Поражена мањина у ОЕБС-у: Гласник пролећа новог, мултиполарног света

Аустрија се протеклих дана нашла под јаким притиском да спречи учешће Русије на заседању Парламентарне скупштине Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) која ће бити одржана 23. и 24. фебруара у Бечу.

Организација са седиштем у аустријској престоници наследница је Конференције за европску безбедност и сарадњу (КЕБС), основане 1975. године у циљу попуштања тензија између Истока и Запада. Окупља 57 земаља из Европе, Северне Америке и Азије.

Ове године је, међутим, део посланика из 20 земаља одлучио да позове аустријску владу да ускрати улазну визу посланицима из Русије, са образложењем да су под санкцијама "колективног Запада".

Потписници спорног писма упозорили су аустријске домаћине да би "Русија могла да искористи састанак који се поклапа са првом годишњицом руске инвазије на Украјину како би ширила дезинформације, лажне вести и говор мржње".

Аустријски дневни лист „Пресе“ наводи да је тај позив Бечу потписало 81 делегата ОЕБС-а из Пољске, Литваније, Белгије, Чешке, Данске, Естоније, Француске, Грузије, Исланда, Канаде, Летоније, Немачке, Холандије, Норвешке, Румуније, Словачке, Словеније, Шведске, Украјине и Уједињеног Краљевства.

Нису добили одговор какав су очекивали – уследио је хладан туш из аустријског министарства спољних послова.

Укратко, захтев иницијатора забране присуства руских посланика на састанку у Бечу одбијен је уз нагласак да је Аустрија, као седиште ОЕБС-а и многих других међународних установа, према слову међународног права обавезна да дозволи улазак делегата из свих земаља учесница како би присуствовали заседању Парламентарне скупштине те организације.

Представница за штампу аустријског министарства спољних послова подсетила је и да је реч о званичном састанку Парламентарне скупштине ОЕБС-а, за који санкције Европске уније предвиђају изузетак од икакве забране.

Вршилац дужности потпредседника Парламентарне скупштине ОЕБС-а, Аустријанац Рајнхолд Лопатка, окарактерисао је потез представника 20 земаља као „прегалаштво мањине“, с обзиром на то да ОЕБС има 57 држава чланица.

И заиста, већ летимичан поглед на списак парламентараца који су подржали спорну иницијативу открива да већина потписа потиче из чланица Европске уније које су махом укључене и у НАТО. Та група, која себе види као "колективни Запад", представља очигледну мањину унутар ОЕБС-а, а већ на старту је пропала и у напору да јој се прикључе сви парламентарци из свих чланица НАТО и ЕУ.

Слично је и у оквиру УН, када је посреди захтев за увођење санкција Русији. Тек тридесетак држава је увело неке од санкција, док је највећи део осталих, које представљају велику већину света – одбио да то учини.

Те дипломатске битке нису неважне, јер показују како се геополитичка карта света мења и како мултиполарност постаје све опипљивија стварност.

Пораз групе НАТО чланица у оквиру ОЕБС-а значајан је и зато што је разоткрио лицемерје представника "колективног Запада" који често позивају друге земље на поштовање међународног права, док су поводом предстојећег заседања организације чији су део, у циљу спречавања присуства руске делегације без зазора, отворено и дрско погазили исто то међународно право. Али то није једини проблем.

Одбијање контаката са представницима Русије у оквиру једне од ретких организација у којој од почетка украјинског рата парламентарци ЕУ имају могућност да се састану са руским, је крајње кратковидан и арогантан потез. Јасно је да Русија неће нестати са евроазијског континента и да ће пре или касније морати да се пронађу решења за заједнички живот – путем дипломатије.

Отуда је 81 парламентараца који су потписали срамно писмо тим чином демонстрирало не само русофобију, већ и невероватну неспособност за комуникацију и тражење компромиса, без чега нема мира ни на европском континенту. Што је – трајан мир – основни и крајни циљ ОЕБС-а.

Описани поступак речених парламентараца уједно представља и необорив доказ њихове неспособности да обаве поверен им задатак.

Разлоге за такво срамоћење европских емисара, којима би мир морао да буде први на списку приоритета, треба тражити и у свакодневној, бруталној пропаганди и цензури којима су изложени милиони грађана Западне Европе.

Према том наративу, искључиво Русија је одговорна за рат, док се прикрива кривица главног актера који је Украјину годинама претварао у буре барута надомак руске међе – то је Америка, потпомогнута саучесницима из ЕУ.

Резултат је непоколебљива, иако крајње неоснована, вера европских политичара да "Запад" мора да победи у Украјини, а Русију баци на колена. Сви који упозоравају на сулудост таквих идеја брзо су склоњени из водећих западних медија.

Такав усуд је задесио чак и пензионисаног бригадног генерала Ериха Вада, некадашњег саветника немачке канцеларке Ангеле Меркел.

Интервју са Вадом је средином јануара објавио широј јавности мало познат локални феминистички часопис "Ема". Немачки генерал је говорио без длаке на језику и изнео бројне горке истине, нарочито о беспоштедној пропаганди која је оковала водеће немачке медије, као у време тоталитаризма.

"Запад може да пошаље 100 "мардера" и 100 "леопарда" – али то неће променити војну ситуацију на фронту. А питање свих питање јесте: Како у таквом сукобу изаћи на крај са ратоборном нуклеарном силом? Пазите – са најснажнијом нуклеарном силом на свету! – а да избегнете избијање трећег светског рата. А управо то је оно о чему водећи политичари и новинари овде, у Немачкој, уопште не размишљају!", упозорава некадашњи саветник за војна питања некада моћне немачке канцеларке.

Вад још нарочито наглашава тешке последице које ће снаћи Немачку уколико буде поражен "амерички протекторат у Украјини".

"Русија неће тек тако нестати са карте света. Морамо да избегнемо да Русе отерамо у загрљај Кинеза јер бисмо тиме скренули мултиполарни поредак на нашу штету. Русија нам је потребна и као водећа сила у мултинационалној држави како бисмо избегли распламсавање нових борби и ратова. И, да будем искрен, не видим да Украјина може да постане чланица ЕУ, а свакако не и НАТО", критичан је немачки генерал Ерих Вад.

Ту се крије и парадокс данашње ситуације – док официри и војници, дакле они који добро знају шта је рат, позивају на уздржаност и тражење дипломатских решења, неодговорни политичари чији је задатак да спрече ратове – из безбедног залеђа из све снаге ударају у ратничке бубњеве.

У том светлу је пораз мрзилачке политике и мањине у Парламентарној скупштини ОЕБС-у један од првих добрих гласника – пролећа и новог, мултиполарног света.