Пигмалионов ефекат

Одмрзавање односа између САД и Русије требало је да буде једна од најбољих вести у последњих неколико година. Очекивало се да буде и први озбиљан корак ка миру у Европи. Ако би процењивао према протеклом понашању чланица Европске уније, разуман посматрач би смео да очекује да ће ЕУ поново кротко следити политику Америке и да ће, одмах после промене спољне политике Вашингтона, и сама, због сопствених интереса, кориговати однос према "украјинском питању".

Али то се није десило.

ЕУ је одлучила да своју "независност" демонстрира наопаким акцијама у погрешно време. Уместо да европске државе покажу "стратешку аутономију" 2021. или најкасније 2022. године тако што би казале одлучно "не" уласку Украјине у НАТО, сада су се ушанчиле и своју "независност" бране супротстављањем политици Доналда Трампа због њеног заокрета у односу на курс Бајденове администрације према Кијеву и Москви.

Сведоци смо погрешно оријентисане политике ЕУ у погрешном историјском тренутку. Последично готово све европске земље и даље подржавају нереалне, максималистичке циљеве Украјине (улазак у НАТО и повратак на границе из 1991. године), шаљу оружје и изнова прете Русији.

Шеф немачке обавештајне службе се чак нада да ће рат у Украјини трајати бар до 2030. године, а нови немачки канцелар Мерц је ратоборнији чак и од свог претходника Шолца, одлучан да режиму у Кијеву пошаље ракете дугог домета Таурус. Данска премијерка уз то тврди да је "мир гори од рата", што све потпирује утисак да смо се нашли усред орвеловске дистопије.

"Рат је мир. Слобода је ропство. Незнање је моћ", написао је Орвел у својој "1984". Слично и у русофобију огрезле вође Европске уније диктирају погубну европску политику и пропагирају да је слобода – робовање ратним циљевима. Није једноставно разумети то бизарно понашање јер су државе, како тврди амерички професор међународних односа Џон Миршајмер, готово увек "рационални актери" по питању међународних односа.

Ипак, и Миршајмер признаје да његова теорија не може да објасни око 20 одсто случајева у којима се државе на међународном паркету понашају потпуно ирационално. Ту још посебно штрче два примера – први је америчко слепо подилажење израелским тачније ционистичким интересима и њиховом снажном лобију у Америци, а други је безглав бег европских политичара пред стварношћу.

Ако ближе погледамо други пример, нема сумње – а са тиме се слаже и већина аналитичара – да би за Украјину било најбоље да што пре склопи мир са Русијом. Што дуже буду трајале борбе у "рату исцрпљивања", биће већа штета за Украјину. Али ни лидери Европске уније ни режим у Кијеву не желе крај рата. Амерички пуковник Данијел Дејвис анализирао је аутодеструктивно понашање кијевског режима и европских земаља током недавног разговора са Жаком Бодом, некадашњим високим швајцарским војним обавештајцем.

"Нисмо ли сведоци ситуације сличне оној, када се школски аутобус поквари насред прелаза преко железничке пруге у тренутку када наилази воз... Зар би тада ико рекао 'покрићу очи да не видим воз', па ће све бити у реду?", упитао је Дејвис Жака Бода.

"Европа је сада у тачно таквој ситуацији. Трамп, наравно, не признаје рат у Украјини за свој рат. За њега је то наслеђе Бајденове администрације... Али Европљани то не могу да ураде, јер су заједно са Украјинцима од самог почетка у овом сукобу. Били су чак већи папа од Папе јер су убедили Зеленског да не потпише споразум са Русима. Дакле и вође ЕУ су, а не само Бајденова администрација, доносиле одлуке које су довеле до садашњег катастрофалног стања. Зато је за њих незамисливо да начине корак назад. Узмимо, на пример, Емануела Макрона, он је један од оних који све време навија за овај рат... Уверили смо се да је ратни хушкач. И како он да се сад повуче? То би био за њега политички харакири. Зато радије наставља исту политику, иако у погрешном правцу. Не жели да 'окаља образ'… што не важи за Трампа, јер он овај рат није ни почео", објашњава Бод.

Бод није усамљен у својим упозорењима. Недавно је немачки сајт NachDenkenSeiten објавио разговор са пензионисаним генералом Ерихом Вадом, некадашњим војним саветником канцеларке Ангеле Меркел.

