Да не јењава притисак европских званичника који из све снаге протурају пропаганду Запада у вези с америчким посредничким ратом у Украјини јасно се види и из годишњег извештаја о Србији Владимира Билчика, известиоца Европског парламента за Србију. У резолуцији између осталог пише да се "осуђује отварање редакције РТ Балкан у Београду и лансирање онлајн медијског сервиса на српском језику, поврх међународног сервиса на енглеском који је такође доступан". Европски парламент је забринут што у Србији опада подршка чланству у ЕУ а расте подршка Русији, иако ту не види своју одговорност.
"То смањење подршке директно је повезано са повећањем присуства других међународних актера", тврди Билчик у свом извештају и апострофира постојање већег броја медијских садржаја који су уперени против ЕУ, и још више наклоњених Русији, те да они промовишу антиевропску реторику.
Порука је јасна – све би било похвално уколико би се и Србија "усагласила" са такозваним "европским вредностима", што уистину значи да би морала да уведе цензуру домаћих и страних медија како би и до српске публике стизао искључиво "западни наратив".
Да су премисе на којима почива овај извештај не само у спору са некадашњим западним вредностима о слободи говора и слободним медијима, него и са ситуацијом на терену, може се проверити на примеру једне од земаља чланица Европске уније и НАТО пакта, а која је у потпуности "глајхшалтовала" своје медије са западним, забранила све руске канале и доживела резултат који није желела а још мање очекивала.
Посреди је Словенија у којој су безмало сви водећи медији под паском власти и опозиције, а што се тиче односа према рату у Украјини, сви, и провладини и приватни, опозициони - подржавају искључиво „западну“ реторику и ревносније од инквизиције цензуришу "проруске" ставове и информације.
Упркос томе, према најновијем истраживању јавног мнења које је спровела агенција "Валицон", у Словенији убрзано расте број оних који одговорност за рат у Украјини приписују САД. Наравно, истовремено број испитаника који сматрају да је Русија изазвала рат – опада. То сазнање, шокантно по политички естаблишмент, довело је и до жестоких полемика и коментара у словеначком медијском простору.
Тако је и Игор Коршич, предавач на љубљанској Академији за филм, радио, позориште и телевизију (АГРФТ), реаговао на уреднички коментар објављен у љубљанском дневнику "Дело", а чији повод је било истраживање "Валицона".
Уредник "Дела" Али Жердин је у уводнику критиковао чињеницу да све више грађана Словеније сматра да за посреднички рат у Украјини није крива Москва, већ Вашингтон. "Дело" је, у духу нових европских вредности где слободи говора више нема места, одбило да штампа реаговање професора Коршича, који га је потом у облику „писма читаоца“ објавио на интернету – што је још један доказ како се спроводи цензура мишљења унутар држава чланица Европске уније уколико се ради о одступају од званичне политике НАТО пакта.
Професор АГРФТ је, наиме, оспорио тврдњу уредника "Дела" да све већи број Словенаца радије верује у теорију завере о "невидљивој" одговорности Америке, НАТО и уједињеног Запада за рат на европском тлу, уместо да осуде "видљиву" окупацију Украјине од стране Русије. "Да су Словенци склонији да верују у теорије завере него у видљиве податке и информације, и да по томе пре спадамо међу црноморско-балканске него скандинавске народе, закључује уредник водећих дневних новина ослањајући се на нека европска истраживања.
Тиме сугерише да смо заостали у цивилизацијском смислу, а нуди и објашњење за такав резултат: 45-годишња владавина конспиративне комунистичке диктатуре. 'Дело' као повод за своју критику наводи 'теорију завере о рату у Украјини' из које произлази да су за рат најодговорније 'невидљива' Америка, НАТО и 'уједињени Запад', а не оно што је свима наочиглед и 'видљиво', а што је за уредника главног словеначког дневника - руска инвазија," осврнуо се на спорне тврдње водећих словеначких дневних новина професор Коршич.
