Септембра 2023. године навршиће се тачно десет година откако је председник Си Ђинпинг, током посете Казахстану, обелоданио кинеску визију глобалног развоја коју данас препознајемо као изградњу економског појаса дуж путева свиле.
Од тада до данас, иницијатива "Појас и пут" окупила је 150 земаља и 32 међународне организације.
Уколико постоји отелотворење синтагме "међународна заједница", онда је то све више ова глобална кинеска иницијатива, пре него таласократски савез САД, Канаде, Европске уније и Аустралије.
Овоме у прилог не говори само број земаља и међународних организација окупљених око иницијативе "Појас и пут", већ и динамика раста економске размене на векторским правцима њеног распростирања. Најсвежији подаци кинеске владе показују да је трговина Пекинга са партнерима дуж путева свиле током првих 11 месеци 2022. године порасла за 20,4 одсто, упркос глобалном економском паду.
Нови врхунац међународне сарадње
Према речима Ванг Јиа, кинеског министра спољних послова, иницијатива "Појас и пут" је постала нови врхунац у међународној економској сарадњи и служи као нови мотор који покреће развој свих земаља.
Управо је "вин-вин" концепција међународне сарадње оно што Пекинг, упркос снажној антикинеској пропаганди, чини привлачним земљама у развоју на десету годишњицу "Појаса и пута".
Уз све приговоре геополитичких опонената, симпатије за сарадњу са Кином најуочљивије су у Африци, што је разумљиво имајући у виду колонијалну историју тог континента. Међутим, формула обострано корисне сарадње, као контрапункт политици војног ширења, кршења међународног права, уцена, бомбардовања и окупације, све је поштованија и на другим континентима.
Америчко попуштање
Годину иза нас обележила је специјална војна операција Русије у Украјини и америчко звецкање оружјем у Тајванском мореузу.
Одговор Пекинга био је трострук.
Кина је, најпре, наставила да чува (економска) леђа Русији на простору Евроазије.
Истовремено, Пекинг је властитом снагом и источњачким стрпљењем приморао САД да крајем 2022. године напусте сопствену ратоборну реторику коју су, све време, са острва Тајван под влашћу Демократске прогресивне партије председнице Цај Инг-вен, упорно одапињале ка Пекингу.
Америчком попуштању претходио је трочасовни разговор Си Ђинпинга и Џоа Бајдена новембра 2022. године. Од тада до данас уследила је релаксација односа и низ билатералних кинеско-америчких контаката чија ће круна, вероватно, бити најављена посета америчког државног секретара Ентонија Блинкена Кини, најављена за почетак 2023. године.
Истини за вољу, америчком ретерирању вероватно је допринела и убедљива победа националиста, односно партије Куоминтанг, на локалним изборима на острву новембра 2022. године.
Куоминтанг је можда у опозицији према политичком режиму у матичном делу Кине, али није у опозицији према једној и недељивој Кини, што компликује и чак компромитује позиције САД у Јужном кинеском мору.
Арапски свет, Јапан, Немачка...
На крају, серијом иницијатива у самом финишу 2022. године, Пекинг је учврстио своје везе са арапским светом, Јапаном и Немачком.
Уз стални успон односа са земљама југоисточне Азије (АСЕАН) и без упадања у ватру на (недефинисаној) граници са Индијом, Пекинг се показао као одговоран, снажан и конструктиван актер онога што неки геополитички стратези називају новом великом игром.
Нико пре само шест месеци није могао да замисли овакав расплет 2022. године, посматрано из перспективе Далеког истока.
Узмимо за пример Немачку која је у Пекингу, очигледно, препозната као најзначајнији европски партнер.
Током 2021. године спољнотрговинска размена града Суџоа са Немачком износила је нешто мање од 15 милијарди долара, бележећи у поменутој години раст од чак 33,9 одсто. Поређења ради, вреди истаћи да је размена са Суџоом тек око шест одсто укупне кинеске размене са Немачком.
Суџоу помињем због тога што је у делу Суџоа, названом Тајцанг, смештено чак 460 немачких компанија.
Средином децембра, у Минхену је без превише помпе обележено пола века од обнове кинеско-немачких дипломатских односа. Обележавање овог важног јубилеја протекло је у знаку развоја економских односа.
Симболички, свечаност је названа је "Тајцанг дан".
Немачка са остатком целе Европе, не само Европске уније, плаћа прескупу цену америчке политике у Украјини. Отуда перспективе обострано корисне сарадње целог Старог континента са Кином, уз логично уважавање интереса Русије, представља највећи потенцијал обнове стабилности и економског раста.
Само који дан пре скупа у Минхену, одржан је 18. форум Пекинг – Токио. Повод је био сличан: обележавање 50. годишњице нормализације дипломатских односа, уз "успутно" подсећање да је током првих девет месеци 2022. године вредност размене Кине и Јапана премашила 270 милиајрди долара.
Уз продубљивање кинеско-арапских односа, о чему је на порталу РТ Балкан већ било речи, Кина је овим форматирала своје економско-спољнополитичке приоритете у 2022. години и трасирала њихове путеве у 2023. који ће и даље структурно и квалитативно бити опречни америчким.
Шта је о свему рекао Ванг Ји
О томе сведоче речи Ванг Јиа који је, судећи према писању листа "Чајна дејли", идентификовао приоритете следећим редоследом:
"Стратешко међусобно поверење и обострано корисна сарадња Кине и Русије биће продубљени, а кинеско-руско свеобухватно стратегијско партнерство и координација биће зацементирани.
Кина ће следити заједничка схватања постигнута између председника Кине и САД и настојаће да поново калибрира односе Кине и САД како би их вратила на прави курс.
Кина ће такође бити ангажована у тешњој размени на високом нивоу и стратегијској комуникацији са Европом, продубљиваће пријатељство, међусобно поверење и приближавање интереса са својим суседима.
Осим тога, Пекинг ће ојачати солидарност и сарадњу са другим земљама у развоју и заштитити и проширити легитимна права и интересе земаља у развоју."
Из последњег Ванговог пасуса свакако не треба избацити Африку до које осим поморских путева воде и они преко арапских земаља.