Хоће ли НАТО добити своју азијско-пацифичку испоставу?
У Кини разумеју да би прокси сукоб НАТО савеза са Русијом, који већ десет година траје у Украјини, могао да ескалира у подручју Јужног кинеског мора
Када је Ентони Блинкен, не тако давно, за Кину рекао да је једина држава која има намеру да преобликује међународни поредак и све већу економску, дипломатску, војну и технолошку моћ да то учини, био је то позив америчкој влади да предузме конкретне кораке који су у време одржавања јубиларног самита НАТО савеза у Вашингтону постали и те како видљиви.
У Пекингу одлично разумеју да би прокси сукоб НАТО савеза са Русијом, који већ десет година траје у Украјини, могао отворено да ескалира у Јужном кинеском мору.
Кини не одговара атмосфера тензија и војних сукоба
Отуда из Пекинга ових дана долазе све озбиљније поруке да у Азијско-пацифичком региону не би требало да преовладава хладноратовска логика и свест, а још мање би требало успостављати војне блокове који би продубили несугласице, изазвали тензије и на крају довели до сукоба.
Антиципирајући ову, нажалост врло извесну могућност, Пекинг је протеклих година уложио пуно напора у успостављање што бољих односа са земљама југоисточне Азије (АСЕАН), Аустралијом, Вијетнамом, Индијом, али и другим азијским земљама.
Намера Пекинга је јасна: Кини не одговара атмосфера тензија и ратних сукоба, будући да је њена економија развојна у свеобухватном смислу, а не ратна или шпекулативна.
Ево кратког прегледа узрока кинеске забринутости.
Ракете дугог домета пристижу у Азијско-пацифички регион
У јавности је релативно слабо примећено да је након Блинкеновог званичног препознавања Кине као силе која једина има потенцијал да преобликује "међународни поредак" (читај: доминацију САД), уследила кампања јачања америчких односа са савезницима као што су Аустралија, Јапан и Јужна Кореја, али и земљама у развоју, као што су Индија и Вијетнам.
Сједињене Америчке Државе и Велика Британија нарочиту пажњу посветиле су "вероломној" Аустралији која, иако традиционално повезана са Лондоном и Вашингтоном, интензивно јача своје економске односе са Кином.
Поменуте две силе имају намеру да наредних година Аустралији испоруче пет подморница на нуклеарни погон. Опремљене ракетама дугог домета, ове подморнице, у суштини под контролом САД и Британије, додатно би закомпликовало ситуацију у Азијско-пацифичком региону и натерале би Пекинг да предузме даље кораке на обезбеђењу властите безбедности.
Да ствар буде гора, Аустралија и САД су најавиле да планирају повећање ротационог присуства америчких ваздушних, копнених и поморских снага и изградњу аеродрома за управљање нуклеарним стратегијским бомбардерима Б52, који би могли да делују са севера Аустралије.
Тајван и спорни архипелази као Ахилова пета Кине
Бајденова администрација наставила је да продаје наоружање кинеском острву Тајван. Према више релевантних извора, вредност испорученог наоружања и војне опреме том острву премашила је три милијарде долара.
Иако је Бајден у међувремену повукао своју изјаву да ће САД прискочити у помоћ острву ако дође до кинеског напада, испоруке оружја острву пристижу, а амерички званичници се састају са политичарима са острва, кршећи принцип поштовања постојања једне Кине.
Војни пакт Јапана са Филипинима?
На Филипинима је влада председника Фердинанда Маркоса Млађег одобрила САД приступ на још четири локације у земљи. Сада је у тој острвској земљи, која са југоистока "затвара" Кину, чак девет локација које се могу назвати америчким базама.
Односе Кине и Филипина оптерећује низ спорова у Јужном кинеском мору, а нимало не треба сумњати да ће САД покушати да дестабилизују регион користећи врло сложене несугласице у најмање три подручја (гле чуда, богата енергентима и рудама) у Јужном кинеском мору као што су архипелази Сиша (Paracel Islands), Нанша (Spratly Islands) и Диаоју (Pinnacle Islands).
Својеврсни врхунац овог заплета је потписивање неке врсте војног савеза између Јапана и Филипина који предвиђа употребу војних снага на територији друге државе.
Реорганизација америчког присуства у Јапану
У Јапану су САД, иначе, најавиле опсежну реорганизацију свог војног присуства на острву Окинава, о чему је аутор ових редова већ писао. Ова реорганизација обухвата и, гле чуда, опремање тамошњих америчких војних и поморских јединица ракетама дугог домета.
У Јужној Кореји САД намеравају да поново разместе нуклеарне подморнице, први пут после четири деценије.
