Кинески истраживачи: Превазиђена западна економија врти се само око капитала, време је за хуманомију

Више од 450 новинара, представника новинских кућа, истраживача медија и стручњака из целог света се овог месеца окупило у кинеском Гуангџуу, главном граду провинције Гуангдонг, где је новинска агенција Синхуа организовала пети Светски медијски самит (World Media Summit – WMS). Пратио сам дебате шест дана, а једно од најзанимљивијих питања око којих су се вртеле односило се на истраживачки извештај који је представила агенција Синхуа фокусиран на нешто о чему се ретко, ако уопште, извештава у западним медијима. Реч је о – хуманомици.

Тема је толико нова да је помиње тек пар научних расправа. "Западна статистика се отуђила од људи. Важнија им је лажна статистика, него људи", упозорила је кинеска научница уз објашњење да западна економија превише пажње поклања капиталу и профиту уместо људском прегнућу и развоју привреде, што користи читавом друштву. А напретка нема без континуираног и стабилног развоја друштва. И медији би требало да буду освешћенији по том питању и да тај наук шире у свет, то је била једна од главних порука конференције.

Како је објаснила Фу Јан са Института Синхуа, ради се о "споју марксизма и културе" где уместо капитала, како је уобичајено у западним друштвима, у први план поново избија – човек.

Извештај под називом "Хуманомика у новој ери" објавио је New China Research (NCR), истраживачки центар под водством Синхуа. Питања на која су одговор тражили истраживачи јесу она која су све ређе у жижи Запада. Кинеске економисте је занимало који су циљеви развоја, и одакле потиче економски раст? Упитали су се и ко има користи од благостања земље. То је била основа за представљање кинеске праксе која пружа нову развојну парадигму: хуманомију у новој ери. То истраживање не само да служи као академска референца за разумевање кинеске модернизације, већ нуди и поучне начине за постизање отпорног, одрживог раста усмереног на људе у време када је човечанство све више оптерећено озбиљним изазовима као што су све већи јаз између богатих и сиромашних, климатске промене, спор опоравак привреде и пораст антиглобалистичких расположења.

Истраживачи истичу да су Програм Уједињених нација за развој и "Извештај о људском развоју 2021/2022" показали да вредност глобалног индекса развоја човека први пут у 30 година опада већ две године узастопце. Из извештаја провејава упозорење да се развој човека у већини земаља суочава не само са многим кризама, већ да назадује. Не ради се само о максимизирању профита и повећању ефикасности, већ и о побољшању живота људи и подстицању културног просперитета.

Хуманомички приступ, међутим, указује да за економски раст и развој нису кључни само максимизирање профита и повећање ефикасности, већ и побољшање живота људи и промовисање културног благостања. Кина је добар пример тог приступа јер се успешно трансформисала из сиромашне пољопривредне земље у другу највећу економију на свету. Кинеска привреда је последњих година постала стабилизатор и светске економије.

Кина је постигла завидан успех и у најодлучнијој кампањи против сиромаштва у историји човечанства – спасила је од сиромаштва 850 милиона сиромашних људи од почетка реформи и отварања касних 1970-их, и напредује на путу изградње модерне социјалистичке земље.

Ту чињеницу је истакао Мартин Жак, некадашњи виши сарадник на Одсеку за политику и међународне студије Универзитета у Кембриџу. Жак је подвукао да, за разлику од западних земаља, Кина истиче потребу за развојем читавог човечанства, док Запад дели свет на "пријатеље и непријатеље" и није способан да размишља о будућности човечанства, односно у стању је да размишља о будућности само као о "продужетку садашњости", иако ће будућност заправо бити потпуно другачија захваљујући многим технолошким променама.

Слично је и Марк Левин, амерички професор који већ 20 година живи и предаје у Кини, скренуо пажњу на различите аспекте кинеске "државе благостања". Он је објаснио да је и сам у руралном пределу Кине био сведок како држава са својим стручњацима помаже пољопривредницима чији је сан да направе пластеник, и како им се производња потом учетворостручила; и не само то – држава је сељацима обезбедила и станове у близини, када су се одлучили да закупе земљиште на коме ће поставити пластеник.

Женг Јонгниан, председник Гуангџоу института ГБА, такође је оценио да је "Запад превише оријентисан на капитал" и подсетио да је Кина имала "мешовиту" економију и владу која је водила рачуна о добробити људи још од династије Хан, те да и дан данас није одустала од те бриге, док се у Сједињеним Америчким Државама удео средње класе смањио са 62 одсто на 42 одсто од 1970-их до данас, што показује да САД нису способне да реше проблем све веће неједнакости и нестанка средње класе из потке друштва.

