Но Гун Ри – масовна ликвидација жена и деце без одговорности и казне за САД
Амерички званичници закључили су да су припадници Седме коњичке регименте у корејску нејач пуцали необучени и из страха, само да би пола века након тешког злочина САД избегле кривичну одговорност својих војника
Јужнокорејско село Но Гун Ри (у новије време Ногеун-ри) није имало пуно среће током своје хиљадугодишње историје. Село је у 16. столећу опустошио јапански шогун по имену Хидејоши. Средином 20. века, Но Гун Ри постао је поприште још једног тешког злочина.
Припадници Седме коњичке регименте америчке војске свирепо су у њему ликвидирали неколико стотина жена и деце, заједно са извесним бројем стараца. Злочин се одиграо од 26. до 29. јула 1950. године, недалеко од надвожњака у поменутом селу.
О злочину америчких трупа институционално се ћутало све до самог краја прошлог и почетка овог миленијума, а до данас због овог злочина нико није одговарао, ни кривично ни морално.
Американци су у свом извештају из 2001. (Department od the Army Inspector General: No Gun Ri Review) саопштили да не могу да утврде број убијених у "инциденту", како су назвали масакр над децом, женама и старцима у Но Гун Рију.
Према истом извору, Корејци су утврдили да је у Но Гун Рију ликвидирано или повређено најмање 248 особа, од чега је, према другим изворима, убијених или несталих било 163, али је посебно наглашено да тај број никада није потврђен.
Амерички војници у децу и жене пуцали из "страха"
У поменутом закључку генералног инспектората америчке војске наведено је да су 1950. корејски цивили били "ухваћени" између повлачења и напада америчких снага на непријатеља.
"Као резултат америчких акција током Корејског рата у последњој недељи јула 1950. године, корејски цивили су убијени и повређени у близини Но Гун Рија. Амерички тим за увид (у овај догађај, нап. аут) није утврдио да су се смртни случајеви и повреде Корејаца догодили управо онако како је описано у корејском извештају. Да бисмо проценили ове догађаје, неопходно је подсетити се околности тог периода", наведено је у извештају америчког војног инспектората.
У закључку поменутог извештаја наведено је да је америчким снагама, које су се налазиле на окупационој дужности у Јапану, а које су, како је дословно наведено, углавном биле без обуке и искуства у борби, изненада наређено да се придруже снагама Републике Кореје у одбрани од одлучујућег напада добро наоружаних и добро обучених снага данашње Северне Кореје "које користе и конвенционалну и герилску тактику ратовања".
"Америчке трупе су морале да напуштају положај за положајем. У недељи која је почела 25. јула 1950. године, Прва коњичка дивизија, повлачећи се из Јонгдонга према реци Нактонг, прошла је кроз близину Но Гун Рија. Раније су путеви и стазе у Јужној Кореји били загушени цивилима који су бежали на југ. Прерушени војници Народне армије Северне Кореје су се помешали са овим избеглицама. Команданти (снага) САД и Републике Кореје објавили су политику осмишљену да ограниче претњу од инфилтрирања севернокорејских снага, како би заштитили америчке снаге од напада из позадине и спречили цивиле да ометају проток залиха и трупа. Полиција Републике Кореје требало је да контролише и стриктно ограничава кретање недужних избеглица", наведено је у извештају америчког војног инспектората.
"У таквим околностима, а посебно имајући у виду чињеницу да су многим америчким војницима недостајали официри и подофицири са искуством у борби, неки војници су можда пуцали из страха као одговор на уочену непријатељску претњу, не узимајући у обзир могућност да би могли да пуцају на корејске цивиле."
Ни документaциони докази, ни изјаве америчких ветерана које је прегледао амерички тим за увид не подржавају хипотезу о намерном убијању корејских цивила.
"Оно што је задесило цивиле у близини Но Гун Рија крајем јула 1950. године била је трагична и дубоко жалосна пратња рата који је наметнут неприпремљеним снагама САД и Републике Кореје", навели су Американци у извештају сачињеном вiше од пола века након масакра жена, деце и стараца у Но Гун Рију.
