Требало је да прође нешто више од месец дана од преломног открића ветерана америчког истраживачког новинарства и добитника Пулицерове награде Симора Херша (да је Вашингтон уз помоћ Норвешке дигао у ваздух гасоводе Северни ток 1 и 2 у Балтичком мору), па да се у западним медијима појаве "алтернативне", крајње неуверљиве приче како је ту операцију извела "група Украјинаца неповезана са режимом у Кијеву". А сада се појавила и нова верзија, изграђена на пепелу првобитне.
Подсетимо: водећи амерички и политичари ЕУ одмах су тврдили да је Русија минирала свој гасовод, али су одустали чим је постало јасно да мало ко у то верује. А сада су ту, првобитну верзију (након што нико није поверовао ни у ону о "украјинским извођачима" тог опасног и веома компликованог подухвата) опремили "новим", наравно, ничим доказаним тврдњама: уништење сопствене енергетске инфраструктуре наручио је Кремљ, а потом су задатак из речи у дело спровели "руски бродови".
За разлику од тих конструката, пуних рупа, Хершов чланак обилује форензичким детаљима, а приде наводи и датуме, време, методе и војне јединице укључене у акцију. Уз то, наглашава и битан податак, дакле, како је изузетно захтевна операција уопште изведена: захваљујући сарадњи норвешких оружаних снага са америчком морнарицом.
Херш само једну чињеницу није нарочито истицао, иако и она потврђује истинитост његових навода, а којима верује, како је нагласио протеклих дана, и руски председник Владимир Путин. То је чињеница да су Норвешка и САД имале и огромну финансијску корист од саботаже гасовода Северни ток. О чему корпоративни медији на Западу упорно ћуте. Као што махом прећуткују и Хершова открића. Што јесте запањујуће - Херш је целом свету показао да је земља која тврди да је бранилац међународног права заправо аутор и извођач бруталне терористичке операције, акта (слабо прикривеног) државног тероризма. Оно што би можда морало још више да брине у целом том замешатељству, јесте једногласно саучесништво мејнстрим медија у игнорисању очигледног.
Нова теорија
Медијски наратив који су усвојили готово сви западни корпоративни медији, јесте да су Руси поставили експлозив под сопствени гасовод на који су потрошили не само милијарде евра него и три деценије интензивне дипломатске активности, како би за Русију испословали кључ за најуноснији извор прихода у наредних 40 година.
Водећим медијима на Западу је, међутим, успело немогуће - својој јавности су "продали" невероватну причу да је Русија уништила сопствени гасовод. Неко би рекао да би само неурачунљива особа могла да поверује у такву манипулацију. Упркос томе, западни медији су пуни таквих вести.
Последњи у низу је дописник словеначког "Дела" из Брисела Петер Жерјавич. Он управо шири "нову теорију", потеклу из немачких медија, а према којој "трагови воде у Москву, јер су руске ратне лађе које су располагале мини подморницом и краном за подизање терета – у септембру биле на попришту потоњих експлозија".
На његов "извештај" се усула лавина подсмешљивих коменатара; многи су новинару љубљанског "Дела" поручили да је срамота за професију, али и Жерјавич и новинарске му колеге предано настављају да обмањују јавност. Намеће се питање – зашто то чине?
Нечувена измишљотина
Познати шкотски писац, борац за људска права, новинар и бивши дипломата британског Министарства спољних послова Крег Мареј каже да је управо поводом случаја потпуног мука у западним медијима о спектакуларном открићу Симора Херша о стварним починиоцима уништења гасовода "Северни ток" схватио како "функционише велика, масна лаж" на Западу. И да смо се сада "заиста обрели у царству тоталитаризма и велике лажи".
Мареј је у праву – све више Европљана долази до спознаје (што доказују и протести који попут пожара харају Европом) да толико опевана људска права и европске вредности, попут слободе мисли и изражавања, па слободе независних медија… - више не вреде ни пишљивог боба.