Три димензије друштвено-економског успеха

Са друге стране, од 12. петогодишњег плана (од 2011. до 2015. године) и 18. конгреса КПК (2012.), Кина свој друштвено-економски успех више не мери само кроз бруто домаћи производ (БДП), већ кроз суштинско побољшање живота у држави. БДП наиме мери не само корисне, већ и штетне активности које нужно не доводе до повећања реалног квалитета живота појединца и друштва у целини. Због тога Уједињене нације процењују друштвени развој према Индексу људског развоја (Human Development Index, HDI).

ХДИ представља збир предузетих мера за напредак у три основне животне димензије: дуг и здрав живот, приступ образовању и пристојан животни стандард. Према том параметру, земље су рангиране у неколико категорија – од оних са ниским до оних са веома високим људским развојем.

И према овом индексу, Кина се сврстава међу земље "високог људског развоја". Квалитет живота у Кини расте брже него у већини земаља света, а смртност деце је нижа чак и у односу на развијене капиталистичке, индустријске државе. Сличну слику даје и статистичка јединица која мери степен у коме расподела прихода међу појединцима или домаћинствима унутар друштва одступа од савршено једнаке расподеле – у питању је Џини (GINI) коефицијент. После одлуке Комунистичке партије Кине (КПК) из 2013. године, када је Кина имала Џини коефицијент од око 0,45 поена, Пекинг се одлучио да смањи тај коефицијент и неједнакост у друштву за око 30 одсто. Зато је профит великих корпорација све више био улаган у општу инфраструктуру. Већина економиста је још 2017. сматрала да су циљеви Кине немогући и да би њихово остварење било "сензационално".

Циљ је да се постигне коефицијент од око 0,32 поена, као у случају Немачке, а Кина се томе убрзано приближава, док је у неразвијеним земљама попут Мексика и Бразила овај коефицијент око 0,5 или 0,7 поена. Тренутно је кинески Џини коефицијент већ нижи – око 0,38 поена. Џини коефицијент мери неједнакост у целој популацији; узима вредности од 0 до 1 (0-100%), при чему вредност 0 означава потпуну једнакост потрошње/прихода свих појединаца, а вредност 1 потпуну концентрацију потрошње/прихода на само једног појединца. Према подацима СИЛЦ за Србију из 2017. године неједнакост расподеле дохотка је износила 9,4 што значи да је 20 одсто најбогатијег становништва у Републици Србији имало готово десет пута већи еквивалентни доходак у односу на 20 одсто најсиромашнијих. Вредност овог показатеља је знатно већа у односу на просечну вредност Европске уније која је износила свега 5,08, али и већа од највећих вредности које су забележене у Бугарској (8,2), Румунији (6,5) и Литванији (7,3).

Укратко, Џини коефицијент мери неједнакост на читавој дистрибуцији дохотка. У Републици Србији је 2018. износио 35,6 поена; према овим подацима Србија се налазила у групи земаља са највећом неједнакошћу – то место на "листи неједнаких" делила је са Летонијом (35,6), док је нешто виша неједнакост забележена у Литванији (36,9) и Бугарској (39,6). Поређења ради, Србија према подацима Републичког завода за статистику од 16. октобра, а мерено за 2022. годину, има Џини коефицијент 32. До пре пола века неразвијена и језиво сиромашна Кина: 38.

Истовремено, Кина је у пракси успела да оствари и родну равноправност. Глобални извештај о родним питањима (Global Gender Report) показује да је Кина на 20. месту, док је Немачка, примера ради, на 46. Што се тиче могућности запошљавања жена, Кина је на 35, а Немачка на 49. месту. Истовремено, Кина је међу државама које бележе највеће учешће жена у запослености – чак три четвртине Кинескиња ради. Већину од тридесет милиона студената у Кини чине девојке; жене воде и 55 одсто компанија у кинеском информационом сектору…

Отуда је порука из Кине јасна: није важно само колико пара је могуће зарадити, већ и како се приходи расподеле, као и каква је инфраструктура уз све остале услове за достојан живот у друштву. Економски параметри то не мере у потпуности. И ако данашња западна економија не даје одговоре на проблеме савременог света, онда је можда дошло време да посегнемо за решењима које нам нуди – хуманомика.