Наш избор
Кристијан Шмит и поп-звезда Трећег рајха
Незаконито изабрани високи представник за БиХ у Немачкој се залагао за историјску рехабилитацију најпознатијег пилота нацистичке Немачке, добровољца легије "Кондор", а на Балкану говори о помирењу и осуди српских злочина
Приспевши јуна 1941. године на подручје које ће, који дан касније, постати најкрвавији фронт у Другом светском рату, пилот Вернер Молдерс (18. март 1913 – 22. новембар 1941) је имао 28 година и богато летачко борбено искуство.
Он је био добровољац злогласне нацистичке ваздухопловне легије "Кондор" која је учествовала у шпанском грађанском рату, разоривши Гернику и у значајној мери обезбеђујући Франку превласт над републиканским јединицама.
Иако се тврди да Молдерс, стицајем околности, није непосредно учествовао у бомбардовању Гернике, над његовим именом, у историји целог света, остала је чињеница да је био добровољац поменуте злогласне нацистичке ваздухопловне војне јединице.
Личност која је надмашила барона Манфреда фон Рихтхофена
Са наводно више од сто победа у ваздушним дуелима изнад Шпаније, Велике Британије, Француске и СССР-а, Молдерс је, као неко ко је надмашио чак и легендарног барона Манфреда фон Рихтхофена, био нека врста нацистичке поп-иконе која је уживала велику популарност међу нацистима, али и у целом немачком народу.
Неговао је нежно и дубоко пријатељство са Херманом Герингом, а Адолф Хитлер га је одликовао најзначајнијим немачким признањима тога доба.
Велику популарност у Немачкој Молдерс је стекао и због инвентивности свог пилотског ратног генија. Био је, наводно, мозак развоја нове тактике дејства борбених летачких јединица у групама од по четири ловачка авиона.
Када је са стотинак победа у ваздушним дуелима увелико био надмашио барона Манфреда фон Рихтхофена, који је био учесник Првог светског рата и забележио осамдесет победа, Молдерс је у 28. години унапређен и именован за генералног инспектора немачких трупа.
Погинуо је у авионској несрећи, приликом одласка са Источног фронта на сахрану немачког пилота из Првог светског рата Ернста Удета.
Авиону којим је Молдерс путовао изнад Бреслауа отказао је један од мотора. Пад авиона био је кобан за Молдерса и још двојицу Немаца.
Молдерсова ратна јединица (Jagdgeschwader 51) названа је његовим именом свега неколико сати по Молдерсовој погибији. Припадници ове ратне јединице носили су натпис "Молдерс" на својим манжетнама.
Трећи рајх и касније Бундесвер по Молдерсу су назвали неке од војних јединица и борбених средстава.
Уједињење Немачке и покушај потпуне рехабилитације
После Другог светског рата, 13. априла 1968, разарач тадашње западнонемачке морнарице назван је Молдерсовим именом 13. априла 1968. године у САД и очигледно уз сагласност САД. Разарач је био у употреби од 1969. и 2003. године.
Новембра 1972. године база једног од батаљона 34. сигналног пука Бундесвера, у Виселховедеу, добила је назив "Вернер Молдерс", а следеће године именом нацистичког пилота названа је и једна од немачких ваздухопловних јединица, стационирана у Нојбургу.
Молдерс је почивао у источном делу тада подељеног Берлина све до 1975. године, када су источнонемачке власти наложиле да се све гробнице нациста сравне са земљом.
Након уједињења Немачке 1990. године, Молдерсов гроб је 11. октобра 1991. године обновио и поново посветио његов школски друг Хериберт Росал, из катедрале Свете Хедвиге (Јадвиге) Шлеске. Церемонији су, како наводи већина извора, присуствовали бројни гости из САД, Велике Британије, Аустрије, Шпаније и Мађарске.
Порука са церемонијалне обнове сећања на гробно место Вернера Молдерса била је јасна. Циљајући римокатоличанство, које је Молдерс страсно исповедао, намера је била да се нацистички пилот, кроз растер кротког црквеног јагњета, прикаже као тобожњи противник нацизма и самог Адолфа Хитлера.
У ту сврху чак је била смишљена и лажна анегдота. Према њој је Молдерс лично од Адолфа Хитлера, док му је овај качио на прса "Витешки крст", затражио да се обустави прогон бискупа Минстера, на шта му је Хитлер, наводно, одговорио да се бискупу неће догодити ништа лоше.
Ту је и прича о никада доказаној наводној Молдерсовој претњи да ће вратити сва одликовања, уколико се оптужбе бискупа Фон Галена, да нацисти спроводе еутаназије над ментално болесним особама, покажу као истините.
Од свега тога, остала је тврдња да је Молдерс, можда, био у контакту са бискупом Фон Галеном, али не више од тога.
У сваком случају, стручна историографска јавност сматра да није пружено довољно доказа да би био изведен закључак да се Молдерс икада дистанцирао од нациста.
Кристијан Шмит као чувар нацистичког наслеђа
Молдерс је летео и борио се изнад западне, централне и источне Европе, да би његово име данас било довођено на посредан начин са југоистоком европског континента, односно Балканом.
