Новинарска Бањица
Међу тим, прецењенима, постоји један посебан сој, који се прецењеношћу дичи, који верује да има на све право, спреман да суди и "стреља", оцењује и пљује, а крије се иза титуле "новинар"
Постоји та грозна, а истинита прича о оном најгорем у нама, често везаном за потребу да се преживи, за осећај угрожености, страх од сутрашњице, али, такође и о оном што из свега тога настаје, а своди се на себичност, одсуство сваке емпатије и похлепу. На хуље.
Укратко - хиљаде људи је, током Другог светског рата, убијено, што у самом логору на Бањици, што у Јајинцима. Убијени су спаљивани, а њихови остаци су бацани на обалу Саве, преко пута Аде Циганлије.
Људи са Чукарице, и из осталих делова Београда, чули за то, па кренули да долазе на то стратиште, преврћу остатке, копају по њима, све тражећи злато, што у зубима, што оно које су несрећници до самог краја ко зна где скривали. Права "златна грозница" је настала, и читаве гомиле су се мотале тим огољеним гробљем, свађајући се око преимућства и поделе одвратног, а уносног плена. Неко, јер је имао гладну чељад код куће, неко, јер је хтео да заради. Којих је више било, не знам. Сумњам на ове друге, али, хајде, није ово место за ту врсту суђења.
Важније је нешто друго. РТС Око портал је објавио текст о томе, ту недавно, и сетим га се сваки пут када налетим на неку свињарију коју су починили ти најпрецењији становници ове планете - људи.
А међу тим, прецењенима, постоји један посебан сој, који се прецењеношћу дичи, који верује да има на све право, спреман да суди и "стреља", оцењује и пљује, а крије се иза титуле "новинар".
И без жеље да вређам све оне који се баве послом који сам напустио пре више од двадесет година, свакако ту, у већини, има нормалног и пристојног света, али морам ипак да питам: зашто онда, баш ти, пристојни и нормални, тако упадљиво ћуте, када њихова професионална браћа ураде нешто што личи на комплетан бањички третман.
Пријаве комшију, колегу; учествују у "стрељању", а онда и чепркају по остацима.
Да све буде горе, ураде то због идеологије, политике, или неког лудачког убеђења да су они контролори свега и свачега, једини меродавни да оцене ко је прав, ко крив, ко сме, а ко не сме да се бави било чиме, па и новинарством.
А ако некоме није јасно о чему причам, нека погледа текст "РТ и Путинова фабрика лажи на Балкану", који је објављен на више портала ("независних"!?), у којем је реч о апелу који су чланицама ЕУ поднели Репортери без граница, тражећи од њих да позову Србију на одговорност, јер у њој несметано ради портал РТ (некада Раша тудеј).
Ништа ново у ратна времена, очекивано и уобичајено, политике имају своје законе кретања, те ме не буни ни то што се једна организација која тврди да окупља све новинаре "без граница", одлучила да се бави политиком, у јасно прописаним идеолошким и навијачким границама.
При том, нити пратим РТ, нити ме занима било чија пропаганда, па ни руска (не сумњам да је има), али, игром случаја познајем неколико људи који се у том тексту помињу.
Неколико људи које, сасвим сигурно нико из Репортера без граница нити зна, нити чита, већ их је неко, потајно, кријући се, попут последње хуље, пријавио овој организацији, а преко ње и неком другом, било где. Ставио их је на листу. За шта? За неку врсту одстрела, свакако.
На листи су Љиљана Смајловић, некадашња председница УНС-а, Мухарем Баздуљ, Филип Родић, Никола Врзић, Слободан Антонић. Последњу двојицу не познајем, а за Љиљу, Мухарема и Филипа могу да кажем да су ми пријатељи.
Са Љиљом сам радио у "Времену" и "Европљанину", са Филипом у "Борби", са Мухаремом другујем по кафанама и књижевним вечерима, а и обојица смо писали за РТС-ов портал Око.
Свој посао су радили поштено, у времена у којима је то било много теже него данас.
Бити у "Времену" и "Европљанину" током деведесетих, када је падала глава због речи; бити у "Борби" крајем прве деценије двехиљадитих, када је у њу упадала полиција, и режим радио све да је угаси; доћи из Сарајева у Београд, после свега што се дешавало, са идејом да Бошњаци и Срби могу нормално да причају, разумеју једни друге - извините, али такве моменте, којима професија може да се дичи, нема баш много оних који се њоме баве. Уосталом, зато ми и јесу пријатељи.
И онда читам и не верујем, баш њих је неко мирно денунцирао, пријавио као оне који "шире руску пропаганду", и све то још појаснио идиотским флоскулама, попут ове:
"РТ је ангажовао босанскохерцеговачког писца Мухарема Баздуља, који гласно подржава српске националистичке политичаре";
или ове:
"Уредници и колумнисти РТ Балкана функционишу више као инфлуенсери него као новинари, осигуравајући видљивост и утицај ове медијске куће у српском медијском простору. Никола Врзић, тренутни главни уредник РТ Балкана; Филип Родић, уредник сајта РТ Балкана; и Мухарем Баздуљ, колумниста РТ Балкана, чести су гости у популарним ток-шоу емисијама на српској националној телевизији. Представљени као новинари или аналитичари повезани са РТ Балканом, добијају широку платформу за легитимисање и ширење пропаганде Кремља."
Баздуљ шири пропаганду Кремља? Па још подржава српске националистичке политичаре? Знам човека годинама, никада ништа слично од њега нисам чуо (нити прочитао), али, с друге стране, све да се и залаже за све то за шта га оптужују, да ли то може, било коме, да буде довољан разлог - да га поткаже?
И њега и све остале, који, при том, све што раде, раде под својим именом и презименом, јавно, не скривајући се, на шта, по свим нормама, имају апсолутно право.
Ако ми се њихово мишљење, став, не свиђа, имам и ја право да изнесем своје, да им одговорим, полемишем, али да их денунцирам, пријављујем, потказујем?
И да све то прође, као да се није десило. НУНС је чак пренео текст о Репортерима без граница. УНС ни реч није рекао.
А морао би. И да се обрати Репортерима без граница, и да им постави границе када о члановима УНС лупетају, и да затражи од њих име и презиме (имена и презимена), оног (оних), који су делове о својим колегама писали, цинкарећи их попут ситних доушника.
Па дај да видимо те, што се називају новинарима. Дај да их питамо зашто су то радили, и то на најподмуклији начина, бележећи чак и наводе неког оспкурног македонског портала (!?), који тврди да људи у РТ имају најбоље плате?
Пази молим те. А колико је плаћен тај што је своје пријавио? Зашто не каже?
Наравно, ништа од тога нећемо сазнати, пошто, у овој земљи, у овом новинарству, никада неће да се догоди да они који би требало да брину о новинарима, заиста то и ураде.
Никада неће раскрстити са хуљама и потказивачима, никада са разним политичким опцијама, никада неће престати да буду доушници и послушници.
Али ће, зато, по костима оних којима су дошли главе, увек радо да чепркају.
Слатка им је то судбина, надомешта чињеницу да, за разлику од ових које су пријавили, не знају да пишу.
