У почетку беше идеја да је Кину могуће дугорочно задржати у замци такозваног средњег нивоа развијености. Током седамдесетих година прошлог века, спроведен је план САД да Кина буде економски донекле ојачана отварањем својих тржишта и трајно одвојена од СССР-а, са којим није ни имала добре односе. Штавише, Кина и СССР су крајем шездесетих година били на рубу ратног сукоба.
Сликовито речено, у пројекцији америчких стратега, Кина је требало да производи сто примитивних производа са додатом вредношћу од по десет доларских центи, насупрот САД и њиховим савезницима који би им продавали технолошка чуда са додатом вредношћу од сто или више хиљада долара по јединици производа.
Цивилизацијска трка псеудолибералног зеца и конфучијанске корњаче
Сједињене Америчке Државе су наивно веровале да ће Кину, када се ова са пластичним и конфекцијским џижа-биџама закопрца у поменутој замци средњег нивоа економске развијености, лако контролисати сталним безбедносним субверзијама, попут оних извођених на Тијенанмену, у Синђангу, Хонгконгу, на Тибету и Тајвану.
Будући да је посреди цивилизацијска трка америчког псеудолибералног зеца са кинеском конфучијанском корњачом, која је у међувремену, ипак, постала змај, то се није догодило.
Кина је, истина, из нужде на почетку прихватила да производи јефтине одевне, пластичне и друге производе врло ниске додате вредности. Захваљујући конфучијанској култури и традицији империје, коју су САД превиделе, Кина је увидела да амбиција Запада није напредак човечанства, већ искључиво добит малобројних финансијских елита.
Мислило се тада да ће Кина довека, на пример, куповати немачке и јапанске возове, а догодило се нешто сасвим супротно. Од 2008, када је изградила прву праву пругу за возове великих брзина, између Пекинга и Тијенђина, Кина је до данас направила педесетак хиљада километара брзих пруга.
САД су шенлучила по свету док је Кина освајала знања и нове технологије
Интелигентном политиком Кина је приволела велике произвођаче, жедне добити, да јој, у замену за и те како профитабилно учешће на њеном огромном тржишту, након извесног времена уступе знања и технологије, које је Кина знала да усвоји и унапреди до неслућених граница.
За то време, САД су шенлучиле по Ираку, Србији, Авганистану, Сирији и бројним другим земљама, не изградивши ни метар нових брзих пруга, али ни мостова, ауто-путева и других савремених инфраструктурних објеката. Опијене лаком победом у Хладном рату, сматрале су да контролишу све на свету, па и само време.
Потом, нико није веровао да ће, у ери данас заборављене "Нокије", Кина икада успети да направи пристојан смартфон или рачунар. "Хуавеј" и дружина убрзо су и то демантовали. Кина је овладала тржиштима паметних телефона, рачунара и рачунарске опреме.
Доласком Си Ђинпинга и Ли Кећијанга 2012, односно 2013. године, начињен је историјски заокрет који свој крешендо доживљава ових дана: Кина је снажно завеслала ка иновацијама и освајању осталих високотехнолошких производа чија додата вредност није симболична, већ је вртоглава.
Летећи аутомобили и те како постоје
Да будем мало нескроман.
Када сам, први пут после пандемије коронавируса, боравио у Кини с пролећа и јесени прошле године, видео сам најновије моделе кинеских хибридних возила и електромобила за које није било тешко предвидети да ће, годину дана касније, изазвати потрес на недораслим западним тржиштима, што сам и објавио у својим текстовима, иако се клоним прогноза. Ствар је овога пута била очигледна.
Узгред речено, тада су ми домаћини, у Гуангџоу, приказали летеће аутомобиле којима се овдашња политичка провинција подсмева, усвајајући беспоговорно западњачку парадигму по којој исмевамо оно што нас плаши, а не притом то нешто што нас плаши или макар забрињава не можемо бомбардовати и уништити.
Кина управо ових дана разматра могућности за развој законске регулативе у области употребе летећих возила, што овде и даље може да изазива подсмехе једнаке исмевању првих кинеских паметних телефона, када су славодобитно тврдили да Кина никада неће успети да направи квалитетан смартфон, што су, наравно, у међувремену заборавили.
Царински рат поткопава стабилност и користи искључиво САД
Кина је, дакле, период пандемије искористила да усаврши своју аутомобилску индустрију која, захваљујући кинеском економском моделу, сада осваја светска тржишта, осим западних која, будући да постају неконкурентна спрам кинеског економског модела, сада ускачу у властита уста и прибегавају протекционистичким мерама, оспоравајући кинеском економском моделу право да постоји.
