Монтенегрински и украјински сценарио на Тајвану

Сцена прва.

Теквондо борац Ли Тунг-хсијен са Тајвана раније овог месеца освојио је медаљу на Азијско-пацифичким играма у Јужној Кореји. "Поносан сам што сам Кинез", рекао је том приликом Ли пред камерама, високо подигавши заставу НР Кине.

Сцена друга.

Младе жене, Мота Лин и Сити Чен, обе из Тајпеја, октобра прошле године репортеру Би-Би-Си-ја показују усвојену двогодишњу девојчицу, наглашавајући да је Тајван "независна држава", тим пре што је то једина "држава" у Азији у којој је истополни парови законито могу да усвоје дете.

Политичка стварност на Тајвану разапета је између кинеске и нове, њој опречне националне свести.

Слично као у Црној Гори или Украјини, на том острву у току је процес инсталације потпуно новог идентитета који би требало да постане негација кинеског. Овај процес није од јуче и траје најмање четрдесетак година.

Десинизација острва видљива је и у легитимисању његових званичника. Нико у јавним иступима више не употребљава термин председница или премијер "Републике Кине". Искључиво се употребљава именица Тајван, као одредница новог идентитетског одређења.

Злочин као преломна тачка новог идентитета

Судећи према студији Вилсоновог центра из Вашингтона (The Evolution of a Taiwanese National Identity), објављеној пре две деценије, нова нација на Тајвану требало би да буде хибрид јапанског окупационог наслеђа (1895 – 1945), наслеђа староседелаца и дошљака.

За преломни историјски тренутак, који би требало да лансира нови национални идентитет, није одабран дан ослобођења од јапанске окупације, већ инцидент који се догодио 28. фебруара 1947. године, када су се локалне политичке снаге побуниле против власти Чанк Кајшекових националиста, који су се искрцали на острву повлачећи се пред кинеским комунистима.

Атмосфера на острву била је додатно подгрејана бирократском бахатошћу нових управитеља, инфлацијом и бројним економским недаћама.

У обрачунима који су трајали од краја фебруара до средине маја убијено је више од 18.000 људи.

Обрачун кинеских националиста са побуњеницима искоришћен је као угаона тачка историје да се читав период, од маја 1949. до 14. јула 1987. године, када је острвом владало ванредно стање под партијом Куоминтанга, на неки начин изопшти из политички коректног спектра.

Уместо окончања полувековне јапанске окупације, приликом тумачења историје острва акцентује се окончање доминације (у националном смислу) изразито прокинеске диктатуре Куоминтанга.

Усвојени су посебни закони који се односе на "бели терор" Куоминтанга. На острву се, за сада паралелно са 10. октобром, даном који нас подсећа на устанак Вучанга, односно крај ере династије Ћинг и успостављање Републике Кине 1911. године, празнује 28. фебруар као Дан сећања на мир.

У текућим тумачењима, полувековна јапанска окупација острва представља се као период развоја, а однос локалног становништва према окупаторским трупама карактерише се као благонаклон или толерантан.

Шта ће учинити Кинези са острва?

Више од 20 политичких партија и покрета са Тајвана овог месеца је објавило заједничко саопштење, критикујући власт Демократске прогресивне партије. Прокинеске политичке партије позвале су становнике острва да се супротставе настојањима Демократске прогресивне партије да острво стекне независност.

У саопштењу је истакнуто да је одбијање Демократске прогресивне партије да призна консензус из 1992. године, који предвиђа постојање једне Кине на обе стране Тајванског мореуза, довело до војних и безбедносних ризика. Притом, Демократска прогресивна партија је, према слову истог саопштења, прихватила да САД искористе острво за претње матичном делу Кине, напуштајући интересе велике већине народа на Тајвану.

Уз то, прокинеске партије на Тајвану истакле су и да су високи трошкови становања и живота, заједно са ниским платама и дугим радним временом, изазвали значајне социјалне тешкоће, а као основни узрок погоршања унутрашње и спољне ситуације на Тајвану наведена је тежња Демократске прогресивне партије за независношћу острва.

Избори који ће дати многе одговоре

Саопштење прокинеских партија и покрета, међу којима су најорганизованији и највећи кинески националисти окупљени у партији Куоминтанга, која се залаже за јединствену кинеску државу, представља увод у изборни процес на острву, заказан за јануар следеће године.

Очекује се да ће резултати парламентарних и председничких избора у значајној мери одредити геополитички правац и будућност овог кинеског острва.

На ванредним изборима за два упражњена места у Легислативном јуану, парламенту острва, јануара ове године, по једно посланичко место освојили су Демократска прогресивна партија и Куоминтанг. Ове партије тренутно имају 62, односно 38 од укупно 113 посланичких места у парламенту острва.

Питање независности биће камен међаш предстојећих избора на острву.

Колико је ово питање осетљиво и важно, види се и по томе што је пре шест година садашњи председник Демократске прогресивне партије и потпредседник острва, Лај Чинг-те, тада као премијер, једном већ ублажио став према питању независности (или је само начинио политичку маскировку), лансиравши принцип "бити близак Кини уз љубав према Тајвану".

Уколико победе политичке снаге које се залажу за визију једне Кине, политике "једна земља два система" и консензуса из 1992. године, САД више неће моћи да рачунају на лак војни приступ Тајванском мореузу, звецкање оружјем у региону и лаку контролу поморских путева на југу и југоистоку Азије, а острво ће јачати интегративне процесе са матицом са чијим су достигнућима нарочито млађе генерације увелико упознате захваљујући путовањима.

Са друге стране, у случају победе политичких снага окупљених око Демократске прогресивне партије, Тајван ће наставити да буде одскочна даска америчког војног присуства у региону и купац америчког наоружања и војне опреме, а ново лице те политике постаће довршен нови национални идентитет острва који ће бити све само не допринос миру у свету.