Први закључак који се намеће сам по себи, када је посреди царински поход Доналда Трампа на Кину, јесте стихија која влада у Белој кући.
Неко ко се бави праћењем дешавања у Кини и односима те земље са остатком света прошле недеље био је у озбиљном проблему.
Брзина одвијања догађаја и прилив информација надилазила је извештавање
Текст о царинском сукобу САД са Кином, који сам прошлог понедељка написао за један недељник, за мање од 24 часа постао је значајним делом депласиран, а петнаестоминутно гостовање на једној од овдашњих телевизија започело је у једним, а окончано у потпуно другачијим економско-политичким околностима на релацији Вашингтон–Пекинг.
Потези које је вукла Бела кућа нису, дакле, "ометали" само дневно или недељно извештавање у штампаним, већ су интензитетом промена информација оптеретили и онлајн извештавање.
Као да су се догађаји одвијали, а информације пристизале брже од извештавања о њима.
Кина демонстрирала припремљеност за царински сукоб
Та околност сведочи о значајној мери ћудљивости Доналда Трампа и његове администрације. Тешко ми је до сада било да замислим да неко на позицији једне од највећих светских сила, дословно из сата у сат, може, такође дословно, да тера инат са другом силом, док остатак света све то посматра немо и у неверици.
Са друге стране, Кина је демонстрирала потпуну припремљеност на Трампов царински нуклеарни рат.
Најпре је, знатно одлучније него за време првог Трамповог мандата, саопштила да не жели да се бори, али да од борбе неће побећи, а потом и да ће узвратити истом мером.
Један од кинеских аналитичара, Гуо Кај, саопштио је тим поводом и да ће царински сукоб САД са његовом земљом бити окончан тако што ће САД би приморане да преговарају, али не под својим, него под кинеским условима, што је до само пре десетак година или чак мање, било потпуно незамисливо.
Да ли је Гуо Кај био у праву?
Изјава Гуо Каја није безазлена, нити стихијска. Њу су пренели сви кинески медији и она без имало сумње има велики значај, јер представља значајну политичку поруку упућену алтернативним каналом.
Након што је у два наврата узвратила истом мером и када су америчке царине премашиле 150 посто, односно након што је царински сукоб због америчког ината постао апсурдан, Кина је саопштила да из њега иступа, односно да неће бесмислено подизати царине у небеса.
Да тврдња поменутог кинеског аналитичара није неоснована, показало се када је Бела кућа устукнула, саопштивши да ће из Кине, без додатних царинских оптерећења, увозити производе који су јој потребни.
Према саопштењу америчке царине, то су: паметни телефони, рачунари, лаптопови, полупроводници, меморијски чипови и равни екрани.
Кинеска привреда бележи стабилан раст
Царински сукоб САД са Кином напросто се више не одвија у условима који су важили до пре четрдесет, двадесет или само десетак година. Све то време, Кине је постајала све снажнија и отпорнија.
Овоме у прилог за сада говоре и статистички подаци.
Упркос томе што се знало да ће након што се други пут уселио у Белу кућу, Доналд Трамп гурнути САД у царински сукоб са Кином, који, као што видимо, тренутно бележи у историји незабележене тарифне амплитуде и заокрете, кинеска економија бележи за сада стабилне резултате.
Укупан обим робне размене Кине са светом у првом тромесечју ове године, судећи према подацима кинеске царинске управе, порастао за 1,3 одсто у односу на исти период претходне године, достигавши вредност од 10,3 билиона јуана (1,41 билион долара). Само у марту, кинеска спољна трговина порасла је за 6 одсто у односу на исти месец прошле године.
Кина убрзава размену дуж "Појаса и пута"
Кинески извоз порастао је за 6,9 одсто у односу на исти период прошле године, достигавши вредност од 6,13 билиона јуана у првом кварталу, док је увоз опао за 6 одсто на годишњем нивоу, на вредност од 4,17 билиона јуана.
При томе је спољна трговина Кине са економијама које учествују у иницијативи "Појас и пут" расла брже од укупне спољне трговине. Вредност кинеског извоза и увоза са земљама и регионима укљученим у поменуту иницијативу износила је 5,26 билиона јуана у првом кварталу, што представља раст од 2,2 одсто на годишњем нивоу — око 0,9 процентних поена више од укупног раста спољне трговине — и чини 51,1 одсто укупне кинеске трговине.
