"Амерички кандидат": Како је Србија упала у мртву трку Словеније и Белорусије за Савет безбедности
Јанез Јанша прогнозира суноврат словеначких амбиција у СБ УН због "отворених проруских ставова" нове владајуће коалиције и "нескривеног кокетирања са тоталитаризмом Путиновог типа који се манифестује у обожавању диктатора (Тита), једнопартијског режима и укидању дана сећања на жртве тог режима"
Жестоке дипломатске битке воде се ових дана на паркету светске дипломатије и то за место у највишем органу најважније међународне организације. У Европи се, наиме, Словенија и Белорусија, две државе из "источноевропске" групације земаља, такмиче за место несталне чланице Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН). Гласање ће бити 6. јуна, а победник у трци за једну од фотеља 15-чланог највишег органа УН мора да сакупи најмање две трећине гласова свих чланова Генералне скупштине Уједињених нација.
Словенија се последњих месеци на све начине бори да та фотеља припадне баш њој. Иако се у протекле три деценије није нарочито бригала за проблеме афричког континента, сада је изненада нашла да су јој Африканци веома важни – нарочито у светлу чињенице да могу донети одлучујуће гласове, па је у склопу важне "дипломатске офанзиве" у оквиру које лобира за афричке и друге гласове у светској организацији, у престижном објекту на Брду код Крања организовала и међународну конференцију Дан Африке где је богато угостила бројне званице које су за ту прилику допутовале директно са "црног континента".
"Успех Словеније у УН зависи од афричких гласова", не крије љубљански дневник "Дело", а у то име су државе Африке последњих пола године салетали председница парламента Уршка Клакочар Зупанчич, министарка спољних послова Тања Фајон, њен државни секретар Самуел Жбогар и бројни други словеначки емисари, одлучни да Белорусија не сме да победи у тој мртвој трци.
Плод жеље Вашингтона
У словеначком Министарству спољних и европских послова су, како су то почетком маја потврдили Фајонова и Жбогар, "и даље оптимисти", све док им конце није помрсио шеф највеће опозиционе партије (СДС) и некадашњи председник владе Јанез Јанша.
Јанша воли да твитује, па је у једној од недавних објава на друштвеним мрежама открио до сада добро чувану, за словеначку кандидатуру не баш позитивну информацију. У намери да истакне хвале вредан рад своје, сада већ бивше владе, обзнанио је да је у време када је био премијер "Словенија кандидатуру за чланицу СБ УН поднела на изричиту молбу америчких и европских савезника у ЕУ и НАТО који словеначкој дипломатији пружају свестрану помоћ у обезбеђивању подршке у Генералној скупштини УН".
Јавно лансиран податак, и то непосредно уочи гласања, да је словеначка кандидатура плод изричите жеље Вашингтона да у СБ УН "на мала врата" прогура државу која ће гласати како Бела кућа заповеди, оцењен је у врху словеначке политике, а нарочито дипломатије, као изузетно штетан по шансе Словеније да успе у свом (тачније, америчком) науму.
Фајонова и Жбогар су од тада "опрезно оптимистични" у погледу исхода гласања 6. јуна, а Јанша је лукаво, у случају да словеначка кандидатура пропадне, већ затражио оставку не само министарке спољних послова, већ и целе владе премијера Роберта Голоба.
Непријатна истина
За службену Љубљану се непријатна истина крије у Јаншином признању да је Словенија у надметању за место у СБ УН уистину "амерички кандидат". То се, наравно, у дипломатским круговима знало и раније, али то нико није рекао тако јасно и гласно као некадашњи словеначки премијер. Јанша најбоље зна како је дошло до кандидатуре Словеније јер ју је поднела његова влада, док је Голобова само наставила тамо где је он стао.
Министарка спољних послова Тања Фајон је својом прошлонедељном изјавом да "Словенија није ничија марионета, веома смо самопоуздани и водимо своју кандидатуру" нехотице испровоцирала Јаншу да истакне америчку улогу у том замешатељству. Јанша и његова СДС су на све спремни само да нанесу штету земљи и сруше власт, љутито се одазвала Тања Фајон, чиме је и сама признала да није била нарочито искрена када је тврдила да "Словенија није ничија марионета", као и да чињеница да се на Словенију гледа као на марионету САД – штети њеној дипломатији. И шансама да постане део СБ УН.
Јанша не види ништа спорно што је словеначка дипломатија привезак Вашингтона, па зато и то што је разголитио Словенију као "америчког кандидата" правда последњим потезима садашње словеначке владе због којих, како тврди, држава губи кредибилитет код савезника на Западу. Потез шефа словеначке опозиције је, наиме, уследио као реакција на одлуку владе премијера Голоба да укине под Јаншом устоличен празник - Дан сећања на жртве комунизма. За Јаншу је то смак света и разлог због којег ће словеначка кандидатура пропасти у УН пошто савезници "губе веру у Словенију". Јанша је уверен да ће Словенија изгубити место у Савету безбедности уколико "наши (западни) савезници одустану од нас".
Суноврат амбиција
Јанша прогнозира суноврат словеначких амбиција у СБ УН због "отворених проруских ставова" нове владајуће коалиције и "нескривеног кокетирања са тоталитаризмом Путиновог типа који се манифестује у обожавању диктатора (ту мисли на Тита – оп. аут.), једнопартијског режима и укидању дана сећања на жртве тог режима". Огорчен због пораза на изборима прошлогодишњег априла, Јанша упорно покушава да мобилише гласаче да свргну садашњу власт јер није раскрстила са Јосипом Брозом и партизанима, а управо је ревизија историје био главни циљ његове последње владе. Ту лежи корен и оптужби на рачун нове власти да је "проруска", што иначе не може бити даље од истине.
