Живот Мистер Бина у неолибералним диктатурама: Како је Запад згазио другу најважнију ствар у животу

Један од разлога бахатог понашања западних земаља, када је у питању однос према глобалној "џунгли" у којој је све тобоже другачије и горе од уређене "европске баште", јесте и дубоко укорењено уверење да је Запад искључиви бранилац основних људских права. Ту мантру је, међутим, минирао већ случај новинара и оснивача Викиликса Џулијана Асанжа. Његово "ослобађање" из лондонске тамнице није донело бољитак - уследила је лавина напада на слободу говора у различитим европским земљама.

Последњи пример је суботња аретација Павла Дурова, оснивача Телеграма. Јасно је да иза потеза француских органа стоји дуга рука Америке, а разлог је очигледан – Телеграм доноси вести и информације које главни западни медији игноришу и цензуришу.

Подсетимо, када је Дуров дошао у сукоб са руским законима, готово све организације за људска права са Запада устале су у одбрану "слободе говора". Сада, када је циљ Колективног запада цензурисање све горих вести са фронта у Донбасу и других непријатних истина по власти унутар Европске уније, Велике Британије и САД те њихових вазала – ти исти западни "борци за слободу говора" громогласно ћуте.

По диктату Америке: Како су "руски шпијуни" у Словенији открили – згажену правну државу

Као што су оћутали и када је амерички ФБИ недавно извршио преметачину у кући некадашњег америчког маринца и инспектора УН за оружје Скота Ритера, иначе љутог критичара америчког посредничког рата у Украјини, као и познатог издавача и коментатора Дмитрија Сименса.

Ни то није све – Нови Зеланд је после дугогодишње борбе критичара политике западних сила и бизнисмена немачког порекла Кима Доткома против изручења америчким органима, одлучио да га ипак испоручи Америци. Прошле седмице је у Великој Британији ухапшен Ричард Медхрст, познати новинар који редовно критикује методе борбе Велике Британије против "тероризма". Вишак ироније је да је Лондон оптужио новинара на темељу закона о борби против тероризма јер је одобравао отпор Палестинаца против злочина Израела и критиковао саучесништво Велике Британије у геноциду у Гази.

"Критиковао сам Закон о тероризму пре него што сам ушао у авион, а затим сам ухапшен на основу Закона о тероризму чим сам слетео", описао је апсурдну ситуацију Ричард Медхрст. Према 12. члану британског Закона о тероризму наиме кривично дело, због којег неко може да буде кажњен са 14 година затвора, учини свако ко изрази "мишљење или уверење које подржава забрањене организације", а то су између осталих и Хамас и Хезболах које се боре за права Палестинаца.

Шта кажу конвенције и деклерације

Са друге стране, међународно, као и право Уједињеног краљевства дозвољава отпор освајачу или колонијалној сили, па је подршка организацијама које воде такву борбу, дакле и Хамасу и Хезболаху - са те тачке потпуно легална. Не само то, слобода говора и мишљења загарантована је и Европском конвенцијом о људским правима, потврђеној са стотинама одлука Европског суда за људска права.

А ту је и Универзална декларација о људским правима која у свом 19. члану одређује: "Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири информације и идеје било којим средствима и без обзира на границе." Али захваљујући противречним законима у многим земљама "колективног Запада" устрајно метастазира прогон оних који мисле и говоре другачије од захтеваног наратива актуелне политике.

"Према законима Уједињеног краљевства легално је подржавати израелске геноцидне и незаконите акте колонијалне окупације, али је незаконито подржавати легалан, оружан отпор Палестине колонијалној и расистичкој окупацији", упозорава шкотски коментатор Крејг Мари.

Два примера

Осврнимо се на још два друга два случаја – већ поменуту истрагу америчких власти против Скота Ритера и оптужницу за "издају" уперену против некадашње сараднице РТ-а у Естонији. "Грех" који им се ставља на терет је објављивање ставова који су у супротности са званичном политиком.

У случају Ритера истражни органи желе да докажу да су његови ставови заправо "пропаганда" коју је наручила Русија те да је некадашњи амерички обавештајац и грађанин САД заправо "страни агенат" јер се усудио да своје ставове објави не само у "западним" медијима, него и на порталу РТ-а.

Ништа мање скандалозан је и случај Светлане Буртсеве, 57-годишње натурализоване држављанке Естоније која је недавно оптужена по слову естонског Кривичног закона који "забрањује односе са страним субјектом ради извршења издаје". Конкретно, оптужена је да је писала под псеудонимом за балтичку новинску кућу на руском језику која припада руској медијској групи РТ, а која се нашла на удару незаконитих санкција ЕУ.