Мало ко је, барем у Европи, приметио да је Вијетнам, септембра прошле године, подигао ниво дипломатских односа са САД на ниво свеобухватног стратешког партнерства које је имао са Русијом и Кином. То не значи да ће Вијетнам срљати у војне авантуре са својим дојучерашњим крвником, али указује да Ханој геополитичкој ситуацији у Азији приступа опрезно. Путовање Владимира Путина у Вијетнам и све тешње везе те земље са Кином охрабрују да Вијетнам неће дозволити да буде једна од одскочних дасака за америчко стратегијско опкољавање Кине.
У мају прошле године САД су потписале безбедносни споразум са Папуом Новом Гвинејом. Споразум Вашингтону обезбеђује неометан приступ на неколико кључних аеродрома и поморских лука, а Вашингтон је, после три деценије, поново отворио амбасаду на Соломонским острвима којих се сећамо по повлачењу незаконито проглашене независности Косова.
Вашингтон појачава напоре у циљу отварања нових дипломатских представништава у малим острвским државама југоисточно од Кине.
На концу, САД су уприличиле самит лидера пацифичких острва, обећавајући тим малим државама 810 милиона долара наиме "помоћи" током наредних десет година.
Како ће поступити Индија?
Још увек оптерећена нерешеним територијалним спором са Кином на северу, Индија са САД, Аустралијом и Јапаном, одржава Квадрилатерални безбедносни дијалог, али њени интензивни контакти и сарадња, пре свих са Русијом, указују да Индија, баш као ни Вијетнам, неће тако лако себи дозволити да буде употребљена у потенцијалној агресији на Кину.
На крају, имамо такозване "вежбе слободне навигације", које САД спроводе дуж пловних путева у Јужном кинеском мору, провоцирајући Кину свакако предалеко од обала Калифорније.
Кина неће дозволити да постане изговор за успостављање азијског НАТО-а
У коментару Кинеске медијске групе, објављеном у уторак, поводом одржавања Самита НАТО савеза, наведено је да Кина неће дозволити да постане изговор за јачање америчког војног присуства у Азији под фирмом азијског НАТО-а.
Наводи се да ће Вашингтон тешко извести своје намере, јер кинески суседи и остале земље Азије на то више не гледају благонаклоно.
"Пре свега, велика већина азијско-пацифичких земаља то не прихвата или не поздравља. Сједињене Америчке Државе виде НАТО као стратешко средство за одржавање хегемоније, а велика већина азијско-пацифичких земаља не воли и противи се хегемонији, те неће прихватити НАТО који намеће хегемонију у Азијско-пацифичком региону", наведено је у коментару Кинеске медијске групе.
Осим тога, Кинеска медијска група у коментару примећује и да унутар самог НАТО савеза има доста чланица које се опиру "азијацији НАТО-а".
"Европске чланице НАТО-а надају се да ће НАТО своју пажњу усмерити на питања сопствене безбедности. Оне верују да ће коришћење сопствених ресурса у азијско-пацифичком региону ослабити безбедносне функције НАТО-а у Европи. То указује да ће уцена и принуда савезника од стране САД, заснована на стратешкој себичности, неизбежно довести до незадовољства унутар НАТО-а, а раскол ће се неизбежно продубити", наводи се у коментару.
Кина из наведених разлога, будући да су јој развојни капацитети упућени на мирну сарадњу а не на војноиндустријски комплекс и шпекулативни капитал, инсистира на успостављању што скоријег мира у Украјини и релаксације прилика у Азији.
Да побројане чињенице у вези са напорима САД да заједно са Великом Британијом мобилишу државе Азије против Кине нису само "случајни" стицаји околности, сведочи и јучерашња, врло директна реакција кинеског Министарства спољних послова. Поменуто министарство саопштило је уочи НАТО самита у Вашингтону да се Кина противи сваком подстицању сукоба или конфронтације од стране НАТО савеза у Азијско-пацифичком региону.
Наш избор
"Чврсто се противимо томе да НАТО делује ван свог мандата регионалног одбрамбеног савеза и да дође у Азијско-пацифички регион да изазове сукобе, конфронтације и подрива просперитет и стабилност региона", рекао је портпарол министарства Лин Ђиан на редовном брифингу за новинаре.
НАТО распоређује ракете и у Немачкој
Намера да окружи подручје Евроазије, дакле Русију и Кину, НАТО је поткрепио јуче саопштивши да ће у Немачкој 2026. распоредити ракете дугог домета. Русија је одмах саопштила да ће одговорити на ову претњу.
Остаје да се види у којој мери ће земље Азије и нарочито Азијско-пацифичког региона следити САД у намери да ојачају војно присуство усмерено против Кине у том делу света.
У причу о заштити америчких интереса хиљадама миља далеко и одбрани САД у предграђима Русије и Кине у свету скоро да више нико не верује.