"У Европи политичари погоршавају већ лоше ситуације, иако чињенице сугеришу доношење супротних одлука", наглашава Вад, пензионисани генерал немачке војске, и додаје: "Чак и лаик види да је Украјина на рубу катастрофе. Али политички и медијски наратив (у ЕУ) сада диктира да су Руси, који се тренутно боре да заузму Донбас и полако напредују, 'на добром путу да окупирају целу Украјину, а затим нападну НАТО и Европу'. То су опасне 'домино теорије' које аутосугестијом могу да се претворе у 'самоиспуњавајуће пророчанство' (Пигмалионов ефекат), и доведу до фаталног развоја догађаја. Подсећам да је управо 'теорија домина' била окидач за десетогодишњи амерички рат у Вијетнаму, три милиона погинулих и разорену земљу. Домино теорије су током хладног рата биле оправдање и за бројне друге погубне, најчешће тајне операције САД у Латинској Америци, Африци и Југоисточној Азији", упозорава генерал Вад.

Он признаје да је у Немачкој стасала "политичка, интелектуална и медијска класа која је донекле спремна за рат, можда баш зато што их егзистенцијално не погађа": "Ерих Марија Ремарк је још давно то одлично сажео: 'Увек сам мислио да су сви против рата, док нисам схватио да постоје и они који га подржавају. Још посебно они, који неће ићи на ратиште.' Американци су се дрзнули да у Украјини оду предалеко. Њихов покушај да наметну чланство Украјине у НАТО-у је била стратешка грешка. Није им успело. Сада за собом остављају катастрофу коју ћемо, Европљани, морати да платимо, исто као и у Авганистану, Сирији, Либији и Ираку", јасан је бивши саветник Ангеле Меркел.

Генерал Вад уопште не сумња ко ће на крају победити.

"У украјинском рату је Русија имала и има доминантну улогу. Европљани се понашају као пубертетлије суочени са америчко-руским договором; понашају се неразумно, несрећни јер није испало како су они хтели. Сада се зрело понашају Американци и Руси који очигледно желе да изађу из рата", оцењује генерал Вад.

Слично размишља и амерички пуковник Даглас Мекгрегор. У европском инсистирању на бесконачном рату види најгору могућу вест за Украјину и Европу, која ће на крају довести и до рушења европских влада. Проблем је, међутим, што су понекад потребне године пре него што дође до промена.

"Изненадило би ме ако Европска унија преживи ову авантуру. Знамо да је НАТО неће. То је неизбежно... Али ни владе (ЕУ држава) неће издржати. Стармеру понестаје времена. Макрон је у Француској омиљен колико и куга. Верујем да ће обојицу уклонити Французи и Британци. Мерц је тек ступио на сцену. Познато вам је да су Немци веома конзервативни; сачекаће да виде какве ће потезе повући нови канцелар, а онда ће схватити да је и он само још један у низу глобалиста. На крају ће Мерца збацити са канцеларског трона. Преломнице обично почињу у Француској, а не у Немачкој", подсећа Мекгрегор.

Идеје да Британци и Французи пошаљу војнике у Украјину, чак и без мировног споразума, и милитаристичку хистерију у Европи, сматра гротескним, али и веома опасним: "Ти људи су идиоти. Али о лудилу које је захватило Европу нема сврхе трошити речи. Подсетићу на мисао британског председника владе Солсберија, једног од најбољих британских премијера, који је својевремено рекао да је највећа грешка у политици - везати се за лешеве мртвих политика. Украјинска политика, дакле политика наоружавања Кијева до зуба и гурања у рат против Русије, мртва је. Све то је била грешка која није смела никада да се деси. А европски политичари се још увек држе те политике као пијани плота. Уколико буду устрајни у вођењу исте, погрешне политике, њихови бирачи ће их кад-тад уклонити са власти. У то нема сумње. Зато се морају пренути из сна и суочити са јавом. Али све док буду мислили да смо им (Американци) савезници, и да ћемо их подржавати, понашаће се као лудаци", оцењује Мекгрегор.

Проблем је што се Америка према Европској унији понаша као старатељ, вазда попустљив за каприце размаженог и безобразног деришта. Бела кућа је, на пример, под Трамповим вођством прекинула доток војне опреме и информација Украјини, а потом све то поново дозволила. Тако је режим Владимира Зеленског после фебруарског дебакла у Овалној канцеларији већ добио нову "шаргарепу" у виду делимичног прекида ватре који је – одмах прекршио.

Све док Трамп не схвати да га кијевска фаланга води жедног преко воде, наставиће се слична игра. На штету Украјинаца. И Европљана. Тек када се Вашингтон потпуно повуче из рата и занавек потопе илузије ратоборне Украјине и вођа ЕУ, бићемо корак ближе миру.