Естонски званичници тврде да је Буртсева згрешила субверзивне радње, попут "писања књиге" која према тврдњама тужитељке Енели Лауритс наводно "омаловажава" балтичку државу. У земљама такозваног Запада често пребацују Русији да затвара новинаре и разне "дисиденте" због неслагања са државном политиком. При чему се пренебрегава чињеница да је Русија данас де факто у рату са читавим "Колективним западом" и да су у таквим околностима свуда у свету ограничења слободе говора очекивано строжа.

А сада су испливали подаци и о прогонима људи због "вербалних деликата" на интернету. Према тим подацима, у Русији, која је на удару посредничког рата, било је прошле године 400 таквих примера, а у мирном Уједињеном краљевству чак 3.300 таквих хапшења. Британски Закон о комуникацијама из 2003. дефинише као незакониту активност коришћење јавних електронских комуникационих мрежа у циљу "изазивања нервирања, непријатности или беспотребне анксиозности". За кршење тог закона је запрећена казна до шест месеци затвора или глоба до 5.000 фунти.

На неке од ових случајева недавно је указао и Илон Маск, посебно током расних нереда у Британији. Експресно му је припретило британско тужилаштво због записа које је објавио на мрежи Икс, чији је власник.

Побројани примери, који нису усамљени, сведоче да се Запад претвара у "неолибералну диктатуру", нетолерантну на било који облик неслагања.

Највреднија ствар у животу

Један од најоштријих приговора против таквог уређења и поступака власти протеклих дана чули смо од Роуана Аткинсона, познатог и као Мистер Бин: "Моје полазиште, када је у питању било које питање везано за слободу говора, јесте моје дубоко уверење да је друга највреднија ствар у животу право на слободно изражавање. Мислим да је највреднија ствар у животу храна у устима, а трећа најдрагоценија кров над главом, али константа на броју 2 је за мене слободно изражавање, одмах испод потребе за очувањем живота као таквог".

Аткинсон је додао да га није толико страх за самог себе, колико за људе који нису јавне личности и због тога ће вероватно бити мете кривичног гоњења. Потом је набројао неке од свежих случајева: хапшење становника Оксфорда јер је рекао за полицијског коња да је геј; пример тинејџера ухапшеног јер је Сајентолошку цркву означио за култ; калварију власника кафића који је ухапшен због приказивања одломака из Светог писма на телевизијском екрану...

"Када сам чуо за неке од ових гротескних прекршаја и оптужби, сетио сам се да сам то већ доживео – у измишљеном контексту. Својевремено сам радио емисију која се звала 'Not the Nine O'Clock News', па смо снимили скеч у којем је Гриф Рис-Џонс играо Севиџа, очигледно расистичког полицајца којег ја, као командир станице, грдим због хапшења црнца на основу читавог низа смешних, измишљених и бесмислених навода. Оптужбе због којих је полицајац Севиџ ухапсио господина Винстона Кодого биле су следеће: 'Ходање по пукотинама на тротоару', 'Шетња у гласној кошуљи у насељеном месту у ситним сатима' и 'Шврљање посвуда'. Ухапшен је и због 'мокрења на јавном месту' и што је полицајца 'мрко погледао'. Нисмо ни слутили да ћемо на крају добити закон који ће дозволити животу да тако прецизно имитира уметност", саркастично је закључио Аткинсон. Његову критику новог британског кривичног закона убрзо је на Јутјубу погледало више од 3,1 милиона људи.

Аткинсон је подвукао да је полиција већ одустала од неких случајева које је набројао – али само због гневних критика јавности. "Полиција је осетила да јој поруга куца на врата и повукла своје мере. Али шта је са хиљадама других случајева који нису добили кисеоник јавности? Оних који нису били довољно суманути да би привукли пажњу медија? А не заборавимо да су чак и оне, против којих су оптужбе на крају одбачене, прво ухапсили, саслушавали, извели пред судију, а тек потом пустили. Ово није закон који правилно функционише: то је цензура најстрашније сорте која ће сигурно имати, како каже Лорд Деар, 'застрашујући ефекат' на слободу изражавања и слободу протеста", нагласио је Рован Аткинсон.

Како по живот опасним идеализмом и одбраном "слободе избора" уништити државу: Пример Украјине

Када све то сагледамо, заиста јењавају разлози за самохвалу Запада како тобоже високе стандарде слободе изражавања имају земље које припадају његовом "клубу". Сви ови примери доказују да је Запад пао на тесту да осигура "другу најважнију ствар у животу" поред живота самог, како каже Аткинсон. Да све буде горе, Запад је омануо и по питању прве и треће – али то је већ друга тема...