Од одбране апартхејда до "цензуре која ослобађа"
Што се више погоршава ситуација на фронту у Украјини, толико више еврократе желе да обуздају непријатне информације које разголићују крах западне стратегије у прокси рату Америке и њених сатрапа против Русије
"Само грађани Америке имају право на слободу говора. Европљани и грађани других земаља то право немају, јер Америка тврди да се амерички закон о шпијунажи и даље примењује на све њих, без обзира где се налазе. Зато Европљани у Европи морају да се повинују америчком закону о тајности без икакве заштите, што се америчке владе тиче. Американац у Паризу можда сме да прозбори коју реч о скривеним плановима америчке владе, док би, уколико исто учини Француз, то у очима Вашингтона био злочин без могућности одбране. Могу га чак и депортовати (у Америку), баш као што су мене."
Овим речима је Џулијан Асанж у сведочењу пред Саветом Европе упозорио на погубно стање "слободе јавне речи" које тренутно влада у "европској башти", како Европској унији тепа одлазећи министар спољних послова ЕУ Жозеп Борељ.
Асанжова процена открива тачну, иако шокантну чињеницу – да у земљи која на глобалном плану спроводи цензуру под претњом дугогодишњих затворских казни, они, који разоткрију њене тајне, ипак уживају у више слобода јавне речи у поређењу са грађанима из држава податних вољи Вашингтона. Мада би и ту ситуација могла ускоро да се промени.
Демократа и бивши амерички државни секретар Џон Кери већ је позвао на укидање Првог амандмана Устава САД. Кери је у крсташки рат против Првог амандмана (који гарантује слободу говора) кренуо под изговором лакшег сузбијања "дезинформација". Није јасно шта подразумева под "дезинформацијама", а и европска дигитална директива наводи ту реч чак девет пута, али без објашњења шта она уопште обухвата.
Највећа опасност
Лабаве, нејасне дефиниције разних "злочина мисли" увек су биле основно оруђе свих диктатура. Иако многима још није јасно, предстојећи амерички избори биће важни и за слободу говора далеко преко међа Америке. Дакле, и у Европи.
Парадоксално, испоставило се да су највећа опасност по слободу мисли и говора заправо демократе, америчке и европске. Здушно пропагирају прогон "дезинформација и говора мржње" чак и када се ради о мишљењу које је тачно, али им се не свиђа, све како би спровели цензуру медија и друштвених мрежа на светском паркету. Цензура је у међувремену добила нови подстицај, посебно у ЕУ. Што се више погоршава ситуација на фронту у Украјини, толико више еврократе желе да обуздају непријатне информације које разголићују крах западне стратегије у прокси рату Америке и њених сатрапа против Русије.
Ни перјанице америчких републиканаца и европских конзервативаца нису без мана, али о овом питању имају супротан став од својих политичких противника.
Илон Маск је, на пример, недавно упозорио на намеру ЕУ да због његовог отпора захтевима Брисела да сам цензурише платформу Икс, чији је власник, казни и све остале његове технолошке компаније ("Спејс икс", "Теслу" и друге). Претња није наивна, јер је "Епл" недавно кажњен глобом тешком 18 милијарди евра. Мајк Солана, главни уредник портала piratewires.com, оцењује да захтеви за цензуром представљају увод у "драконске мере" како би се ограничила слобода мисли и говора. На ивици перверзије је да од председничких избора у САД зависи хоће ли се Америка, као највећи цензор, претворити у противника или заставоношу "евроцензуре".
"За разлику од Бајдена, чини се да Трампа то занима. Зато што је: 1) опседнут трговином, и 2) сада има велику подршку технолошких компанија. Шта то значи? Ако победи на изборима, купите кокице. Букнуће трговински рат", уверен је Солана. Укратко, новинари широм света (п)остаће, када је у питању разоткривање најмрачнијих тајни и злочина САД, глинени голубови за америчке органе гоњења. Оптимисти се, међутим, надају да би се та иста Америка, у зависности од исхода избора 5. новембра, могла одупрети свеевропској цензури и "полицији мисли" о којој машта Европска комисија.