Најзначајнији раст размене са земљама АСЕАН-а
Спољна трговина Кине са земљама чланицама Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН) порасла је за 7,1 одсто на годишњем нивоу и достигла вредност од 1,71 билион јуана у периоду од јануара до марта.
У међувремену, како наводи лист "Чајна дејли", приватна предузећа у Кини остварила су вредност у спољној трговини од 5,85 билиона јуана, што је раст од 5,8 одсто на годишњем нивоу, и чини 56,8 одсто укупног кинеског извоза и увоза — што је повећање од 2,4 процентна поена у односу на исти период прошле године.
Дуго бисмо могли да набрајамо овим редом. Поменимо само да је вредност кинеског извоза електричних машина износила 5,29 билиона јуана у прва три месеца, што представља раст од 7,7 одсто на годишњем нивоу.
Си није случајно у посети земљама АСЕАН-а
Стабилност раста кинеске економије у месецима када је Трампова царинска опсада Пекинга била најављивана и спроведена показује да би Кина могла да изведе исти или врло сличан подвиг као Русија, чији је економски колапс био очекиван са првим значајнијим проширењем санкција.
Да је Кина одлично припремљена на изазов Трамповог царинског нуклеарног сукоба види се и по томе што је Си Ђинпинг у понедељак започео прве државне посете у овој години у земљама АСЕАН-а (Вијетнам, Малезија, Камбоџа), које су, све заједно у збиру, дакле све зеље АСЕАН-а, највећи кинески спољнотрговински партнер.
То одавно више нису САД и ЕУ.
Званичне државне посете није могуће припремити за две или три недеље, па је отуда још јасније да је Кина Трампов сукоб дочекала спремна.
Кина за деескалацију царинског сукоба – САД ће тешко вратити производњу
Сукоб САД са Кином, нажалост, више наликује тучи у салуну на Дивљем западу, него геополитичком одмеравању снага.
Кина је, након свега, и на то ваља подсетити, позвала САД да, како у Пекингу наводе, исправе своју грешку и одустану од погрешног приступа увођења "реципрочних тарифа", док тамошњи експерти истичу да одлука америчке владе да изузме кључне електронске производе из опсега царинског сукоба заправо цементира кључну улогу Кине као светског производног центра за електронику и истиче велику зависност САД од азијских ланаца снабдевања.
То што је Бела кућа устукнула, након што се, очигледно, била прерачунала у свом царинском нуклеарном удару на Пекинг у Кини сматрају малим кораком ка исправљању погрешне, једностране праксе увођења "реципрочних" царина.
Уз то, како нам предочава кинески експерт Џанг Ли из Кинеског центра за развој информационе индустрије, ово устукнуће Беле куће представља својеврсно признање колико је Вашингтону у ствари тешко да врати производњу у САД.
Кину је немогуће ни заобићи, ни прескочити
Као највећа светска производна земља, подсећају из Пекинга, Кина је на првом месту по обиму производње за више од 40 одсто од укупно 500 најважнијих индустријских производа на свету.
Паметни телефони лане су у САД били најзначајнији увозни производи из Кине. У САД је прошле године из Кине увезено паметних телефона у вредности од 41,7 милијарди долара, док су лаптопови произведени у Кини заузели друго место са 33,1 милијарду долара, судећи према подацима Бироа за статистику САД које је пренео лист "Чајна дејли".
Да је Трампово неконтролисано увођење царина на производе из Кине било пуцањ у ногу самим САД, показује и извештај инвестиционе куће "Wedbush Securities" из Лос Анђелеса која је у суботу саопштила да је америчкој индустрији пао камен са срца, након што је Трамп изузео део увоза из Кине од додатних царина, наводећи компаније попут "Епла", "Енвидије" и "Мајкрософта".
Око 90 одсто производње и склапања "Епловог" "ајфона", наиме, одвија се у Кини.
Ипак, иако Трампово устукнуће доживљавају као позитиван тренд, у Пекингу не гаје илузију да ће царински бој са САД бити лак и да ће сигурно имати позитиван исход.
У Пекингу сматрају да не треба бити превише оптимистичан, када су посреди ефекти поменутих царинских изузећа. Тамо сматрају да је једина извесност у америчкој царинској политици да за сада све остаје неизвесно, како је приметио Бај Минг, истраживач Кинеске академије за међународну трговинску и економску сарадњу.