"Није тајна у томе што људи заиста верују у нечувену измишљотину. Тајна је у томе што људи стварно верују да су сведоци борбе између добра и зла, и да наратив који то промовише мора да буде усвојен у интересу борбе против зла. Ништа не питајте, само посматрајте! Јер, ако питате, подстичете зло. Сигуран сам да то тако функционише. Државни и корпоративни стенографи су промућурни појединци. Када би мало размислили, схватили би да је наратив да је Русија дигла у ваздух сопствени гасовод - најобичнија глупост. Али они су уверени да је морално погрешно размишљати о томе. Уосталом, нико од њих није оспорио ништа мање сумануте тврдње да је Русија више пута гранатирала сопствене снаге у нуклеарној електрани Запорожје. То је такође разлог зашто нико од њих није оспорио ни крајње сумњиву званичну верзију приче о Скрипаљу", упозорава Крег Мареј и наглашава да су они који критикују агресивно промовисање рата у Европи искључени из свих мејнстрим медија и одгурнути на "маргине интернета".
"Политичкa коректност"
Све то подсећа на "политичку коректност" која је пре неколико деценија владала у социјалистичком делу Европе. Тајну њеног успеха је у својој студији сажео Ентони Малколм Данијелс, познат под псеудонимом Теодор Далримпл, конзервативни енглески културни критичар, затворски лекар и психијатар.
"Политичка коректност је комунистичка пропаганда у малом. Проучавајући комунистичка друштва, дошао сам до закључка да сврха комунистичке пропаганде није убедити или убеђивати, нити информисање, већ понижавање; ако је нешто мање одговарало стварности, то боље. Када су људи приморани да ћуте док им се говоре најочигледније лажи, или, још горе, када су приморани да сами понављају те исте лажи, они заувек губе осећај за поштење. Пристати на очигледне лажи значи сарађивати са злом, чак помало и сам постати зао. Способност јединке да се томе одупре је на тај начин нарушена, па чак и уништена. А онда је лако контролисати друштво прекаљених лажова. Ако проучите 'политичку коректност', видећете да има једнак учинак и да је то заправо њен циљ", рекао је Теодор Далримпл у разговору за FrontPageMagazine.com 2005. године.
Та спознаја није од јуче. Људима није страно да често верују у оно у шта желе да верују. То је, уосталом, давно записао Јулије Цезар у "De bello civile, kuae volumus, ea credimus libenter"; парафразирано: "у оно што желимо, радо поверујемо". Исто говори латинска изрека (Mundus vult decipi, ergo decipiatur) коју је у књизи "Град Божји", написаној пре 16 векова, записао хришћански теолог Аурелије Августин: "Свет жели да буде преварен, па нека и буде преварен!"
Мишљење масе
Све то објашњава зашто се многи држе сулудих тврдњи као пијани плота, иако им разум, можда, говори другачије. Ипак, мишљење масе, дириговано властима податним медијима, односи превагу над појединцем опхрваним сумњом. Тај на крају и нема сопствено мишљење. Што није без последица.
Некадашњи обавештајац америчке шпијунске агенције ЦИА Лери Џонсон упозорава на погубне последице оваквог стања у западним друштвима. Јер, није једини проблем што се на тзв. Западу о узроку и природи рата у Украјини, али и о многим повезаним проблемима, стално и устрајно лаже. Проблем је када они који лажи лансирају, као и конзументи њихових лажи, на крају поверују – у сопствене лажи: "Када сам био 14-годишњи тинејџер (пре више од 50 година) читао сам Вилијама Ширера, 'Успон и пад Трећег Рајха'. Књига је на мене оставила трајан утисак; посебно онај део који описује 'Коначно решење'. Сећам се да ме је мучило зашто народ Немачке није видео претњу коју нацистички систем представља и њима, и свету. Зашто нису ишта урадили да то зауставе?"
"А сада мислим да разумем. Немачки народ је био преплављен лажима; уместо да их одбаци и тражи истину, подлегао је тим лажима. Бојим се да је иста динамика сада на сцени у Сједињеним Државама и Европи. Али, у једном тренутку, лажи ће се урушити", упозорава аналитичар.
За сада су у Европској унији урушени само гасоводи надомак данског острва Борнхолм; многе на тзв. Западу то још увек радује, док их са тим циљем тетоше и сужњи из медијских корпорација. Али, ако су закључци горе поменутих аутора тачни, није тешко наслутити куда то води. У продужену агонију и много уништених људских живота на путу раскринкавања још једне "велике лажи" нашег доба.