Страх који је међу радницима био присутан у другој половини 20. века, када се сматрало да ће роботи заменити мануелне раднике у погонима, нарочито аутомобилске индустрије, данас је поново актуелан, али у знатно другачијем и ширем формату, будући да би системи вештачке интелигенције могли да буду употребљени практично у свим областима живота и у великом броју до сада одлично плаћених и високотехнолошких професија.
Појавом Чет ГПТ-а и других чет ботова наступила је ера инстант семинарских радова, поема, кратких прича, али и рачунарског кодирања, примене у фармацеутској и аутомобилској индустрији, систему образовања, канцеларијском пословању и неким гранама маркетинга.
До данас одлично плаћени програмери стављени су, на неки начин, у тржишну позицију мануелних радника из друге половине прошлог века. Једноставне рачунарске програме од сада ће, сасвим извесно, писати вештачка интелигенција.
Први пут у историји, високо квалификована радна снага нашла се на удару онога што се у свету доживљава као прогрес и то је околност која нам у овом тренутку задаје једначину са поприлично непознатих.
Развој вештачке интелигенције је и геополитичко питање
Истовремено, питање развоја вештачке интелигенције могло би да постане једно од пресудних питања геополитичких сучељавања старих и нових суперсила.
Којим ће геополитичким токовима тачно водити "рат" америчке и кинеске вештачке интелигенције једном новинару је тешко да претпостави, премда се не очекује да ће вештачка интелигенција у догледно време заменити његов посао, али је извесно да је тај рат почео ове недеље, након што је кинеска компанија Ајфлајтек ("iFlytek") протеклог викенда представила сопствени генеративни језички модел, назван СпаркДеск.
Кинески чет бот представљен је у Хефеју, у провинцији Анхуеј и представља резултат вишегодишњег пројекта поменуте компаније која се од 2019. године налази под америчким санкцијама.
Кинеске колеге кажу да су одређена три датума у овој години, која, што је нарочито занимљиво, према њиховим сазнањима немају симболички карактер, до којих би СпаркДеск требало у фазама да постепено сустиже свог америчког такмаца.
До 9. јуна, СпаркДеск ће се, како кинеске колеге кажу, пробити кроз отворена питања и одговоре, те остварити могућност за даљу надградњу способности дијалога и математичких операција. До 15. августа способност кодирања СпаркДеска достићи ће висок ниво, а могућност мултимодалне интеракције биће поново надограђена. До 24. октобра СпаркДеск би требало да надмаши Чет ГПТ у операцијама на кинеском језику и досегне врло висок стандард употребе на енглеском.
Председник компаније Ајфлајтек, која је покренула СпаркДеск, Љу Ћингфенг, на промоцији у Хефеју захтевао је од новог кинеског чет бота да процени студентске есеје и састави приче о Конфучијевом хипотетичком присуству Олимпијским играма у Пекингу 2008. године. Бројна питања систему СпаркДеск постављали су и гости промоције, добијајући одговоре на њих.
Први човек Ајфлајтека додао је да очекује да ће добит његове компаније расти по стопи од тридесет одсто годишње, почевши од ове године.
Колико Кина озбиљно схвата развој вештачке интелигенције, као корак у коме напросто не сме да заостане за САД, показује то што на сличним пројектима, поред Ајфлајтека, раде и нама нешто познатије компаније попут Тенцента, Алибабе, Бајдуа и Чајна телекома.
Компанија Бајду, у чијем је власништву најпознатији кинески претраживач интернета, међу првима је, још у марту, понудила алтернативу Чет ГПТ-ју, најављујући сопствени чет бот назван Ерни Бот.
Кинеска управа за сајбер простор издала је пре око месец дана нацрт уредбе о вештачкој интелигенцији, подржавајући уређење и унапређење ове области.
Ништа без тржишта
Од тржишта вештачке интелигенције очекује се много. Првог радног дана, након промоције СпаркДеска, акције Ајфлајтека порасле су за чак (максимално могућих) десет одсто.
Консултантска кућа Гартнер предвиђа да ће до 2025. генеративна вештачка интелигенција, какву смо упознали кроз Чет ГПТ и какву ћемо тек упознавати кроз пројекте попут СпаркДеска, чинити 10 одсто свих створених података, у поређењу са мање од 1 процента колико је створено прошле године.
Западни медији, међутим, подсећају да су кинеске компаније, које развијају пројекте вештачке интелигенције, увелико забринуте због проблема које би могле да имају приликом набавке високотехнолошке опреме, као и да је Ајфлајтек већ четири године на црној листи америчког министарства одбране.
Без имало сумње, нагли развој вештачке интелигенције подстаћи ће кинеску тражњу, а тима и развој домаћих сервера и чипова, тим пре што је Вашингтон ограничио извоз најнапреднијих чипова америчке компаније “Nvidia” у Кину.
Пекинг се до сада успешно носио у оваквим међународним економским дуелима и за очекивати је да ће кинеска индустрија пружити сопствене одговоре на ове стратегијске изазове.
Томе треба придодати и најаве да би Џо Бајден могао ограничити улагања америчких предузећа у кључне делове кинеске привреде, и то у време самита Г7 који треба да почне 19. маја у Јапану.
Питајте Чет ГПТ
За крај упознавања са кинеским пројектима вештачке интелигенције, вреди навести шта је Чет ГПТ, у време када је овај текст настајао, навео за СпаркДеск систем:
"Жао ми је, али нисам упознат са термином СпаркДеск. То може бити производ, услуга или платформа које нисам свестан. Можете ли дати више контекста или информација о томе на шта мислите? Ово ће ми помоћи да вам дам тачнији одговор".
Без имало сумње, уколико у тренутку када овај текст буде објављен будете желели да поставите исто питање Чет ГПТ-ју, одговор који будете добили неће бити исти као овај.