Уколико је посета Доналда Трампа Пекингу била очигледна потврда постојања мултиполарног света као чињенице у светској геополитици, а посета Владимира Путина учвршћење темеља тог света, посета Александра Вучића представљаће прилику да Србија задржи дах у сарадњи са Кином као земљом која диктира темпо мултиполаризације света, али и да, у оквиру билатералне сарадње, начини нове, још дуже и брже кораке у властитом интересу.
Председник Вучић у званичној државној посети НР Кини боравиће од 24. до 28. маја. Упркос његовим бројни путовањима и посетама овој земљи и наглашеним личним пријатељством са Си Ђинпингом, биће то његова прва званична државна посета Кини. Вучић није без разлога изјавио да је посреди "круна његове" државничке каријере.
Било је кратковидо и пре свега неинтелигентно, а вероватно и злонамерно
Када кажемо да Србија, у свом интересу, треба да унапреди економску и политичку сарадњу са Кином, имамо у виду инцидентну ситуацију која је у Београду била настала у јесен 2000. и током 2001. године, када је, кратковидо и пре свега неинтелигентно, а можда и потпуно злонамерно, о односима са Кином говорено са отвореним ниподаштавањем, а обавезе према њој су у једном тренутку биле третиране као "обавезе старог режима".
Србија не сме да понови ту грешку и поново се нађе изван релевантних светских процеса. Ово тим пре што се Београд у каснијим годинама, ипак, тргао из те врсте геостратегијске кратковидости, поставши по много чему значајан кинески партнер у Европи.
Тај преокрет враћања државничке визије начињен је слањем Миомира Удовичког у Пекинг, правог каријерног дипломате који је дао значајан допринос обнови и унапређењу односа са Кином.
Стратегијско партнерство Србије са НР Кином успостављено је 2009, додатно је продубљено током 2013, а 2016. године унапређено је на ниво свеобухватног стратегијског партнерства. Србија са Кином сарађује на билатералном нивоу, али и у оквиру механизма сарадње Кине са земљама централне и источне Европе и кроз иницијативу "Појас и пут".
Већ 2012. и 2013. године, у време избора новог партијског и државног руководства у Пекингу, Србија је захваљујући поменутој промени свог спољнополитичког курса постала уважен партнер Кине у настајућем формату сарадње "16 плус 1" и иницијативи "Појас и пут", а амбасадор Удовички одржао је поздравни говор у име свих 16 земаља централне и источне Европе приликом оснивања одговарајућег кинеског секретаријата за сарадњу са овим земљама, чиме је нашој земљи указана велика почаст.
Већ 2014. године, Београд је би домаћин Трећем састанку шефова влада Кине и земаља централне и источне Европе, а гост наше земље тада је био данас нажалост покојни премијер Ли Кећијанг.
Европа од нас вековима тражи оно што сама не чини
Кина према нама све време, врло конкретним потезима и одлукама, пажљиво негује пријатељски став, пре свега на плану поштовања међународног права, односно територијалног интегритета Србије, али и у економији са преливањем на план социјалне стабилности.
Железара у Смедереву је добар пример за то.
Док је амерички партнер у поменутој железари дословно побегао из Смедерева одмах након појаве првог симптома економске кризе, кинески "Хестил" се из Смедерева не повлачи, упркос недаћама које му различитим ограничењима ствара Брисел, притом циљно трпећи не баш занемарљиве губитке, а све како би задржао репутацију поузданог и доброг партнера.
Док од нас тражи да напустимо кинеске пријатеље, Брисел шири економску сарадњу са Кином
Са друге стране, сама Европа, у различитим идеолошким појавим облицима и интересним околностима, према нама, сада већ вековима, задржава исти лицемеран однос: од нас тражи једно, док сама ради сасвим друго, односно управо оно од чега нас одговара.
Није ту посреди само хушкање Срба за време Другог светског рата да, уз драконске мере одмазде окупатора, подижу устанке и гину као глинени голубови, док се осталим покретима отпора по Европи сугерише сасвим супротно. Постоји читав низ истоветних примера и у области привреде.
