас Америке" известио, та сума је директно усмерена на јачање америчке одбрамбене индустрије.
Посреди је замена старог америчког наоружања, датог Кијеву, новим наоружањем америчке производње које је намењено америчкој војсци. Мањим делом посреди је била набавка новог наоружања за Кијев и друга улагања.
Укратко, САД су зановиле залихе властитог новог наоружања и војне опреме о украјинском трошку, уступајући режиму Владимира Зеленског своје старе залихе.
Колико ће Украјинце коштати обнова онога што од Украјине остане?
У међувремену, Зеленски је саопштио да су укупни украјински трошкови рата током протекле три године износили око 320 милијарди долара. Према Зеленском, Украјина је у ратне сврхе издвојила 120 милијарди, а САД и земље Европске уније 200 милијарди долара.
Колико је сукоб започет пре 11 година заиста коштао Украјинце вероватно нећемо никада сазнати.
Извесно је да су чак и знатно мањи издаци за Украјину заправо превелики, јер њен БДП по глави становника једва да износи око 5.000 долара.
Трамп не жели да САД буду препознате као губитничка страна сукоба
Уколико је финансијска математика државних органа САД и режима Зеленског исправна, поставило се питање зашто је Трамп од режима Зеленског тражио, и у међувремену добио, намирење у износу од пола билиона долара кроз полагање америчких пословних шапа на украјинска рудна богатства, конкретније на лежишта ретких минерала у Украјини.
Споразум САД и Украјине од 24. фебруара предвиђа да ће Украјина половину добити од експлоатације ретких минерала уплаћивати у посебан фонд који ће контролисати Американци.
Посреди је, очигледно, наплата потраживања и интереса који произилазе из тих потраживања и других нама непознатих "дилова", како САД не би током ове године у међународној јавности биле препознате као губитничка страна сукоба који се одиграва на подручју некадашње Украјине.
Без жеље да зађе у мрачно подручје криптоанализе, аутор ових редова не може да не примети да је нови амерички председник сасвим сигурно имао пун џеп аргумената за своју тврдњу, које Кијев није могао да одбије, што се и показало америчко-украјинским споразумом о поравнању међусобних ратних обавеза.
Извесно је да неки од тих аргумената јавности напросто нису видљиви и да се дебело преливају преко буџетских позајмица Кијеву. Такозвана помоћ Украјини пуки је еуфемизам за неповољне зајмове, који је, колико до јуче, био згодан да Вашингтон властитој јавности сукоб у Украјини прикаже као рат за демократију ком Америка са савезницима даје пун допринос.
Трамп је само оголио врх тог механизма, не одустајући ни стопу од дебеле наплате америчких потраживања и интереса.
Нова бара за старе крокодиле
Треба знати да ће почетна, не и коначна, процена вредности обнове онога што буде остало од Украјине, њене грађане коштати најмање 750 милијарди долара.
Такође се треба подсетити, премда је та вест остала дубоко у сенци и заветрини бомбардовања информацијама о војној "помоћи" Кијеву, да је амерички инвестициони фонд "Блек рок" још у јесен 2022. године са режимом Зеленског потписао меморандум према ком ће поменути инвестициони фонд, иначе највећи на свету, заједно са режимом у Кијеву координирати обнову онога што од Украјине остане.
Разуме се, у споразуму Владимира Зеленског и Ларија Финка, извршног директора "Блек рока", није написано тако, али формулација да ће поменути фонд координирати обнову онога што од Украјине остане сасвим сигурно одговара стварности.
Штавише, "Блек рок" је у Кијеву, судећи према медијским извештајима, избоксовао и право не само да координира "напоре свих потенцијалних инвеститора и учесника у обнови Украјине", већ и да усмерава капитал у различите секторе украјинске економије.
Режим Зеленског је, свакако не без савета западних центара моћи, у међувремену објавио да је успоставио програм улагања вредан 400 милијарди долара, за који је саопштио да је највећа пословна шанса у Европи после Другог светског рата.
Сада већ једанаестогодишњи сукоб у Украјини очигледно је био "сјајна" прилика за западне фондове и корпорације, нешто попут нове баре за старе крокодиле.
"Блек рок" на челу Развојног фонда Украјине
Судећи према наводима из релевантних западних извора, овде поменути "Блек рок" се на подручју под контролом кијевског режима удружио са "Џеј-Пи Морганом", формирајући Развојни фонд Украјине, како би заједнички "привукли" инвестиције у секторе енергетике, инфраструктуре, пољопривреде, индустријске производње и информационих технологија.
Поменути финансијски диносауруси нису свакако једини велики амерички играчи на подручју некадашње Украјине. Подсетимо да је више од 400 великих западних играча, међу којима су "Блек рок" и "Џеј-Пи Морган" само врх леденог брега, на заборављеној конференцији у Лондону изразило спремност да "учествује у обнови" онога што од Украјине остане.
Био би чист плеоназам, када бих и на овом месту нагласио да је "учешће у обнови" такође плеоназам, згодан да се забашури чињеница да ће и тај цех, попут цеха за прихватање старог рециклираног а заправо за обнову америчког наоружања, платити сами Украјинци, а да ће добит и њихова имовина притом припасти западним фондовима, банкама и компанијама.
Сасвим сигурно, уз америчке фондове, банке и компаније своје интересе у остацима Украјине исказују и нама добро знана Европска банка за обнову и развој и многе друге финансијске, осигуравајуће и инвестиционе установе из земаља које су орбитирале око (гео)политике САД.
Компаније се већ роје...
Само током прошле године, у Украјини је, према подацима тамошњег режима, отворена 201 турска, 90 пољских, 89 америчких, 49 израелских, 36 британских, 35 румунских и десетине других компаније чији оснивачи долазе из различитих земаља, међу којима је 48 из Кине.
Хоћу да кажем да је јавним увидом и спољном анализом немогуће одмотати колоплет пословних и финансијских интереса у остацима Украјине, нарочито када су посреди западни центри моћи и њихови интереси. Стога не треба дословно веровати када остаци дубоке државе у САД, преко медија којима Трамп сада ускраћује финансије и држи их за непотребне, толико инсистирају на оних 175 до 183 милијарде долара америчке "помоћи" режиму у Кијеву која ће бити наплаћена и преплаћена финансијском гозбом над меснатим остацима Украјине.
Трамп је уговором о де факто преузимању највреднијих рудних лежишта која су остала под контролом режима Зеленског само први за своју земљу, њене фондове, банке и компаније обезбедио најбољи залог и место у челу те геополитичке трпезе, како би им, де факто ратни плен, првима био послужен по принципу глава–глави, плећка–харамбаши, а фукара може и ребара.