Европска коалиција хаоса: Пут у пакао води преко Немачке

Уместо да троши небројене милијарде на наоружавање због измишљене руске инвазије, ЕУ би тај исти новац могла да искористи за обнову својих посрнулих привреда уз помоћ руских енергената, кинеских инвестиција и интеграције са Евроазијом. Али како сада ствари стоје, то се неће догодити

После избора у Немачкој многи људи у Европи, као и сами Немци, очекују "више независности" и самосталности у односу на вишедеценијске диктате из Вашингтона, дакле јачу државу која би поново могла да постане привредни "мотор Европе", и помогне ЕУ да се осови на ноге.

Уосталом, Фридрих Мерц је током предизборне кампање обећавао независност како од Русије, тако и од Сједињених Америчких Држава. Проблем је, међутим, да тешко можеш бити независан уз толико америчких војних база на својој територији. Још нарочито ако твој "савезник", а заправо господар, уништи твоје главне гасоводе и тако прекине везе са највећим снабдевачем енергената – Русијом. И Берлин потом све то кукавички оћути.

Али то није најгоре.

Најгоре је што је странка која је дошла на власт у Немачкој још више русофобична и наоштрена да крене у рат са Русијом него што је то била СПД, странка на изборима у недељу пораженог канцелара Олафа Шолца. Једина левичарска партија која има здраве и рационалне погледе на развој Немачке, BSW Sahre Wagenknecht, није успела да прескочи парламентарни праг због свега неколико хиљада гласова – и блокаде гласања у иностранству. Слична судбина је задесила и странку АфД, противницу рата са Русијом, упркос одличном успеху на изборима.

Свега тога су свесни и немачки коментатори. "Победници избора Мерц и Содер ослањају своју политику на крстареће ракете 'таурус'. Борис Писторијус, свакако Шолцов наследник, жели да поткује Немачку за рат што је пре могуће. Победник избора: 'Блекрок' и оружарска индустрија. Губитник избора: мир у Европи", записао је један од њих.

"Чини се да су се бирачи у Немачкој свесно одлучили за: наставак рата, високе цене енергије, повећање стопе миграције немачких квалификованих радника и компанија, русофобију и (новост) антиамериканизам. Нема сумње, очекује нас хаос", написао је други.

Тачно је, победник немачких избора Фридрих Мерц је више пута позивао немачку владу у време Олафа Шолца да Украјини испоручи ракете дугог домета "таурус", како би Кијев могао да покрене нападе дубоко на руској територији. Што би била огромна ескалација од стране Берлина.

Неко би можда могао да посумња да су пројектили "таурус" тако пресудна ствар. Али јесу, јер Украјина није способна да управља овим пројектилима без директне подршке војних стручњака Бундесвера. За Русију такви напади не би значили ништа друго него да ју је напала Немачка. Зато се чак и одлазећи Шолц, иако проукрајински оријентисан и бескичмењачка Бајденова марионета, противио слању пројектила "таурус" Украјини, истиче канал New Rules Geopolitics.

Шолоц је схватио да би такав потез могао да изложи Немачку узвратним ударима Русије.

Мерц не мари за бриге свог претходника, о чему сведочи безмало невероватан видео-снимак будућег немачког председника владе, како током предизборне кампање агитује у некој од берлинских основних школа, доступан на мрежи Икс.

Дечак каже Мерцу да се боји да ће Русија, уколико Немачка пошаље ракете "таурус" у Украјину, напасти Немачку. Зато ђачића занима зашто Мерц, за разлику од Шолца, жели да их шаље?

Следи Мерцов бизаран одговор. Поучио је дечака да је "страх од Путина најгори саветник", уосталом, "Русија ионако већ напада Немачку", зато је најбоље Путину показати да те "није страх". До балчака ступидан одговор који није изрекло неко неуко и наивно дете, већ будући немачки канцелар.

Застрашујуће је да је питање детета било разумно – а одговор политичара крајње инфантилан.

Зато изборна победа Фридриха Мерца крчи пут новој "Коалицији хаоса" у Европи – у Немачкој, Француској и Уједињеном Краљевству. Извесно је да ће те три владе из петних жила саботирати Трампову мировну иницијативу, све како би продужиле рат у Украјини. Проблем њиховог прегнућа је што су све три земље војно и економски слабе, па ће морати да прибегну асиметричним средствима за дестабилизацију ситуације.

