Аутор ових редова присуствовао је 2012. церемонији оснивања Секретаријата за сарадњу Кине са земљама Централне и Источне Европе у Пекингу. Србији је тада припала посебна част. У име представника ових земаља, наиме, скупу се обратио наш тадашњи амбасадор у Кини Миомир Удовички.
Од тада до данас, размена Кине са поменутим земљама, међу којима је и Србија, расла је у просеку 8,1 одсто годишње, а кинески увоз из ових земаља 9,2 одсто.
Источној Европи недостајала је модерна инфраструктура, као што јој недостаје и данас. Кина је у земљама бивше Југославије и некадашњег Варшавског пакта видела шансу за успостављање обострано корисне сарадње, пре свега на плану изградње инфраструктуре, али и увоза, пре свега пољопривредних, али и других производа из ових земаља.
Пројектом обнове пруге Београд–Будимпешта, Србија и Мађарска су већ на почетку заузеле значајно, притом партнерско место у формату сарадње који је тада назван 16+1.
Европска унија није била најсрећнија због свега тога, помало је гунђала, али није правила нарочите проблеме ни Београду ни Будимпешти.
Оптимистичне бројке
Овај железнички пројекат од европског и евроазијског значаја пролазио је – и још увек пролази – кроз различите изазове, али је сада већ извесно да ће поменута пруга у Србији, ипак, бити изграђена онако како је обећано пре десетак година. Хоће ли баш дуж целе трасе од Новог Сада до Суботице возови саобраћати најављеном брзином, видећемо.
Сарадња Кине са земљама Централне и Источне Европе није током 11 година реализована само на плану изградње инфраструктуре и отварања кинеског тржишта за пољопривредне и друге производе, у чему наша земља на жалост заостаје.
Сада већ десетине хиљада академаца добиле су прилику да студирају под повољним стипендијским условима, а у Кини су установљене или унапређене катедре на којима се изучавају језици централноевропских и источноевропских народа, међу којима катедра српског језика доживљава праву ренесансу.
Ове оптимистичне бројке, пројекти и планови за сарадњу нашли су се након пандемије у сенци одлуке прибалтичких земаља да, под очигледним притиском САД, напусте формат сарадње 16+1, коме се у међувремену придружила Грчка, трансформишући га у 17+1.
А сада сличне најаве долазе из Прага. Наиме, и Чешка би могла да се придружи прибалтичким државама.
Пекинг се не предаје
Под притисцима САД, економска сарадња Кине са земљама Централне и Источне Европе постала је, тако, нови геополитички лакмус, иако сам формат сарадње није био тако замишљен.
Ипак, Пекинг се не предаје.
У Нингбоу, важном лучком граду на југоистоку Кине, у уторак је почео Трећи сајам земаља Централне и Источне Европе. У најновијем сајамском комплексу присутно је 3.000 излагача, тридесетак одсто више у односу на претходни сајам одржан пре избијања пандемије коронавируса, 2019. године.
На сајму учествује више од 400 компанија из Централне и Источне Европе, а очекује се да ће сајам посетити око 100.000 људи.
Иако броји свега 35 чланова, пословна делегација Србије на овом догађају је, баш као што је био случај пре 11 година, у извештајима кинеских медија добила запажено, често прво место место, као што је био случај у издању кинеског "Глобал тајмса".
Када је аутор ових редова посећивао претходне сајмове у Нингбоу, био је изненађен што је добар део "старог", импресивног сајамског комплекса, био посвећен Србији, српском народу и Николи Тесли.
На више стотина квадратних метара, тик до изложбених хала, захваљујући кинеским предузетницима који послују са Србијом, биле су изложене модерне макете и нацрти Теслиних изума. Био је приређен модеран простор за одржавање скупова са стотинак места и интернет центар у коме су Срби, Кинези и њихови гости могли да завршавају хитне послове.
Такав третман није имала ни једна земља, нити је такав третман Србија имала игде на свету, осим, можда, у Русији.
Судећи према обнови сајамских активности са земљама Централне и Источне Европе у Нингбоу, одустајање прибалтичких земаља и слична најава из Прага нису обесхрабрили Кину. Напротив, статистички показатељи сарадње Пекинга са овим земљама и чињеница да се некадашњем формату 16+1 придружила Грчка, говоре супротно.
И не само то.
Надградња сарадње
Кина у Сијану управо одржава самит посвећен сарадњи с пет земаља Централне Азије (Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан).
Централна Азија је простор у коме су западни стратези очекивали жесток судар интереса Кине и Русије, што прижељкују и данас. То је простор од кључне важности за кинеску иницијативу "Појас и пут", у коме је Русија вековима имала доминантан утицај.
Важност овог региона значајно је порасла откако је пре десет година Си Ђинпинг, управо у Казахстану, обелоданио намеру своје земље да успостави економске коридоре дуж путева свиле, збирно названу "Појас и пут".
Земље Централне Азије, које су са Кином лане забележиле раст размене од 22 одсто (вредност 70 милијарди долара), желе да развијају даље ту сарадњу, уосталом и са Русијом, уместо да буду неоколонија и лака, а притом врло јефтина геополитичка пешадија НАТО пакта.
Слично као подручје истока Европе, Централна Азија вапи за инфраструктурном и технолошком надградњом, а то једино може постићи, уз одржање неопходне стабилности, кроз економску и политичку сарадњу са Кином и Русијом.
Јачање веза
Сарадња са Централном Азијом Кини ће олакшати размену и сарадњу са земљама Јужне и Западне Азије, као и региона Кавказа.
Притом, слично као међу европским земљама, САД покушавају да обнове своје присуство у овом делу света, али тако што, пре свега, желе да унесу раздор између Кине, Русије и поменутих пет земаља.
Раније ове године, амерички државни секретар Ентони Блинкен боравио је у посети Казахстану и Узбекистану, јасно сигнализирајући домаћинима да Бајденова администрација, изговарајући се сукобом у Украјини, настоји да ојача везе са овим регионом.
Кина је ове наговештаје дочекала мирно. Пекинг сматра да су земље Централне Азије водиле уравнотежену спољну политику, а кинеска намера је да сарадњу са овим земљама заснива на принципима обострано корисне сарадње, отворености и међусобног поверења. У Пекингу, очигледно, сматрају да покушаји Вашингтона да у регион унесе раздор неће утицати на другачијим принципима утемељене везе Кине са Централном Азијом.
Два важна овонедељна међународна догађаја у Кини, сајам земаља Централне и Источне Европе у Нингбоу и Самит Кине и земаља Централне Азије у Сијану, према очекивањима Пекинга, упркос проблемима нескривене опструкције који су овде представљени, требало би да отворе нову еру још ближе сарадње на новим путевима свиле у Евроазији.