У данашњем "кинеском" случају, Европска унија од нас већ дуже време, што званичним што незваничним каналима, тражи да смањимо и укидамо сарадњу са НР Кином, док чланице Европске уније редом иду на поклоњење у Пекинг и што је нарочито лицемерно, упркос често оштрој, чак антикинеској реторици, чланице Европске уније шире сарадњу са Кином.
Тако се Европска унија почетком ове године, заједно са земљама АСЕАН-а, Латинске Америке и Русијом, нашла међу онима са којима Кина остварује највећи раст спољнотрговинске размене.
Кључна Сијева посета 2016. године
Уколико већ о предстојећој званичној државној посети председника Србије Кини говоримо као о посети од изузетног значаја, истичући да поменуту сарадњу карактеришу и бројне међусобне посете на државном нивоу, треба навести и да је кључна посета, која је вероватно омогућила убрзање развоја сарадње Кине са Србијом, била је посета председника Си Ђинпинга из јуна 2016. године.
Била је то прва посета неког кинеског председника Србији после тридесет година. Тада је потписана Заједничка декларација о успостављању свеобухватног стратегијског партнерства НР Кине и Србије, која нас је одвела до Споразума о слободној трговини потписаног 2023. године и данашњег метеорског раста међусобне размене.
Кина је већ дуго најзначајнији трговински партнер Републике Србије у Азији. Лане смо са Кином остварили размену у вредности од 8,29 милијарди евра, од чега је извоз из Србије износио 1,87 милијарди, док је увоз достигао вредност од 6,42 милијарде евра.
Сарадња Кине са Србијом започела је у области инфраструктуре (Пупинов мост, "Милош Велики", обнова ТЕ Костолац, пруга Београд – Нови Сад – Суботица...) и врло брзо је унапређивана кроз области индустрије и рударства (Железара Смедерево, Бор, Линглонг…), али и нових технологија, а сада нам се у Пекингу отварају врата на плану економске сарадње у области употребе и развоја вештачке интелигенције и роботике. За Србију ће од највећег значаја бити уколико своју сарадњу са Кином надгради у поменутим областима.
"Челично пријатељство" и стварна слика Србије у Кини
Пријатељство две земље и два народа је веома добра основа за оно што називамо "челичним пријатељством" Србије и Кине.
На самом почетку рада аутора ових редова у Кинеском међународном радију у Пекингу, 2012. године, у лифт којим сам се превозио до редакције српског језика, а која тамо "покрива" поред Србије још Босну и Херцеговину, Црну Гору и Македонију, старији кинески колега ме је питао одакле сам. Одговорио сам да сам из Србије, а он је узвратио речима: "Велика мала земља".
У Кину не иде представник режима, него државе
Кинези израз "челично пријатељство" црпе из своје дипломатске традиције. Постоји више објашњења за овај израз, од револуционарног наслеђа КП Кине до жаргонских израза у оквиру друштвених односа унутар елитних слојева друштва у Пекингу, али је чињеница да кинеска дипломатија овај израз устаљено користи за врло узак круг земаља.
Аутор ових редова, премда донекле познаје кинеску историју и политику, не зна да наведе више о три или четири такве земље. Србија се налази раме уз раме са Пакистаном и Камбоџом по овом питању, премда неки извори наводе и Лаос као "челичног пријатеља" Кине.
Све остале земље, укључујући и оне најзначајније и најснажније, у Пекингу бивају називане "стратегијским пријатељима", "пријатељима за сва времена" и сличним називима.
Ова позиција Србије у Кини не почива само на интересу да Кина у самој Европи представи своја пре свега инфраструктурна достигнућа. Посреди је заједничко страдање у агресији 1999. године, али и током Другог светског рата, као и чињеница да Кина, као земља чије руковођење дубоко уважава знање, сасвим јасно може да препозна Србију и природу њене политичке улоге на Балкану и у Европи.
Можда нашем друштву, често захваћеном неком врстом геополитичког стокхолмског синдрома, то делује смешно или немогуће, али постоје значајне земље у свету које нас поштују.
Сасвим је, наиме, пожељно конструктивно критиковати режим и указивати на лоше појаве у нашем друштву, али је одговорно и просвећено разумети да у иностраним односима владају сасвим другачија правила и да у Кину за који дан не иде представник режима, него председник државе, каква год да је ова према нашем личном поимању.