У случају Немачке, слање пројектила "таурус" у Украјину је најјачи адут у рукаву Берлина. Шта би после могло да се деси? Могуће је да ће се Русија одазвати, можда чак и ударима на циљеве у Немачкој и другим чланицама НАТО-а. Хоће ли Америка одговорити? Нападом на Русију? Мало вероватно. Француска? Још мање. Јер то би био смртни ударац за НАТО.

Практични доказ да Русија може да погоди мете у државама НАТО-а и да их Америка и друге чланице западног војног пакта неће бранити, могао би да доведе до распада Северноатлантске алијансе – и, последично, до изградње нове безбедносне архитектуре која би обухватила све земље Евроазије.

Трагична поука ове приче је да ће ситуација у Европи морати још више да се погорша, пре него што крене набоље. Немачка је због украјинског рата доживела највеће назадовање од краја Другог светског рата, али народу још увек није толико лоше да би у довољно великом броју гласао за антиратне странке – BSW, АфД, или за анемичну Левицу која се у последње време више бавила "политиком идентитета" него угроженим правима радништва.

"Не занима ме колико шминке си нанео на тог прасца у покушају да га представиш као згодног победника. Нема ништа од тога. Немачка је сломљена, можда непоправљиво. Па ипак, још није додирнула дно када би се већина становништва, сатерана у ћошак у очају, удружила да подржи једну странку. Зато су се протекли избори у Немачкој изродили у шољу топле пљувачке", разочарано је прокоментарисао резултате немачких избора бивши аналитичар америчке агенције ЦИА Лари Џонсон.

На интернет платформи "Naked Capitalism" (Голи капитализам) новинар Конор Галагер оцењује да је немачка политичка елита "заглављена у трансатлантском фантазијском поретку заснованом на 'правилима'", стога и даље "демонизује Русију иако је реалност пред вратима".

За то време Европска унија користи тренутни раскол између САД и Украјине да обнови напоре за прерасподелу кохезионих фондова. Идеја о заједничком дугу ЕУ за финансирање милитаризације кроз заједничке "еврообвезнице" наводно добија подршку. У то име је одлазећа немачка министарка спољних послова Аналена Бербок открила на маргинама Минхенске безбедносне конференције да се спрема нови новчани пакет за Украјину у износу од 700 милијарди долара.

Наводно се са тим слаже и Мерц. А ту се крије и мито за Америку, јер Европа већину своје војне опреме купује од америчких добављача.

Извештај о конкурентности бившег председника Европске централне банке Марија Драгија процењује да 78 одсто куповине оружја Европске уније проистиче из производње ван ЕУ – а чак 63 одсто из САД. То значи да ће сваки "мултипликативни" ефекат трошења европског новца на куповину оружја бити веома мали. Стога се очекује да ће привредна производња ЕУ у 2028. години бити већа за само око 0,6 одсто, "што значи скроман раст БДП-а у наредних неколико година".

У међувремену се урушава немачки систем железница, Немачка и друге земље ЕУ укидају здравствене и бројне социјалне програме док се множе трошкови "подршке" украјинском националном самоубиству и економском харикирију Европске уније.

Упркос томе је актуелним европским лидерима приоритет производња и набавка још више оружја за финансирање и вођење рата у коме не могу да извојују победу, и уз то "спречавање Руса да освоје Европу" – што је исконструисана претња за коју нема доказа нити уопште има смисла, ако на ту тему мућнете главом бар десет секунди.

Али са становишта европских јастребова "руска претња" им даје покриће за даљу разградњу социјалне државе и приватизацију свега, од инфраструктуре до социјалних услуга. Тако "ЕУ наставља да ради на своју штету, а ако преговори Вашингтона и Москве пропадну, ЕУ ће захваљујући милитаризацији Европе постати следећа Украјина", упозорава новинар Конор Галагер.

Уместо да троши небројене милијарде на наоружавање због измишљене руске инвазије, ЕУ би тај исти новац могла да искористи за обнову својих посрнулих привреда уз помоћ руских енергената, кинеских инвестиција и интеграције са Евроазијом. Али како сада ствари стоје, то се неће догодити. Потрошиће стотине милијарди евра, али на милитаризацију и ескалацију рата. Надувани морализам и заслепљеност русофобијом воде Европу у пропаст.

Управо на то је упозорио норвешки професор Глен Дизен: "Идеализам је опасан, јер нереални захтеви и бескомпромисни морални слогани уништавају Украјину и Европу. Кључно правило политичког реализма је да одбијање да се прихвати свет онакав какав јесте, изазва пустошење."

И управо у том смеру су Европу повели немачки избори – ка новом раскрајању Украјине, Немачке и Европе. Пут у пакао ће поново бити поплочан самим "добрим намерама".