Да ли је оно што је добро за естаблишмент добро и за западне компаније?

Контроверзна максима америчке политике, која се приписује Чарлсу Ервину Вилсону, да је оно што је добро за компанију "Џенерал Моторс" добро и за САД (What's good for General Motors is good for the country), у Вашингтону поприма нову димензију: оно што се процени као добро за актуелни естаблишмент беспоговорно треба да прихвате америчке компаније и грађани који плаћају превисоку цену радикализоване политике Беле куће у Европи (Украјина) и на Далеком истоку (острво Тајван).

У Европској унији није ништа другачије, осим што неке од националних влада унутар ње ипак могу да се побуне против ирационалног приступа спољној политици.

Види се то по прошлонедељном извештају о напретку Европске уније у примени мера у области сајбербезбедности. Државе чланице позване су да уведу ограничења "високоризичним добављачима", кинеском "Хуавеју" и ЗТЕ-у, али је свега 10 од 27 чланица уније до сада подржало такав став.

Водеће компаније гласно рекле – не

Званична политика Европске уније, под очигледним диктатом естаблишмента САД, ове године непрекидно позива компаније и своје националне владе да кинеском тржишту окрену леђа, иако је Кина, сада већ одавно, највећи спољнотрговински партнер водећих чланица те уније, а управо Немачкој и Француској такве мере најмање одговарају.

Ствари, међутим, не иду тако глатко како креатори политике раздвајања од Кине замишљају. Они свих ових месеци наилазе на снажан отпор америчких и европских корпорација којима није у интересу напуштање кинеског тржишта и добити коју тамо остварују.

Западне компаније нису радо прогутале (делимични) одлазак са руског тржишта. Раскид пословних веза са Кином – не пада им на памет.

Западне компаније су и те како умеле да искажу своје противљење званичној политици естаблишмента САД и Европске уније.

То су са ове стране океана учинили "Мерцедес", "БАСФ", "Бе-Ев-Ве" и друге значајне (немачке) компаније, а са оне стране Атлантика, поред осталих, "Тесла", "Џеј Пи Морган" и "Мајкрософт". На том таласу је, барем што се званичних изјава тиче, протекла и априлска посета председника Емануела Макрона Кини.

Колико је ствар отишла далеко, види се по томе што је Илона Маска, крајем маја, примио лично министар спољних послова Кине Ћин Ганг, а Била Гејтса, нешто потом, председник Си Ђинпинг.

Ствари неће бити поправљене док се само седи и виче

Да ствар по естаблишмент у Вашингтону буде још гора, истоветна порука упућена је овог месеца из Шангаја, са глобалног самита у организацији финансијске групације "Џеј Пи Морган".

Председник "Џеј Пи Моргана" Џејми Дајмон рекао је да ствари неће бити поправљене ако се само седи и виче преко Тихог океана, што је, имајући у виду значај и величину ове корпорације, озбиљан изазов текућем америчком звецкању оружјем у Тајванском мореузу, али и досадашњем америчком потпиривању унутрашње нестабилности Кине, од Синђанга до Хонг Конга.

Западној пословној заједници у Кини очигледно је потребна стабилност. Кинеској влади, такође.

Стога се може рећи да је стабилност заједнички именитељ западне пословне заједнице која има велике послове у Кини и саме Кине.

Маскова и кинеска рачуница

Тај интерес има свој јасан економски израз који је овог пролећа можда највидљивији на примеру Илона Маска.

Маскова компанија "Тесла" лане је у Кини произвела и испоручила чак 710.000 електромобила, уз вртоглав раст производње од 48 одсто. Сада би, следећи логику америчког естаблишмента, "Тесла" требало да се одрекне тог кинеског финансијског колача.

Иако западни медији интензивно говоре о неопходности "смањења ризика" и повлачењу својих великих компанија са кинеског тржишта, током првог тромесечја ове године вредност страних директних инвестиција у Кини износила је нешто мање од 500 милијарди јуана, односно 70 милијарди долара, што је раст од 2,2 одсто у односу на исти период лане.

Идеолошки састојак политичке коректности

Кинески листови луцидно примећују да је политика напуштања Кине и "смањења ризика" постала најновији идеолошки састојак политичке коректности.

Последично, међутим, пораз политике присилног напуштања кинеског тржишта проблематизује политику економских санкција против Русије и политику напуштања њеног тржишта.

Зато ће бити занимљиво испратити политичке реперкусије отвореног одбијања западних корпорација да напусте профитабилно кинеско тржиште.

Блинкенова посета наговештај попуштања

У том светлу треба посматрати и помало изненадну посету америчког државног секретара Ентонија Блинкена Пекингу.

Уколико је стабилност заједнички именитељ западне пословне заједнице у Кини и кинеске владе, најављена стабилизација односа Вашингтона са Пекингом, како се надметање не би претворило у конфликт, донекле представља ублажавање или чак извесну корекцију досадашњег америчког приступа праћеног звецкањем оружјем, пловидбом ратних бродова у Тајванском мореузу и позивима да америчке компаније напусте кинеско тржиште.

Кинеска страна у овој глобалној утакмици, наиме, све време истиче истоветне, постојане принципе који говоре о отворености и сарадњи и шаље истоветне поруке.

Блинкен је, под притиском пословне заједнице и незадовољства унутар водећих земаља Европске уније, приморан да сада говори о не-прекидању веза са Кином и настављању разговора како би се направио напредак на бројним пољима.

Блинкенова посета је тиха победа Пекинга коју би Кина у наредном периоду требало да капитализује у своју, али и корист читавог света или макар већинског дела човечанства које, ипак, жели обнову стабилности, односно, што скорије решење деветогодишњег конфликта у Украјини и престанак америчког звецкања оружјем у Тајванском мореузу.