Да ли је у Кореји почињен геноцид?
За злочин у Но Гун Рију ништа се није знало све до године у којој је бомбардована наша земља. Асошијетед прес је 29. септембра те године објавио извештај о овом злочину који је његовој екипи извештача (Санг-хун Чое, Чарлс Ханли, Марта мендоза и Ренди Хершафт) донео Пулицерову награду.
Део извештаја Асошијетед преса, који се позива на војна документа са којих је скинута ознака тајности, садржи, како је наведено у извештајима, импликације отворених и намерних ратних злочина, које је одобравала, ако не и наредила америчка војска.
Тек овај извештај Асошијетед преса изазвао је какве-такве истраге овог злочина у САД и Јужној Кореји која је њихов савезник.
Сведоци и рођаци побијене нејачи, који су у почетку покушали да поднесу захтеве и добију макар одштету, ућуткани су били одмах, а многи су помрли током пола века тишине о овом стравичном злочину.
Преживели су тврдили да је у масакру убијено најмање четири стотине жена, деце и стараца.
Екипа Асошијетед преса, која је прва дошла до изјава и доказа о почињеном злочину, успела је у томе захваљујући, пре свих, Чунг Еун-јонгу, бившем јужнокорејском полицајцу, чија је полувековна борба за правду на крају донекле успела.
Двоје Чунг Еун-јонгове деце амерички војници ликвидирали су у Но Гун Рију. Чунг Еун-јонг умро је пре десет година, у 91. години.
Отприлике од тада трају напори јужнокорејских научника, интелектуалаца, новинара и осталих да укажу на злочине почињене током Корејског рата, о којима се и данас ћути.
О томе сведочи научни рад Ким Донг-чуна (Beneath the Tip of the Iceberg: Problems in Historical Clarification of the Korean War).
"Када узмемо у обзир да су чак и демократске земље сахраниле своје ратне злочине и да моћ САД и даље доминира светом, чини се да ће потпуно историјско разјашњење ратних злочина у Кореји бити тешко. Међутим, због нових инцидената геноцида у местима као што су Босна, Косово и Руанда, нова осетљивост према масакрима је добила замах. Време је да разговарамо о томе како ратни масакри уништавају човечанство, а да не говоримо о правди и демократији. Морални и психијатријски слом појединаца може остати један од најскупљих последица рата. Сходно томе, немогућност прихватања одговорности за ратне злочине у Корејском рату одвратиће развој демократије и правде на Корејском полуострву. Не можемо створити заштитне механизме за одбрану тих права када су угрожена. Нарочито у Кореји, где преступници не само да су избегли казну, већ су били и преузели власт и легитимисали злочине против човечности у име националне безбедности, поштовање људских права је још увек далеко од широко распрострањеног", навео је Ким Донк-чун.
Брутална егзекуција неколико стотина деце, жена и стараца вероватно по дефиницији није геноцид, али у време када злочин стрељања муслиманских заробљеника у Сребреници постаје централно питање геополитичке акције Колективног запада у Европи и свету, пример Но Гун Рија сведочи о степену стварне моралне заинтересованости званичних САД о властитим злочинима, по ужасу страдања не тако далеким од злочина у Сребреници, а по структури жртава можда и горим.
Сила која је више од пола века ћутала о обрачуну властитих војника са женама, децом и старцима, била је срамно сакривена иза ознаке тајности властитих докумената о властитим тешким злочинима, у овом случају ликвидацијом деце, жена и стараца, које је са светом поделила тек пола века касније.
Када су документи обелодањени, а сведоци коначно проговорили о Но Гун Рију, САД су хладнокрвно саопштиле да су децу, жене и старце у Но Гун Рију ликвидирале уплашене необучене трупе, иако постоји низ јасних индикација о могућем постојању наређења за овај злочин.
Сила таквог моралног капацитета, а Но Гун Ри је детаљ из њене истирије, не би требало макар другима да држи врло тешке лекције из историјске исправности, одговорности покајања.