Штавише, Словенија је недавно у Украјину послала нов контингент од 20 оклопних возила "валук", односно "пандур", а све партије на власти су светлосним годинама далеко од подржавања комунизма; али њихова главна "мана" је, како то Јанша покушава да докаже код куће и свету, што одбијају да ревидирају новију историју, нарочито у погледу актера отпора нацифашизму у Другом светском рату.
Министарка спољних послова Тања Фајон се одазвала на Јаншине изјаве на Твитеру и упозорила да управо Белорусија, као противкандидат Словеније у трци за несталног члана Савета безбедности УН, игра на карту да је "наша земља марионета Запада". Вођа СДС није устукнуо већ је додао још уља на ватру напоменом да би Словенију могла да замени земља која није чак ни чланица Европске уније, али јој "савезници више верују него неокомунистичкој власти у Љубљани".
Према Јаншиним информацијама, та земља из басена "источноевропских земаља", одакле се јуна бира нестална чланица СБ УН, могла би да буде Србија јер подржава интегритет Украјине, али није увела санкције Русији због чега би окаснела српска кандидатура могла да буде "компромисно решење", прихватљиво за многе државе. Локална међусобица која тиња између Голобовог кабинета и опозиције истакла је у први план и спознање да је чак и актуелна словеначка влада свесна да јој америчка подршка, иако "испод жита", смета у борби за престиж у УН; с те тачке гледишта Словенија може бити проблематична за многе земље света. Чак и да јој затвори врата у СБ УН.
Нови гласови
Словеначке дипломате су информацију да је Словенија заправо "амерички кандидат" криле из простог разлога, како наглашавају и словеначки провладини медији, јер Љубљана "жели да привуче и гласове оних чланица Уједињених нација које нису у најбољим односима са САД". Јер, ако сагледамо расположење земаља света, на пример по питању санкција Русији где Бела кућа диктира најоштрије мере - већина те санкције не одобрава. Истовремено је све веће интересовање за чланство у БРИКС-у и Шангајској организацији за сарадњу, где Русија ужива велики утицај. Исто важи и за Блиски исток где је амерички утицај у последњих годину дана у осетном паду.
Сједињене Америчке Државе су охладиле односе и са Саудијском Арабијом, својим некадашњим савезником, а у конфликтним релацијама су и са другим земљама тог региона. Латинска Америка, велики део Азије и Блиског истока, бар део Европе – пре би дале глас Белорусији или некој сличној земљи, него Словенији. У том контексту Белорусију виде као савезника Москве и земљу која настоји да промени садашњи систем светског поретка у коме доминира једна светска сила - Америка.
Према проценама многих афричких, латиноамеричких и блискоисточних земаља, садашњи систем и хегемонистичка политика САД им штети, а користи земљама развијеног света, пре свега Г7. А када се ради о миру, главном задатку СБ УН, не треба заборавити да је 4,5 милиона људи погинуло у америчким ратовима само у овом веку, док је 7,5 милиона њихових земљака гурнуто у јад, беду и глад.
Ратоборна таласократија
Према различитим проценама, Сједињене Америчке Државе од свог настанка пре 247 година па наовамо, нису ратовале само током 13 до 17 година. То значи да је 93 до 95 одсто времена, колико постоји као независна нација, ова "ратоборна таласократија" провела ратујући. Ако томе додамо и хибридне ратове, државне ударе које је диктирала у Азији, Африци, Латинској Америци... и друге облике мешања, тешко да би нашли неку годину у којој Американци нису ратовали.
Према истраживањима Вотсон института за међународне и јавне послове Универзитета Браун, илегалне и ничим изазване америчке инвазије на Ирак, Авганистан, Сирију, Јемен и Пакистан у последње две деценије довеле су до расељавања 38 до 60 милиона људи, док најмање 7,6 милиона деце млађе од пет година данас гладује због америчке агресије и инвазија. Бити кандидат, чак марионета такве земље у Савету безбедности УН, чији задатак би требало да буде да ствара услове за владавину мира, а не рата у свету – јесте велики минус за сваку државу. Па и за Словенију.
Противници идеје да Словенија заузме једну од столица у СБ УН зато после Јаншиног признања имају још лакши посао да словеначку кандидатуру представе као прикривену кандидатуру "манџуријског" односно "америчког кандидата". Манџуријски кандидат (Manchurian Candidate) је колоквијални, метафорички израз за "кртицу" или агента спавача који је убачен у организацију или заједницу са циљем шпијунирања, саботаже или неке друге субверзивне активности које он сам уопште није свестан, односно за коју је "програмиран" прањем мозга, хипнозом и на сличне начине.
Јанша је, међутим, управо открио да Словенија није ничим "омађијана" већ је још како свесна своје улоге у овој сплетки Вашингтона. Зато ће могући неуспех Љубљане приликом гласања у УН 6. јуна бити пре резултат чињенице да опада моћ Запада у свету, него лажног разлога о "посусталој подршци западних савезника због пораста неокомунизма на сунчаној страни Алпа", како домаћу и ширу јавност убеђује бивши словеначки премијер.
