Тајсон
Ја вам ово пишем у 22 сата по нашем времену, а Тајсон ће у ринг са оним плавим брадатим дечком за једно шест сати, на пример, или тако нешто, и кад ви текст будете читали већ ће се знати исход меча. Можда бих волео да вам пишем после меча, а опет, можда ми и овако више одговара.
Прво, тешко ми је да одлучим да ли им верујем да је то прави бокс меч. Променили су правила, рунда им не траје три минута, него два, има осам рунди, уместо дванаест. Рукавице су им теже, чини ми се за око 40 одсто од онога што је уобичајено, а то значи да ће ударци у већој мери бити амортизовани, да тако кажемо, да ће мање болети и што је важније, да ће наносити мање штете.
С једне стране, све то би требало да одговара Тајсону, а с друге, не видим шта може да одговара човеку од педесет осам година, кад под старе дане мора да се бије с неким тридесет година млађим од себе. А тај неко, немам појма ко је, знам како се зове, Џејк Пол, и да је интернет инфлуесер и у последње време и амерички професионални боксер. Не мислим да га ниподаштавам тиме што не знам ко је, просто нисам знао до јуче, а онда сам га мало јурио по нету, и поред свега што сам нашао, видео сам и како удара. Не удара лоше. Мислим да удара јако. Ударце у сваком случају изводи правилно. Тај дечко тренира озбиљно, а изгледа неозбиљно, и ако смем да додам, уопште ми се не свиђа, мада знам да вам је то већ било јасно.
Тајсон тренутно има десет милиона долара и 58 година. Током каријере не знам колико је зарадио, али много више од десет милиона, и много више од сто милиона, и тако даље, али је вероватно и више од тога потрошио. Матор је и очигледно, за своје критеријуме, има мало пара. И сад ће да се прегања с тим дететом у рингу, да ризикује да падне мртав тамо на месту, да би добио још једно двадесет милона, које ће добити, ако преживи. Надам се да ће преживети, и да ће га те паре учинити срећним.
А зашто се мене тиче да ли ће Тајсон да преживи и да ли ће бити срећан? Не би требало да ме се тиче. Ја не волим такве типове. Немам никакво разумевање и поштовање за мушкарце који, на пример, силују жене. Разумем да је своје одробијао, али ми то ништа не значи, у смислу искупљења.
Док смо обојица били млади, кажем вам, није ми се свиђао, знао сам како удара, гледао сам неке његове мечеве, али његова личност ван ринга ми је сметала да му се дивим у рингу. А онда сам га заборавио и дуго на њега нисам мислио.
Онда су дошли неки тешки тренуци у мом животу, и некако, не сећам се како, почео сам да читам о њему, шта је он рекао на ову или ону тему, како је тренирао, како се односио према тренинзима, како му је било у затвору и такве ствари. Тада, од свега што сам могао да прочитам или чујем, навише ми је пријало оно што је Тајсон причао. Било ми је најразумљивије, најлакше сам могао његове примере и савете да применим на свој живот. Нисам се чудио јер сам тада најмање времена имао да се чудим, него сам примењивао оно што је помагало, а Тајсон је умео да ми се обрати, и ја сам умео да чујем Тајсона.
И сада, нешто мање од три сата до почетка тог можда бокс меча, можда циркуса, можда нечег трећег, ја уместо да гледам своја посла или бар да се бавим навијањем да га Тајсон нокаутира у првој рунди јер не знам како би другачије уопште и могао да се нада победи, ја се бавим навијањем да човек преживи, добро, и да узме те паре које му изгледа толико требају.
Тајсон, то је онај тип који је рекао – Свако има план док не добије песницу у лице.