У Кини, стога, с правом сматрају да увођење додатних царинских тарифа у Европској унији на увоз кинеских електричних возила поткопава стабилност, јер Европска унија не разматра могућности за договор и сарадњу, већ беспоговорно улази у трговинску конфронтацију.
Европска комисија је, након спроведене "истраге", 12. јуна објавила прелиминарну одлуку о увођењу привремених царина на електрична возила увезена из Кине, у распону од 17,4 до 38,1 одсто, поред стандардних 10 одсто дажбина за возила које су већ на снази.
Парадоксално, одлука Европске уније угрожава фер конкуренцију управо у име очувања фер конкуренције. Испада да је фер конкуренција искључиво дефинисана интересима Европске уније и САД, а све изван њиховог политичког и економског модела може, или не мора, да буде оспорено (исмејано, бомбардовано...).
Предложене тарифе, уколико буду примењене, неће штетити кинеским предузећима, већ ће ометати развој компанија из ЕУ, а пореметиле би и нарушиле глобалну аутомобилску индустрију и ланце снабдевања, укључујући део који се налази унутар ЕУ, упозоравају из Пекинга.
Шта кажу чињенице?
Након што су јој пуцале у обе енергетске ноге, разарајући Северни ток и приморавајући је да увози скупља горива, САД сада прибегавају новом геополитичком гамбиту, у ком поново жртвују интересе Европске уније, донекле са изузетком Мађарске и Словачке које покушавају да искораче из евроатлантског лудила и изазивања сукоба.
Ево шта посустале САД, заправо, брине.
Само у мају ове године, између Кине и Европе саобраћала су 1.724 теретна воза која су превезла 186.000 контејнера, уз раст од 14 односно 13 одсто, у односу на исти период прошле године, чиме је постављен историјски рекорд када је посреди месечни обим превоза са истока на запад Евроазије.
Гро овог транспорта, погађате, одвија се преко Русије.
Извоз високотехнолошких и високовредних производа из Кине у Европу, као што су аутомобили, електронски уређаји и машине, знатно је порастао. Укупан увоз пољопривредних и прехрамбених производа из Европе повећан је за око пет одсто у односу на исти период прошле године.
Због тога је, следећи оно што у Вашингтону тренутно држе за америчке интересе, податна Европска комисија, очигледно без довољно чињеничних основа, саопштила прелиминарне резултате "истраге" о кинеским електричним возилима, одлучивши да од јула уведе поменуте додатне царине на увоз електричних возила произведених у Кини.
У Пекингу, очигледно, сматрају да је развој електромобила прилика за читаву Евроазију, укључујучи Европу, а не само за Кину, док "преко баре" другог одговора осим хватања за трговински мач немају.
Уместо сарадње са Кином на плану развоја, свега па и електромобила, Европска унија, опет са изузетком Мађарске и Словачке, поново прихвата улогу америчког вазала спремног да се жртвује само да би био жртвован. То значи да Европска унија радије прихвата трговински сукоб науштрб Европљана, него што је спремна да начини анализу властите позиције, политике и нарочито економије која почиње да грца, а читава ова прича се не завршава са најновијом аутомобилском епизодом.
Кина убрзано ради на развоју
Импулс који је Си Ђинпинг, заједно са премијером Ли Кећијангом, пре 12 година дао Кини, данас превазилази освајање светске аутомобилске индустрије. Узгред речено, сваки трећи аутомобил на свету данас је произведен у Кини, а Кинези планирају да до 2030. године 80 милиона њихових сународника вози електромобиле.
Посреди је намера Кине да више никада технолошки не заостане за Западом и никада више не доживи 19. и прву половину 20. столећа.
Кина је, на пример, јуче завршила изградњу и комплетан рад на првом потпуно високотемпературном суперпроводном уређају, такозваном токамаку, названом HH70, начинивши револуционарни искорак на плану развоја фузионих технологија у циљу добијања потпуно чисте енергије.
Кинески независно развијени квантни рачунар треће генерације, назван "ориџин вуконг", стављен је на бесплатну употребу светској научној заједници. За свега неколико сати, приступило ми је десет милиона корисника из целог света.
Ово су само најсвежије, овонедељне вести, у мору родних вести које већ годинама запљускују кинески медијски простор, а на Западу их нерадо преносе, јер више није питање ко ће добити овај најновији трговински рат, већ шта ће Кина успети да уради у свом следећем кораку од седам цивилизацијских миља, док САД, употребљавајући Европску унију, покушавају да јој одвежу пертле макар на једној ципели.