Хиљаде писама
Ако ико сумња да ЕУ срља у једноумље и верује да је Европа још увек оаза слободе, треба да проучи догађање у Великој Британији. Тамошња полиција је недавно упала у стан новинара Асе Винстанлија, критичара политике Запада према Палестини, и запленила му све електронске уређаје. Под истрагом је према параграфима Закона о тероризму јер се у Великој Британији свака критика Израела и подршка Палестинцима може подвести под "подршку терористима". Колико је све то погубно и како се наша свакодневица разликује од сличних мрачних периода у европској историји, сведочи најновија колумна Крега Мареја.
Мареј признаје да је у прошлости, када је важио за једног од најбољих британских дипломата, из Форин офиса, упркос својим другачијим убеђењима, редовно слао писма у којима је бранио тадашњи јужноафрички режим апартхејда. Лично се није слагао са садржајем речене службене поште, али је као ревносан апаратчик министарства спољних послова у Лондону без поговора обављао задужења. У то време је била актуелна влада премијерке Маргарет Тачер која је у Нелсону Мандели видела "терористу", праведно осуђеног пред судовима Јужне Африке.
Занимљиво је, пише Мареј, да су чак и под паском "Челичне лејди" неки министри који су одлучивали о свакодневној политици, попут Линде Челкер и Малколма Рифкинда – пркосили апартхејду. "Тачерова је инсистирала да је Мандела терориста, а Афрички национални конгрес терористичка организација... Иако је Закон о тероризму заживео тек 15 година касније. Тачерова је још 1985. у Мандели видела терористу, мада тада није постојао законски акт који би означио неку организацију за терористичку", упозорава Крег Мареј, присећајући се како је у Форин офис пристизало на хиљаде писама у којима су Британци протествовали против затварања Манделе и изражавали подршку Афричком националном конгресу (АНЦ).
Кад држава (по)греши
"Према данашњем законодавству, свако од тих људи који су писали влади Тачерове у знак подршке Афричком националном конгресу или су водили кампању за ослобађање Нелсона Манделе – могао би бити ухапшен према члану 12 1 (а) Закона о тероризму. То је последица када допустите држави да прописује кога морате сматрати терористом, и казне за оне који се са тиме не слажу. Званичан став британске владе је 1985. био да су АНЦ терористи, а поборници апартхејда у Јужној Африци 'добри момци'. Данас је званичан став британске државе да су Хамас и Хезболах терористи, а апартхејдски Израел 'добар момак'. Али држава, као што видимо на примеру Манделе, може и да погреши. У том контексту видим и забрану унуку Нелсона Манделе да уђе у Велику Британију јер су Стармер (британски премијер) и Куперова (министарка унутрашњих послова) у њему препознали 'симпатизера терориста' због његове подршке Палестини. Вишак ироније је да Британија 40 година после Тачерове кривично гони и затвара грађане јер су се усудили да кажу да држава греши", описује Крег Мареј историјски суноврат своје домовине.
"Закон о тероризму који је израелски лоби злоупотребио како би противницима геноцида забранио да дају подршку Палестинцима, лош је закон. Могу вас осудити да трунете 14 година иза решетака ако 'дате подршку' организацији забрањеној у Великој Британији. Паничне ционистичне 'елите' које ведре и облаче у државама Запада кукавички нападају и санкционишу неистомишљенике. Али подршка плебса им се круни под теретом доказа о ужасним израелским зверствима, зато прибегавају методама фашизма", напомиње познати публициста.
Спорно законодавство, слично британском, усвајају и чланице ЕУ. Живимо у време које опасно подсећа на доба борбе против апартхејда у Јужној Африци, само што нас данас репресивни, цензорски апарат прати електронски, на сваком кораку. Приде ограничава извештавање медија, вреба на сваку реч и без наше воље и знања брише мисли преточене у реченице, исписане на телефонима и другим уређајима, јер су наводно "неприкладне" и "косе се са правилима заједнице". Поврх свега нас убеђује да је то за опште добро. Јер цензура, ваљда – ослобађа!
