Превара звана "Правила светског поретка"

Тања Фајон је словеначким медијима је као главну поруку Светског економског форума саопштила да "никада не смемо дозволити да владавина моћи превлада над владавином закона". Што није спорно.

Али у оквиру самих расправа на панелима WЕF-а, министарка спољних послова Словеније заступала је нешто сасвим супротно, приметио је портал Зирохеџ.

"Министарка иностраних послова Словеније Тања Фајон скренула је пажњу на сопствено потчињавање глобалистичкој агенди изјавом (чак захтевом) да суверене нације морају поштовати 'правила светског поретка'", упозорено је у коментару објављеном на познатом њујоршком интернет порталу.

Фајонова се није збунила помешавши правила међународног права са еластичним "правилима светског поретка" које диктира Америка у жељи да контролише униполарни свет по својој мери. Напротив, представница словеначке владе је у Давосу у посебном излагању отворено пропагирала америчку мантру којом се, науштрб међународног права, на глобалном нивоу устоличавају нова правила: "Правила светског поретка".

Проблем спорне изјаве шефице словеначке дипломатије је што "правила светског поретка" које протежира Америка - не постоје.

Постоје само одредбе међународног права које савезници Словеније у Европској унији и НАТО-у (првенствено Сједињене Америчке Државе), а понекад и власти у Љубљани – све чешће, чак отворено крше. Зато западне земље предвођене администрацијом САД све агресивније инсистирају на "'на правилима' заснованим међународном поретку", што је кованица коју је Европи оставио у аманет и амерички министар одбране одлазећи у суботу из Рамштајна, америчке базе у Немачкој, где је прошле седмице убеђивао владу Олафа Шолца да одобри слање немачких тенкова режиму у Кијеву.

Лојд Остин је, пре него што се укрцао у авион, путем Твитера поручио да ће Америка "заједно са својим партнерима и савезницима наставити да подржава Украјину … одбраном вредности међународног поретка заснованог на правилима". Што преведено на обичан језик значи да су одабране западне земље присвојиле право да, као са јеловника, бирају која ће правила поштовати у одређеном тренутку, а која не.

Концепт "светског поретка заснованог на правилима" често критикују Кина и Русија, несврстане земље и чланице БРИКС-а, као и сличних организација, а срчано га бране трабанти Вашингтона.

Професор Стефан Талмон је на сајту Немачке праксе у међународном праву (ГПИЛ) објаснио суштину фразе која је постала део речника и немачких политичара.

"Ако судимо по ситуацијама у којима је коришћен израз 'на правилима заснованом реду', наоко се чини да се ради о ширем појму од 'међународног права', дакле о правно обавезујућим правилима која захтевају сагласност сваке појединачне земље. Чини се као да обухвата правила традиционалног међународног права, али и онога што се обично назива 'меко право', а односи се на правно необавезујућа политичка опредељења. Такође, чини се да укључује правила колико држава, толико и недржавних актера. Термин је коришћен као позив неким државама да се придржавају постојећих међународних правних правила са којима се те земље заправо нису сложиле, и зато за њих нису била обавезујућа", навео је он.

"Кованица 'ред заснован на правилима' замагљује разлику између обавезујућих и необавезујућих правила јер оставља утисак да све државе и међународни актери подлежу том реду, без обзира да ли пристају на та правила или не", упозорава професор Талмон, и додаје: "Док је међународно право опште и универзално, чини се да 'поредак заснован на правилима' дозвољава посебна правила у специфичним – суи генерис – случајевима. Ово је опасан развој догађаја, јер ако међународни поредак заснован на правилима не захтева сагласност са тим правилима, поставља се питање ко на крају поставља та правила и одређује њихов садржај."

У пракси, произлази да "поредак заснован на правилима" представља увођење "права јачег" и "већине" која га подржава приликом обликовања правила која би важила на међународном паркету.

Јасно је да се воља неколико (западних) држава или чак већине држава не може поистоветити са међународним или регионалним правилима или као основа за "на правилима заснован светски поредак". Док је темељ међународног права начело суверене једнакости држава, "поредак заснован на правилима", одвојен од захтева за консензусом, може постати поредак упрегнут у амбиције једне моћне државе, или поредак који диктира већина, упозорава професор Талмон.

Према америчком сценарију, то у пракси значи скуп правила која важе за "нас" (утицајне, моћне, "цивилизоване"), уз посебну групу правила резервисаних за "вас", остале (слабе, нецивилизоване, варваре).

Или, језиком Жозепа Бореља, првог човека дипломатије Европске уније, који заједницу 27 држава ЕУ види као "лепо уређену башту", док је све изван њених граница – "џунгла". Дивљина којој треба баштован. Јасно је коме је одређена улога баштована, а коме корова који угрожава лепу Борељову "башту".

Нема сумње да описани концепт немилосрдно укида суверену равноправност држава и устоличује право "моћних", окупљених у Северноатлантској алијанси, да се мешају у унутрашње ствари "слабијих" и широм света спроводе разне "хуманитарне интервенције", упркос чињеници да се то коси са бројним међународним конвенцијама, као и правилима организација попут УН.

Наведена анализа професора Универзитета у Бону, експерта за међународно право, открива да су земље које подржавају "поредак заснован на правилима" снажно упрегнуте у подривање принципа суверене једнакости држава, зато не маре што су њихове акције супротне универзално усвојеном начелу неинтервенције, и што минирају и темеље међународног права које забрањује мешање држава у унутрашње међусобице друге, суверене државе.

Таквом политиком Америка и њој подређене државе, укључујући Словенију, доприносе нестабилности у свету.

Последица је дефицит дипломатије уз учесталу употребу силе. Једнострани потези једних земаља изазивају реакцију других. Човечанство памти како изгледа када "једна правила важе за нас, друга за вас" и када је погажен принцип неинтервенције, основна норма међународног права.

Типичан пример су двоструки аршини у случају (не)поштовања интегритета државе: када је по среди Украјина, Америка и ЕУ бране "неповредивост међународних граница", док у примеру Србије подржавају насилно отцепљење дела њене територије и државност Косова. Такво понашање води у нове неправде, сукобе и ратове.

Политичари са Запада орвеловским језиком тврде да је "оружје пут до мира", занемарујући дипломатију. Сматрају да исход рата може бити "само један - победа Украјине", не обазирући се на могућност постизања компромиса.

Парадоксално, и сама Словенија је жртва девалвације и непоштовања међународног права због одбијања Хрватске да спроведе арбитражну пресуду о граници.

Али ни то није омело Тању Фајон да занемари постулате међународног права само да би задовољила апетите америчке администрације, иако тиме штети не само Словенији него и осталим мањим државама које зависе од "снаге аргумената" и не могу олако да се лате "аргумента силе".

И не само то - контрадикторност њених изјава показује да се оглушила и о главну поуку Давоса да "никада не смемо дозволити владавини моћи да превлада над владавином закона".