Већ ове недеље, мало ко се сећа текста о Бори Чорби написаног пре који дан у поводу његових санитарних активности у Словенији, где популарни певач сада живи.
Бора Чорба се био сагнуо да покупи са травњака јутарње или вечерње активности свог пса, неко је подигао телефон, снимио га, и ето повода за писани ријалити политичке коректности у покушају: "Није отишао за гробовима предака, већ тамо где се лепше живи".
Сумњам да аутор тог плитког пашквила лично познаје Бору Чорбу, да би засигурно знао зашто је овај отишао да живи баш у Словенији.
Да ли је тамо отишао због љубави, бољег живота, цвичека, пореза, Јулијских Алпа или крањских кобасица?
С друге стране, када бисмо заиста "ишли за гробовима предака", како аутор пашквила сугерише, населили бисмо, поред Словеније, безмало цео Балкан, осим, можда, већег дела Бугарске према Црном мору и то би, када би било могуће, поново био политички проблем.
Српска паланка не прашта
Певач који је Словенце за време разбијања Југославије описао као бечке коњушаре, данас живи у Словенији.
Није то баш најлакше, вероватно ни најпријатније, али је то живот онакав какав живот јесте, а не онакав каквим га замишљају чистунци који наводно никада нису прднули или слагали некога.
Можда се Бора Чорба каје због својих стихова ("Хоће да се отцепе бечки коњушари..."), можда се не каје, али су му Словенци, стасали на хитовима "Рибље чорбе", извесно, опростили то што су имали да му опросте.
Бори Чорби не може да опрости једино српска паланка политичке коректности која животне сокове црпи из Србије какву су, својевремено, много горе него Бора Чорба Словенце, описивали текстови и карикатуре из "Младине", али то овде нико није озбиљно замерио.
Сећа ли се уопште овде неко насловне стране "Младине", на којој је наш национални грб представљен у форми четири савијене сиктаве змије?
Или карикатуре "српског привредника", који нимало не подсећа на Мишковића, Бека или Цептера, приказаног као да је задригли прљави простак са шајкачом и чачкалицом у углу уста?
Да ли је ико овде икада приговорио због тих, благо речено шовинистичких, срамних и увредљивих карикатура и текстова?
Није.
Вечна контаминација
Овдашња политичка паланка сматра да није Боре Чорбе и остатка Србије, не би било ни словеначких увреда, узгред буди речено, насталих годинама пре него што се први српски злочин током разбијања СФРЈ уопште догодио.
Из тога следи да су увреде објављиване у "Младини" лековите, а да је стих Боре Чорбе вечна контаминација времена и културно-политичког простора.
Српска паланка политичке коректности постоји искључиво у презиру према већинској Србији. Она ту већинску Србију не би да разуме и пружи јој руку, већ да је, по могућности, не гледа очима или да је, ако већ мора, гледа само док је оптужује за све што се догодило и што ће се догодити.
Отуда потиче поменути писани ријалити са познатим певачем и његовим псом као темом за школски рад на тему "Зашто је Словенија неупоредиво боље место за живот него Србија?".
Неко ко искључиво у манама свог народа, а Бора Чорба је само згодна персонификација, види све узроке пропасти и патње у бившој Југославији, спреман је и на теже злочине.
Они би у Еуропу, а ми остали не желимо из Европе.
Једанаестерци
Када је Црвена звезда 1991. освојила Куп европских шампиона, Бора Чорба је био са њеним навијачима у Барију. Путовао је са њима трајектом из Бара и пио пиво.
Нису се наши навијачи ни тамо баш прославили по добром владању, о чему сведочи занимљива телевизијска репортажа РТВ Нови Сад, вероватно још увек доступна на "Јутјубу".
Ђорђе Балашевић је тада изашао пред микрофоне неке телевизије после тешког подневног ручка и изјавио: "Јак ми је српски тим у ком први једанаестерац шутира Хрват, а последњи Македонац".
У политичкој еуфорији разбијања Југославије, која је тада владала, мало ко је приметио шовинистички набој те реченице.
Због чега у српском клубу пенале не би требало да шутирају фудбалери других народа, и због чега у српском клубу треба да играју само Срби?
Не можете Србији, најпре, да искључите право да буде инклузивна, како је са Црвеном звездом сасвим нетактично и злурадо урадио Ђорђе Балашевић, а потом да је пљујете и оптужујете да сама по себи није инклузивна.
Имао је Балашевић још сијасет сличних (ауто)шовинистичких испада, којих његови идолопоклоници данас не желе да се сете, али је његово уметничко дело толико велико и значајно, допадало нам се појединачно или не, да убедљиво засењује све спорне личне изјаве и мане са којима се, можда, дубоко не слажемо.
Нисам ја био пријатељ са Ђорђем Балашевићем, нити сам га икада упознао, да бих се бавио његовим личним манама, чак и онда када сам се гадио његових изјава.
Тако је и са Бором Чорбом.
Његов ауторски опус је толико велики и значајан у српској рок култури, да се обилно прелива на околне културе и народе.
Сеирити после три и по деценије о једном његовом стиху и испадима које је правио је бесмислено, нарочито ако су већ они, који су били мета његових испада, то опростили и чак заборавили.
Хајде да избришемо Бору Чорбу због политичке неподобности из наше културе. Избришимо га јер је, осим што је вређао Словенце, наступио на страначком митингу.
Значај Боре Чорбе, који је институција, далеко надилази све ситне политичке пориве и малодушности паланке политичке коректности.