Недавна посета парламентарних делегација привремених институција у Приштини, Северне Македоније и Румуније кинеском острву Тајван, чије руководство прижељкује независност, била је, споља гледано, мала показна вежба евроатлантске заједнице која је требало да прикаже сагласје, солидарност и разумевање, упркос бројним противречностима унутар ње.
Када се, међутим, разгрну фразе и слаткоречивости, изречене током протеклих дана у Тајпеју, попут оне да поменута посета доприноси јачању глобалне демократске отпорности, види се да је посреди обичан циркус чињеница и комичних редоследа потеза на међународној сцени.
Иза посете стоје Американци
Посета је била, у ствари, парадипломатска реплика непостојеће карташке игре која се игра без правила, приказане у филму "Тајванска канаста". Овога пута, тајванска канаста на међународној свени одиграна је у режији америчког Националног демократског института (НДИ).
Национални институт за демократију формиран је пре четрдесет година, отприлике када и Национална задужбина за демократију (НЕД) која га у значајној мери финансира.
Фамозни НДИ присутан је у више од 150 земаља. Од почетка, био је активан и изазивао потресе у скоро свим трусним политичким подручјима, попут Чилеа, Никарагве, Северне Ирске, Венецуеле и Украјине, где је директно доведен у вези са "наранџастом револуцијом".
Да НДИ стоји иза посете парламентараца Приштине, Северне Македоније и Румуније кинеском острву Тајван, види се по изјави посланика Авдулаха Хотија из Приштине, коју је пренео званични сајт председнице острва Тајван Цај Ингвен. Хоти се јавно захвалио тој америчкој организацији на организацији посете и подршци коју је обезбедила.
"Независност" коштала 36 милиона долара
Али, пођимо редом.
Румунија је држава која не признаје ни острво Тајван, ни "Косово", као независне земље и учешће њене делегације, ма колико можда било иритантно за Пекинг, уоквирено је таквом позицијом, унутар које ни Приштина ни Тајпеј немају чему да се надају.
Циркус почиње са парламентарним делегацијама Северне Македоније и "Косова".
Данашња Северна Македоонија је земља која је накратко била признала независност Тајвана, па је то признање повукла, али не одустаје од признања незаконито проглашене независности "Косова", такорећи од самог почетка.
Скопље је било признало независност кинеског острва Тајван почетком 1999. године, на основу уверења дела тадашње коалиције ВМРО-ДПМНЕ и Демократске алтернативе, да ће са поменутог кинеског острва у Скопље стићи, ни мање ни више, него милијарду долара, што се никада није догодило.
Судећи према наводима из северномакедонских медија, Васил Тупурковски, који се најснажније залагао за признање Тајвана, у Скопље је са острва донео свега 36 милиона долара и то је било све због чега је тадашња Македонија пристала на јавну улогу класичне банана-државе.
Након његовог одласка са политичке сцене, уследило је експресно повлачење признања независности кинеског острва Тајван од стране Скопља и приближавање тадашње Македоније законитим властима НР Кине.
Власти у Тајпеју наде полажу у "косовски преседан", Приштина далеко значајнија од Скопља
Односи садашњих власти на острву Тајван и "Косова" су сложенији и оптимистичнији у погледу могућности да Сједињене Америчке Државе, једног дана, премда за сада тврде другачије, ипак искористе такозвани косовски преседан и покушају да изврше снажнији притисак да већи број земаља призна поменуто острво. За разлику од "Косова", кинеско острво Тајван је признало свега 14 држава.
Тајван је на Косову и Метохији присутан од 1999. године, када је властима у Приштини уплаћено 300 милиона долара, што говори и о важности "Косова" у "спољнополитичкој" агенди Сједињених Америчких Држава, посматрано са позиције власти кинеског острва Тајван, у односу на данашњу Северну Македонију, која је, што се острва Тајван тиче, морала да се задовољи мрвицама и незапамћеним јавним понижењем које себи нису дозвољавале ни минијатурне острвске државице расуте широм светских океана.
Власти кинеског острва Тајван такође су одмах "признале" незаконито проглашену независност јужне српске покрајине, а последњих година то острво је, како наводи Арбенита Сопај у свом прошлогодишњем чланку (More Alike than Not: Kosovo and Taiwan), спровео неколико иницијатива у области културе са "Косовом".
Према истом извору, 2017. године основано је Удружење за културну размену "Косова" са седиштем у Тајпеју. Ова организација има за циљ да повеже грађане оба региона "кроз размену идеја и ресурса". Поред тога, на острву је 2018. уприличена изложба "Косово некст 10", на којој је приказана "будућност Косова" у тада предстојећих десет година.
Године 2021, у Мађарској је одржан састанак председника Привредне коморе Косова Сафета Герџалиуа и представника Тајвана у Мађарској. Том приликом разговарало се о успостављању економских односа острва и привремених институција у Приштини.
Убрзо након тога, неколико производа са Космета, више симболично, извезено је на острво Тајван. Децембра 2021. године, острво Тајван проширио је своје односе са "Косовом" кроз заједничку парламентарну групу пријатељства.
Све ово показује да су односи "Косова" и кинеског острва Тајван, иако би евроатлантска заједница желела да их прикаже као међународне и интензивне, заправо односи, како сама Арбенита Сопај примећује, сведени на размену у области културе, науку, технологију и економски развој, што су области сарадње којима свака општина, град или аутономна област неке земље може и треба да учествује, али без спољне маскараде и шминке која у случају јужне српске покрајине и кинеског острва Тајван треба да фингира формат непостојећих међудржавних односа.