Суноврат англиканске цркве

Англиканска црква је била респектабилна и поштована хришћанска заједница коју је 1534. године основао краљ Хенри Осми. Прво непоштовање и рушење догми и канона хришћанске цркве бележимо 1992. године, када је Англиканска црква прихватила да жене могу да постану свештеници, тако да оне данас чине трећину укупног броја свештеника.

Потом је новембра 2013. године Синод Англиканске цркве огромном већином гласова прихватио да жене могу бити биране чак и за бискупе, што је у осталим хришћанским заједницама незамисливо.

Данас, сестринске цркве англиканске заједнице у Аустралији, Новом Зеланду, САД и Јужној Африци имају жене бискупе, док је 2014. г. такву одлуку донела и Велшка црква.   

Српска православна црква је у време блаженопочившег патријарха Германа одржавала веома добре односе са бројним православним црквама као и осталим хришћанским деноминацијама, међу којима и са Англиканском црквом на чијем се челу налазио архиепископ Кентерберијски др Мајкл Ремзи. Патријарх Герман је 1969. године учинио посету архиепископу Кентерберијском, који је претходно посетио српску цркву.

Свакако да је томе допринео и високи углед који је патријарх Герман уживао у хришћанском свету, што потврђује и чињеница да је 1968. године на Скупштини у Упсали једногласно изабран за председника Светског савета цркава, где је провео седам година. На тај начин је српска Црква изашла у свет и нашла место у заједничким религиозним и хуманим задацима хришћанства у савременом свету.

              Све горе наведене "новотарије" које су имплементиране у Англиканску цркву, изазвале су дубоку забринутост хришћанских теолога, који су поштовали каноне светих апостола, светих отаца и Васељенских сабора.

И онда почиње потпуни суноврат Англиканске цркве.  Ове године смо са запрепашћењем и неверицом примили вест да се у Англиканској цркви већ неко време размишља о увођењу термина "полне неутралности" за нашег Бога Оца који је на Небесима.

Другим речима, Англиканска црква разматра иницијативу дела свог свештенства да престане Господа Бога да назива "Он", већ траже да им се дозволи да користе полно неутралне термине уместо заменице мушког рода. Ову информацију је први објавио лондонски дневни лист "Гардијан".  

Најављује се и формирање посебне комисије која би се бавила овим питањем, као и да би евентуалне новине које би значиле уношење промена у литургијски језик цркве, морале да буду одобрене од стране Генералног синода Цркве Енглеске.

У том контексту је епископ Личфилда др Мајкл Ипгрејв, иначе потпредседник литургијске комисије Англиканске цркве која се бави разматрањем тог питања, рекао да се унутар цркве већ неколико година разговара у вези питања "родног језика у односу на Бога".

Овде се поставља још једно болно питање за сав верујући хришћански свет, а то је, како ће Англиканска црква да замени речи "Оче наш" у основној хришћанској молитви, за коју се зна да је Исус Христос рекао својим следбеницима да она треба да се изговара из генерације у генерацију.

Да ли то значи да се желе променити речи нашега Господа Исуса Христа које је Он изговорио, и да ће убудуће у англиканској цркви да се говори "Родитељу наш"?

Да шок буде још већи, прошлог летa се сазнало да ће Светска здравствена организација (СЗО) да ажурира свој приручник за родну равноправност како би прогласила да "пол није ограничен само на мушкарце или жене". Да ли се овде мисли и на Господа Бога, и са којим правом и из ког разлога се СЗО меша у унутрашња црквена литургијска питања?

Како преноси Танјуг писање британског "Тајма", још једног медија који долази из морално и духовно девастиране Енглеске и њене цркве, први пут у историји геј парови ће моћи да добију благослов свештеника. Синод Англиканске цркве је расправљао о увођењу те новине, за коју је гласало 57 процената док је 41 одсто био против.

Благослов за геј парове

Према писању британског листа, оваква одлука ће дати могућност геј паровима у дуготрајним везама, да дођу у Англиканску цркву, присуствују служби и добију благослов.

Из тог разлога је бискуп Оксфорда, пречасни Стивен Крофт рекао да "ово представља историјски тренутак, јер ће истополни парови постати много видљивији, што ће наставити да мења ставове унутар цркве". Бискупима је дат рок до лета да доставе коначан нацрт молитви и благослова који ће бити кориришћени за геј парове, као и да одлуче да ли ће геј свештеницима бити дозвољено да склапају грађанске бракове.

Како би се избегла евентуална непријатна изненађења, чланица Синода, Вики Брет, је позвала све цркве у Енглеској да се јасно изјасне на својим веб страницама, да ли ће давати благослов геј паровима, "како би избегли било какву срамоту и увреду личности, уколико неки од геј парова затраже благослов, који можда неће добити".

Надбискуп Кентерберијски, пречасни Џастин Велби и надбиксуп Јорка, пречасни Стивен Котрел су рекли да је "Енглеска црква прешла дуг пут да би стигла до ове тачке, и да ће сада први пут јавно, безрезервно и радосно да дочека истополне парове. Унутар Цркве и даље постоје дубоке разлике по овим питањима, којe задиру у срж људског идентитета. Као надбискупи, посвећени смо поштовању савести оних за које ово иде предалеко и настојимо да обезбедимо сва потребна уверавања, како бисмо одржали јединство Цркве, у наставку разговора".

"Тренутак наде за Цркву"

Такође, бискуп Лондона, Сара Мулали је рекла да ово представља тренутак наде за Цркву, као и да је свесна да све што је предложено за многе не представља велики корак, док је за друге који га оспоравају, то превелик корак. Истакла је да она остаје у молитви за све што је до овог тренутка договорено, јер то представља корак напред за Цркву укључујући и ЛГБТ, јер на тај начин остајемо "посвећени заједничком ходу".

Овакве трагичне одлуке Англиканске цркве нас додатно уверавају да је озбиљна и опасна криза у многим земљама захватила породицу као основну ћелију хришћанства и сваког друштва у целини. Заправо, данас се отворено и све агресивније тежи имплементацији новог идеолошког приступа, тзв. "родне" идеологије, која се евидентно на дужи рок креће ка поништавању полова и њихових искристалисаних улога у оквиру породице. Паралелно са тим, тежи се стварању једне нејасне, рекао би мутне псеудосексуалне зоне у којој битишу дифузни и променљиви сексуални идентитети. Нажалост, као што видимо, овај процес је ушао и у неке црквене заједнице.

Насупрот томе, Свету тајну брака између мушкарца и жене је установио сам Господ Исус Христос, тако што је благословио младенце у Кани, Галилејској. На темељима брака између мушкарца и жене се гради породица, која представља малу Цркву и најважнију ћелију сваког здравог и нормалног друштва.

 Ми православни хришћани, изражавамо чврст и непоколебљив став, да је породица утемељена на браку као акту слободне и верне љубави између мушкарца и жене. Са жаљењем се суочавамо са чињеницом да се данас неке друге форме заједничког живљења изједначавају са браком као заједницом, док се библијска традиција представе о очинству и материнству као посебном призиву мушкарца и жене у браку, потискује из друштвене свести.