Балканска "одисеја" сени нацистичког пилота Вернера Молдерса започела је 1998. године. Немачки парламент тада је донео одлуку да припадницима злогласне легије "Кондор", попут Вернера Молдерса, више не могу да буду одаване почасти. Одлука је донета поводом 61. годишњице бомбардовања шпанског града Гернике, током Шпанског грађанског рата.
Министарство одбране у Берлину 2005. године одлучило да је уклони Молдерсово име из свих назива. Одлуку је 11. марта 2005. потврдио савезни министар одбране Петер Штрук, а у 10 часова, како је могуће прочитати у немачким медијима, уклоњене су заставе и манжетне са униформи које носе његово име.
Молдерсове присталице, међу којима је Кристијан Шмит, садашњи незаконити високи представник за БиХ, оспоравале су одлуку о уклањању Молдерсовог имена из немачке војске његовим никада доказаним двосмисленим ставом према Адолфу Хитлеру и националсоцијализму, као и његову приврженост римокатоличанству.
Као један од крунских доказа наведена је чињеница да се Молдерс венчао у римокатоличкој цркви и да је церемонију обавио свештеник по имену Клавитер ког је Трећи рајх сматрао непоузданим у политичком смислу.
Други су тврдили да је Молдерс од младићства био члан Уније за нову Немачку, радикалне омладинске организације римокатоличке провенијенције, коју су нацисти касније доживљавали и држали за претњу.
Организација младих римокатолика забрањена је у Немачкој 26. јануара 1938. године, али те године Молдерс више није био омладинац, него истакнути капетан нацистичког ратног ваздухопловства.
Канцеларија за војну историју у Немачкој коначно је, после политичког циркуса у вези са покушајем рехабилитације Вернер Молдерса, приметила да Молдерсово чланство у поменутој римокатоличкој организацији не пружа довољно доказа да је он заиста био критичан према Хитлеровом режиму.
Слично је прошла и магловита тврдња Молдерсовог рођака да је овај делимично помогао једном школском другу који је био делимично јеврејског порекла. Проблем пилота Вернера Молдерса, заправо, представља једна необорива чињеница: сви припадници легије "Кондор" били су добровољци.
Тешко је замислити да се неко добровољно пријављује за одлазак у рат, који његов нацистички режим подржава у другој земљи, разуме се на фашистичкој страни, због тога што је добровољац наводни противник тог истог режима.
"Политика" је известила да је марта прошле године немачка државна телевизија ЗДФ објавила прилог о Кристијану Шмиту, са посебним освртом на његову оријентацију ка нацистичком наслеђу.
Иако је његово име било повезивано са низом скандала у Немачкој, јер је место министра пољопривреде наводно изгубио због недозвољене одлуке о употреби пестицида, највећи скандал који је заташкан догодио се 2007. године, када је Шмит, као државни секретар Министарства одбране, покушао да рехабилитује главног "јунака" ове приче. Ову чињеницу јавности Балкана представио је Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске.
Према наводима немачких медија и сазнањима поменутог центра у Српској, управо је Шмит покренуо иницијативу за рехабилитацију пилота и шпанског добровољца Луфтвафеа.
Упркос свему томе, навели су медији, Шмит је стао у одбрану нацистичког хероја Молдерса, рекавши пред телевизијским камерама да нацистички пилот "нема смеђе флеке на прслуку". Медији су известили да је немачка јавност тада бурно реаговала, подсећајући да је у легија "Кондор", чији је добровољац био Молдерс, учествовала у злочинима.
Залагањем за нацистичког хероја Вернера Молдерса, Шмит је, известио је магазин "Контрасте", прекршио резолуцију Бундестага према којој је забрањено додељивати обележја и одликовања названа по припадницима легије "Кондор".
И не само то.
Нацистичко наслеђе мора бити узето у обзир
Немачки посланик Грегор Гизи је 2006. године од немачког парламента затражио објашњење о Шмитовој одбрани нацистичког хероја Вернера Молдерса. Гизи је, према извештају медија, навео да је Кристијан Шмит члан милитантне пронацистичке групе Kameradenkreises der Gebirgstruppe, неке врсте круга припадника "друштва брдских трупа", чији је вођа био нацистички СС генерал Хуберт Ланц.
Јавност на Балкану, не само у Србији и Српској, мора ове чињенице узети у обзир сваки пут када се незаконито постављени високи представник у Босни и Херцеговини позове на мир, законитости и злочине почињене у последњем рату са српске стране, јер из приложеног следи да присталица, или макар поштовалац нацизма, и те како може да има лични политички мотив, нарочито када говори о Српској и Србији чији дедови, од почетка до краја Другог светског рата нису подносили ни нацизам, ни нацисте.
На крају поменимо и детаљ који се врло ретко или никако помиње. Молдерс је током мисије изнад Француске био оборен 5. јуна 1940. године. Према више извора, Молдерса је оборио пилот потпоручник Рене Помије који је убрзо погинуо. Молдерс је у француском ратном заробљеништву провео тек три недеље, након чега се поново запутио на фронт, да би на крају погинуо у авионској несрећи, поставши поп-икона Трећег рајха које се Немачка никада у потпуности није одрекла.
