Бразилска депилација америчког долара

Док преко Атлантика у Европу стижу инфлација, масовни протести и социјално-економска неизвесност изазвана "прокси" агресијом САД против Русије у Украјини, а посредно и против саме Европе, са Далеког истока ка Старом континенту пристижу благотворне поруке о будућности заснованој на правди, међународном праву и обострано корисној сарадњи.

Док колективном Западу још увек звоне у ушима (изненађујуће) пекиншке поруке Емануела Макрона о смањењу зависности Европе од САД, ове недеље у Кини су се обрели немачка министарка спољних послова Аналена Бербо и председник Бразила Луис Инацио Лула да Силва.

Посета немачке министарке, за коју се у Вашингтону надају да ће повући границе ограничења у односима Брисела са Пекингом и "испеглати" Макронове деголовске несташлуке, у потпуној је сенци посете бразилског председника.

Мало је медија у Европи почетком овог месеца пренело вест да је кинески јуан у девизним резервама Бразила премашио евро, поставши друга међународна резервна валута те земље. Или ту вест, напросто, није пренео ниједан европски медиј?

Уопште узевши, ни вест да је БДП земаља БРИКС-а, мерено према паритету куповне моћи, надмашио БДП земаља окупљених у Г7 (САД, Канада, Велика Британија, Француска, Италија, немачка и Јапан) није посебно испраћена у Европи, а управо та вест, заједно са најавама да би БРИКС могао да створи сопствену валуту, представља највећи изазов финансијској хегемонији америчког долара. 

Земље БРИКС-а чине 41 одсто светске популације и покривају, за сада, 16 одсто светске трговине. Ових пет земаља доприносе са око 31,5 одсто глобалном БДП-у, у поређењу са 30,7 одсто које остварују земље Г7.

Председник Бразила, који постаје све активнији део БРИКС-а, позвао је у четвртак земље ове међународне организације да пронађу алтернативу и замене амерички долар у спољној трговини.

Ове речи бразилски председник изговорио је, нимало случајно, током посете Новој развојној банци у Шангају, међународној финансијској институцији коју су основале управо земље БРИКС-а. Нимало случајно, бивша председница Бразила, Дилма Русеф, именована је за нову извршну директорку ове банке.

"Зашто институција, попут банке БРИКС-а, не може да има валуту за финансирање трговинских односа између Бразила и Кине, између Бразила и свих других земаља БРИКС-а?", упитао је бразилски председник у Шангају, где се налази седиште Нове развојне банке, додајући да је свету потребна валута која земљама даје мир.

Након прошлонедељних деголовских импулса Емануела Макрона, те за многе изненађујућих, нешто ранијих, успеха кинеске дипломатије на потезу Саудијска Арабија – Иран, Бразил стаје на чело најмоћније међународне банке БРИКС-а.

Кина је одавно највећи спољнотрговински партнер Бразила, још од 2009. године, када је претекла САД. Кина сада представља главно тржиште за бразилску соју, руду гвожђе и нафту, али и за нарастајући извоз бразилске кафе.

Бразил је сада највећи корисник кинеских инвестиција у Јужној Америци, вођен, како преносе кинески медији, улагањем у високонапонске далеководе и производњу нафте.

Бразил и Кина су прошлог месеца предузели кораке да олакшају своје спољнотрговинске операције у јуанима и бразилским реалима, са циљем да смање трошкове елиминацијом треће валуте из трансакција.

Бразилски министар финансија Фернандо Хадад, који је са Лулом допутовао у Кину, рекао је да се локалне валуте већ користе у билатералној трговини.

Хадад је у Шангају дословно рекао да је предност употребе националних валута избегавање лудачке кошуље, наметнута тиме што се трговинске операције морају поравнавати валутом земље која уопште није укључена у трансакцију.

Кинески медији, поводом Лулине посете, цитирају речи инвеститора Питера Шифа који је рекао да постоје бројни разлози зашто би свет требало да се одрекне долара и да више не зависи од те валуте.

"Бајденова администрација је увођењем економских санкција Русији заиста нагласила колико је опасно дозволити САД да уживају у овој привилегији", рекао је Питер Шиф, нагласивши да је улога долара, као светске валуте, привилегија коју САД уживају на рачун остатка света која омогућава Американцима да живе изнад наших могућности.

Лула је у првим изјавама кинеским медијима нагласио да улога Нове развојне банке показује да су привреде у успону способне да покрену друштвене и економске промене релевантне за свет, истовремено обећавајући велики потенцијал.

Од оснивања, Нова развојна банка, на чијем је челу сада де факто Бразил, одобрила је више од 33,2 милијарде долара кредита за 98 пројеката у земљама у развоју. Поред пет земаља БРИКС-а, банка је као осниваче укључила Бангладеш, Уједињене Арапске Емирате, Египат и Уругвај.

У интервјуу кинеским медијима, Дилма Русеф је напоменула да се НДБ разликује од других финансијских институција, од којих су већину основале развијене економије, јер се фокусира на земље у развоју и има за циљ искорењивање сиромаштва и олакшавање индустријализације.

Према њеним речима, Нова развојна банка је, такође, дубоко посвећена решавању изазова које доносе климатске промене, на које су земље у развоју рањивије.

Дилма Русеф је рекла да ће банка уложити потребне напоре да помогне валутну стабилност међу својим чланицама, што је кључно за економски развој и посебно је важно када се велике економије боре са растућим инфлационим и кредитним ризицима.

Кинески медији подсетили су да је Дилма Русеф прва жена, председница Бразила. Постала је председница Бразила 2011. и поново је изабрана 2014. године. У јулу те године учествовала је у стварању Нове развојне банке. За председницу Нове развојне банке изабрана је 24. марта ове године.

Посвећујући пажњу посети бразилског председника Луле и подсећајући да је бивша бразилска председница сада на месту председнице најмоћније банке БРИКС-а, кинески медији истичу да ће Пекинг наставити да продубљује свеобухватну сарадњу са поменутом банком.

Посредна порука оваквог става гласи: што мање долара у међународној трговини, то више стабилности, заједничког развоја и мира у свету.