"Дневник", чија је уредничка политика вазда била податна смерницама владе у Љубљани и захтевима Брисела, у свом уводнику упозорава на алармантан податак да је удео Словенаца који верују у ту "теорију завере о наводно невидљивом" (утицају и кривици Америке за украјински рат) неочекивано велики, већи него на почетку руске инвазије на Украјину; оно што брине бирократију у Љубљани и Европској унији јесте да тај број и даље, незадрживо расте. Отуда веома велики део испитаника у Словенији не верује у оно што је према Делу "видљиво" – а то је да је Русија одлучила да окупира прво Украјину а потом и друге државе ЕУ и НАТО блока, редом.
"Забрињавајуће велики део испитаника током личног когнитивног процеса полази од онога што је невидљиво, а то су геостратешки интереси САД, НАТО-а и колективног Запада," резонује "Дело", на шта Коршич одговара да је "одговорност Запада за рат у Украјини далеко од тога да је 'невидљива'", и набраја: "Још како је видљива активност Америке у пучу против демократски изабраног украјинског председника Јануковича; добро се виде у Кијеву на пречац донети закони који дискриминишу Украјинце који говоре руски, забраном руског језика, партија и културе; видело се и спаљивање на десетина руских демонстраната у подметнутом пожару у Дому синдиката у Одеси; још како је било видљиво осмогодишње (2014-2022) гранатирање Донбаса и 14.000 жртава." Све то јесте видљиво за оне који се слажу да рат није почео руском инвазијом 24. фебруара 2022. године, већ много, много раније.
Иако водећи медији унутар Европске уније прећуткују и прикривају кључне чињенице, јесте и те како видљив и забележен читав изразито сложен историјски контекст, од обећања западних лидера Горбачову да се НАТО неће ширити ни за педаљ на исток, преко игнорисања руских иницијатива и бриге у погледу структуре европске безбедности, до деловања америчке агенције ЦИА и видљиве умешаности Америке и Запада у догађаје на Мајдану 2014. године, сумира факте професор Коршич. Словеначку јавност подсећа и на мировне споразуме Минск 1 и Минск 2 којима је Запад манипулисао и практично их минирао...
"Оно што уредник 'Дела' намеће словеначкој јавности као једину истину и не-заверу, и оно што би та јавност требало да уочи као 'видљиво', јесте да је 'Русија одлучила да окупира Украјину', а што је типично манихејско размишљање, за црно-белу презентацију одговорности," пише професор АГРФТ и подсећа да је Путин "јасно рекао да циљ Москве није (био) да окупира Украјину, већ да заштити руску мањину и да демилитаризује и денацификује Украјину", о чему сведочи и сагласност Русије у погледу оба споразума из Минска. "Са друге стране, одговорност Запада за руски напад на Украјину је заснована на историјским чињеницама, стога је видљива и емпиријски и логички - доказива. Отуда је управо западна завера против Русије у најбољем случају невидљива, јер је строго контролисани медији, укључујући и 'Дело', демантују и заташкавају", упозорава професор АГРФТ Игор Коршич.
Кад се подвуче црта, произлази да - упркос прегнућу словеначких медија да прекроје истину о рату о Украјину – западна верзија истине у Словенији, али и у другим строго контролисаним друштвима Запада, наилази на плодно тло код све мање публике. На исти начин су уочљиве манипулације и лажи и у Билчиковом извештају којим се тражи цензура у Србији. Проблем није "премало цензуре" у Србији, како то виде европски емисари, него, како је показао професор словеначке Академије за филм, радио, позориште и телевизију - неуверљивост "западних истина" које су у суштини – неистине.
Чак и када би Србија подлегла притиску, резултат не би био другачији, јер европски паламентарци никако да схвате оно што је знао још Абрахам Линколн: "Можеш лагати неке људе све време, можеш лагати све људе неко време, али не можеш лагати све људе све време."